Дан

Дан је било која од неколико различитих јединица за време. Реч се односи или на период светлости када је Сунце изнад локалног хоризонта или на цео дан који покрива и тамни и светли период.

Дан (старосл. -{dьnь}-, од индоевропског корена -{*din-}-, с основним значењем: сјај, зрачење) је време за које се Земља једном окрене око своје осе (земљина ротација). У астрономији се то време одређује раздобљем које протече између два узастопна пролазака некога небеског тела кроз исти подневник или меридијан. Ако је то тело Сунце, говори се о сунчаном или соларном дану (синодички дан). Али како су посматрани сунчани дани неједнаког трајања, због елиптичности земљине стазе око Сунца, за астрономски дан узима се средњи сунчани дан. Разлика између средњега сунчаног и правог сунчаног дана изражава се једначином времена. Отклон правог сунчаног дана од средњег има два максимума (+3,8 минута 14. маја и +16,4 минута 3. новембра) и два минимума (–13,4 минуте 12. фебруара и –6,4 минута 26. јула), а подударају се четири пута годишње (16. априла, 14. јуна, 1. септембра и 25. децембра). Право месно време (тп) добија се по једначини времена:

-{tp = Ts + es + λ}-

где је: -{Ts}- - средње гриничко време (-{GMT}-, данас -{UTC}-), -{es}- - отклон за дати датум (из таблица), а λ - географска дужина.

Временски размак између два узастопна пролазака неке звезде кроз подневник зове се звездани или сидерални дан (сидерички дан); он траје 23 сата 56 минуте.

Месечев или лунарни дан траје 24 сата 50 минута.Дан, "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2015.

Увод Различите дефиниције за дан су базиране на привидном кретању Сунца преко неба (соларни дан). Разлог за ово привидно кретање је ротација Земље око своје осе, као и револуција Земље у орбити око Сунца.

Дан, за разлику од ноћи, често се дефинише као период када сунчева светлост стиже до земље, под претпоставком да нема логичких претпоставки. Два ефекта чине да је дан просечно дужи од ноћи. Сунце није тачка, али има привидну величину од око 32 лучна минута. У прилог томе, атмосфера прелама сунчеву светлост на тај начин да један део те светлости стиже до земље чак и када је сунце и даље испод хоризонта за око 34 лучна минута. Тако да прва светлост стиже до земље када је центар сунца и даље испод хоризонта за око 50 лучна минута. Разлика у времену зависи од угла под којим сунце излази и залази, али износи најмање скоро 7 минута.

Стари обичај гласи да нови дан почиње или изласком или заласком Сунца на локалном хоризонту. Тачан моменат, као и интервал између два изласка или два заласка сунца, зависе од географског положаја (географске дужине, као и географске ширине) и дела године.

Константнији дан може да се дефинише Сунцем које пролази кроз локални меридијан, што се дешава у локално подне (виша кулминација) или поноћ (нижа кулминација). Тачан моменат зависи од географске дужине и, у мањим количинама, од дела године. Дужина таквог дана је скоро константна. Овакво време показују сунчани сатови.

Даље побољшање дефинише измишљено средње Сунце које се креће константном брзином преко екватора; брзина је иста као и просечна брзина правог Сунца, али ово уклања варијације током године када Земља прелази орбиту око Сунца.

Земља је током времена имала повећавајуће дуже дане. Првобитна дужина једног дана, када је земља била нова, била је у ствари ближа 23 часа. Овај феномен се јавља због Месеца који успорава Земљину ротацију полако током времена. Због начина на који је секунда дефинисана, средња дужина дана је сада отприлике 86400,002 секунде и повећава се за око 2 милисекунде по веку.

Цивилни дан За цивилне сврхе, од средине 19. века када су се усталиле железнице са сталним распоредима вожње, обично време је дефинисано за цео регион базирано на средњем локалном соларном времену код неког централног меридијана. За цео свет, дефинисано је 30 таквих временских зона. Главна је „светско време“ или УТЦ (-{UTC - Coordinated Universal Time}-).

Садашња конвенција налаже да цивилни дан почиње у поноћ, што је близу времена ниже кулминације средњег Сунца на централном меридијану временске зоне. Дан се уобичајено дели на 24 сата од 60 минута од којих сваки има по 60 секунди.L. Holford-Stevens, The History of Time (Oxford 2005) pp. 6.

Преступне секунде Како би се одржао цивилни дан у линији са привидним кретањем сунца, преступне секунде могу да се убацују.

Цивилни дан типично траје 86400 СИ секунди, али ће трајати 86401 s у случају преступне секунде (или могуће 86399 у случају обрнуте преступне секунде, али се она никад до сада није десила).

Преступне секунде унапред најављује Међународни сервис за ротацију Земље и референцне системе који мери Земљину ротацију и одређује да ли је преступна секунда потребна. Преступне секунде се дешавају само на крају УТЦ месеца и до сада су само додате на крају 30. јуна и 31. децембра.

Границе дана За већину дневних животиња, укључујући Homo sapiens, дан природно почиње зором а завршава се заласком сунца. Људи су, са својим културолошким нормама и научним знањем, заменили природу са неколико различитих схватања граница дана. У Јудаизму и Јеврејској култури, дан почиње заласком сунца, пратећи Књигу о постању 1:5, и траје до следеће вечери. Средњовековна Европа је пратила ову традицију. Дани као што су Божићно вече, Ноћ вештица и вече Свете Агнес су остаци старих шаблона када су празници почињали вече раније. Садашња конвенција је да цивилни дан почиње у поноћ, тј. у 0:00, и траје пуна 24 часа до 24:00.

мини|центар|800п|Дигитална композиција неколико панорамних приказа исте локације снимљене истог дана приказује време како пролази на северној хемисфери, са леве стране слике је запад и залазак сунца, а са десне исток и зора.

У Сједињеним Државама, ноћи се називају по претходним данима, нпр. „петак увече“ обично означава целу ноћ између између петка и суботе. Ово је супротно јеврејској шеми. Ова разлика од цивилног дана често води до конфузије. Догађаји који почињу у поноћ се често најављују као да се дешавају дан раније. ТВ водичи често стављају ноћне програме у претходни дан, иако програмирање Видео рикордери захтевају стриктну логику да нови дан почиње у 0:00. Изрази као што су „данас“, „јуче“ и „сутра“ постају двосмислени током ноћи.

Карте, улазнице итд. за један или неколико дана могу да важе до поноћи или до времена затварања, када је оно раније. Међутим, ако сервис, рецимо јавни превоз, ради од нпр. 6:00 до 01:00, последњи сат може да се рачуна као део претходног дана (такође и за аранжирање распореда). За сервисе који зависе од дана („затворено недељом“, „не пушта се петком“, итд.) постоји ризик од двосмислености. Као пример, за Холандску Железницу, дневна карта важи 28 сати, од 0:00 до 4:00 наредне вечери.

Дан као мерна јединица

У метрологији (ознака -{d}-), дан је допуштена мерна јединица изван СИ (Међународни систем јединица), која одговара изворном трајању једног окрета Земље око њезине осе.Certain authors caution against identifying "day" with rotation period. For example: Средњи сунчев дан траје 24 -{h}- = 1 440 -{min}- = 86 400 -{s}-. Дан се као компонента календара дели на два променљива дела, обданицу и ноћ, чије дужине зависе од географске ширине и годишњег доба. Договорно је почетак дана у поноћ. Доба дана једнако је само на једноме подневнику (меридијану), а мења се са географском ширином. Због посебне важности за уређени живот, службено је време у неком географском подручју нормирано, с ослонцем на усклађено светско време (-{UTC}-), рачунато према времену на почетном меридијану, који пролази кроз опсерваторија у Гриничу крај Лондона.

Антички народи, почевши од Вавилонаца, делили су дан на 12 сати (по 2 наша сата); од краја средњега века усталила се подела дана на 24 сата, који се даље деле на минуте и на секунде. Да би се одредило вријеме (то јест положај неког догађаја у току дана), обично се броји два пута по 12 сати: од поноћи до поднева и од поднева до поноћи. Вавилонци и Индијци узимали су за почетак дана Сунчев излазак, а Жидови и муслимани Сунчев запад; Кинези, Египћани и Римљани – као и ми – узимали су за почетак дана поноћ.

Имена дана Сваки дан у недељи има своје име. При бројању дана почиње се од недеље, то јест од дана када се не ради. Дан који долази након недеље (по недељи) зове се понедељак; назив уторак потиче од старословенског -{vъtoryj}- (други, то јест други дан након недеље). Среда је названа по томе што се налази у средини недеље (седмице); четвртак и петак су четврти и пети дан недеље, док је назив субота преузет из хебрејског језика (-{šabbath}-), преко хришћанскога грчког и латинског. У неким европским језицима имена дана настајала су из обичаја да поједини дан у недељи буде посвећен неком божанству, односно небеском телу које се сматрало божанством. Тако су на пример називи за четвртак у романским језицима (итал. -{giovedὶ}-, франц. -{jeudi}-, шпан. -{jueves}-, рум. -{joi}-) настали од лат. -{dies Iovis}-, то јест Јупитеров дан; одговарајући германски називи (нем. -{Donnerstag}-, енгл. -{Thursday}-, швед. и дан. -{torsdag}-) настали су аналогијом према романским називима, када је германски бог-громовник Донар (-{Thunor, Thor}-) изједначен с римским громовником Јупитером.

Спомендан Спомендан, када се нешто слави, спомиње или када нечему долази рок: благдан (благ, то јест сретан дан), имендан, рођендан, смртни дан, венчани дан, дан мира, судњи дан и тако даље. Многострана је употреба речи дан у оквиру народног мишљења, обичаја и веровања. Народно празноверје разликује сретне и несретне дане (такозвани црни петак); израз добар дан код нас је, а и код многих других народа, вековима најраширенији поздрав и симболичан појам.

Сунчево и звездано време У свакодневном деловању најважније раздобље времена одређено је изменом светлости и таме (дневном изменом осунчења или инсолације). Положај Сунца на небеској сфери преставља казаљку помоћу које се установљује доба дана. Рачунање времена дана почиње у поноћ, у часу када се Сунце налази у доњој кулминацији. Сунчев дан (синодички дан) је време које протече између Сунчеве две узастопне истоветне кулминације (горње у подне или доње у поноћ). Слично томе, звездани дан (сидерички дан) је време у којем пуни окрет учини нека звезда, или тачније речено пролетна тачка. Сунчево време служи за свакодневне животне делатности. Знајући тренутак Сунчева времена, у стању смо да одредимо положај Сунца на небу. Звездано време је неопходно да би се одредио положај звезда, а осим у астрономији, примењује се у геодезији и навигацији.Vladis Vujnović : "Astronomija", Školska knjiga, 1989.

Звездано време

Źródło i licencja