-{В в}- (-{В в;}- искошено: -{В в}-) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову -{V}- и грчком слову бета (-{Β β}-).

Историја Слово -{В}-, као и слово -{Б}-, настало је од грчког слова бете (Β β), које је представљало -{/v/}-.

У старословенској азбуци је имало име , што је значило »знам«.

У ћириличком бројевном систему, слово -{В}- је имало вредност броја 2.

Облик

Велико ћириличко слово -{В}- (лат. -{V}-) истог је облика као велико латиничко слово -{B}- (ћир. -{Б}-).

Употреба

Најчешће представља звучни уснено-зубни фрикатив , али:

У руском и бугарском, на крају речи или пред безвучним сугласником, представља безвучно -{/f/}-, а пре самогласника који врши палатализацију представља -{/vʲ/}-.

У стандардном украјинском, слово -{В}- на крају речи изговара се као -{/w/}-.

Неки Украјинци овако изговарају слово В и кад стоји иза сугласника, а неки у било ком положају. У источној Украјини, слово -{В}- на крају речи може представљати безвучно -{/f/}- (ово се сматра русизмом, јер се у стандардном украјинском обезвучавање сугласника на крају речи не врши); нпр., стандардни изговор речи »-{сказав}-« („он је рекао”) је -{/skazaw/}-, али у источној Украјини, та реч би се највероватније изговорила као -{/skazaf/}-.

У белоруском, слово -{В}- представља звук -{/v/}-. Пред сугласником и на крају речи, прелази у кратко -{у}- (Ў ў), које представља -{/w/}-; нпр., белоруска реч за »језик« је „мова”, али њен придевски облик је „моўны”, а генитив множине (настаје уклањањем крајњег -{⟨а⟩}-) је „моў”.

У русинском, слово В представља глас /v/, а на крају речи глас /w/.

У српском, слово -{В}- представља гласове -{/ʋ/}- или -{/v/}-, у зависности од говорника.

У македонском, слово В представља -{/ʋ/}-, али на крају речи представља -{/f/}-, нпр., „бев” (»бех«) [bɛf].

У монголском, калмичком и дунганском, слово -{В}- се употребљава за -{/w/}-.

Слична и сродна слова Β β : Грчко слово бета -{Б б}- : -{Б}-, слово ћирилице -{B b}- : -{B}-, слово латинице -{V v}- : -{V}-, слово латинице -{W w}- : -{W}-, слово латинице

Рачунарско кодирање карактера

Литература

Категорија:Слова српске азбуке