Војно-технички споразум (алб. Marrëveshja ushtarako-teknike; ), познатији као Кумановски споразум (Marrëveshja e Kumanovës; Kumanovo Agreement), потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савету безбедности.
Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
Најзначајније одредбе Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама Војске Југославије и српском полицијом. Повлачење Војске Југославије и Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у року од 11 дана. Успостављење зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Републике Црне Горе, и то 5 km на копну и 25 km у ваздуху. Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК.
Спровођење Потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто време почео је улазак снага КФОР-а и својеврсна трка између војника Русије, који су били стационирани у Босни и Херцеговини, и трупа НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији.
Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км. На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла јединица војника из Русије са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији.Ратни дневни прегледи 70, Прес центар Војске Југославије, 12. јун 1999.
На Косово и Метохију прво је стигло 180-200 војника Руске Федерације са обележјима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао пред поноћ 11. јуна 1999. где су га сачекали Срби из Приштине, a 12. јуна, у 1.30 руски конвој је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина.
Генерал Весли Кларк је наредио британском Генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродрома,http://wikileaks.org/wiki/CRS-RL30374 Report RL30374 KOSOVO: LESSONS LEARNED FROM OPERATION ALLIED FORCE што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина.
Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код места Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.
Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контингент КФОР-а у Ораховац.
ВЈ је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.
Види још Повратак Војске Југославије у Копнену зону безбедности
Референце
Спољашње везе Радио-телевизија Републике Српске: Годишњица Кумановског споразума, 9. 6. 2012. Зашто сам потписао Кумановски споразум („Политика”, 27. март 2019)
Military Technical Agreement
Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999. Категорија:Мировни споразуми Категорија:Југословенски споразуми Категорија:СР Југославија у 1999. Категорија:Северна Македонија у 1999. Категорија:Куманово Категорија:Дијалог Београда и Приштине Категорија:Односи Србије и Северне Македоније Категорија:Спољни односи СР Југославије