Фиона Епл Макафи Магарт (, Њујорк, 13. септембар 1977) америчка је певачица, ауторка песама и пијаниста. За рад на пољу музике вишеструко је награђивана, освојила је Греми награду и додатних шест номинација за Греми у различитим категоријама.
Ћерка је америчког глумца и сликара Брендона Магарта, одрасла је у Њујорку и Лос Анђелесу. Почела је да компонује песме када је имала осам година. Први студијски албум под називом -{Tidal}- објавила је када је имала седамнаест година и добила Греми награду у категорији „Најбољи женски рок перформанс”, за сингл -{Criminal}-. Након тога објавила је албум -{When the Pawn...}- 1999. године, који је био комерцијално успешан, добио позитивне критике и додељен му је платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Трећи албум под називом -{Extraordinary Machine}- објавила је 2005. године, додељен му је златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и номинован је за Греми награду у категорији за „Најбољи поп вокални албум”. Године 2012. објавила је четврти студијски албум под називом -{The Idler Wheel...}- који је добио позитивне критике, након њега Фиона је имала турнеју у Сједињеним Државама, а албум је номинован за Греми награду у категорији „Најбољи албум алтернативне музике” 2013. године.
Фиона је укупно продала 10 милина албума широм света, добила велики број номинација и награда за музику, укључујући Греми награду, две МТВ Видео музичке награде и Билборд музичку награду.
Биографија
Рођена је 13. септембра 1977. године у Њујорку, а одрасла на Менхетну. Ћерка је певачица Диане и глумца Брендона Макафија, који су се упознали током одржавања бродвејске представе Аплауз, где су обоје глумили. Фионин отац је из Тенесија и преко њега она има меладжден порекло. Њени баба и деда по мајци су плесачица Билсент Грин и вокалиста Џони Макафи. Фионина сестра је такође музичарка, а пева под сценским именом Мауд Магарт, а глумац Гарет Магарт је њен полубрат. Део детињства Фиона је провела у градској четврти Њујорка, Харлему са мајком и сестром, а лето је проводила са оцем у Лос Анђелесу. У раној младости почела је да свира клавир, а прве песме да компонује када је имала осам година. Касније је почела да свира стандардне џез композиције, кроз које је открила Елу Фицџералд и Били Холидеја, који су доста утицали на њену музику. Када је имала дванаест година силована је у Харлему, а након тога имала је поремећај у исхрани. Након инцидента имала је нападе панике док се враћала из школе, што је довело до њеног пресељења у Лос Анђелес, на једну годину код оца.
Фиона је веганка, а када је одрасла борила се против опсесивно-компулзивног поремећаја и имала проблем са алкохолизмом. Такође се борила са депресијом, самоповрерђивањем, посттрауматским стресним поремећајем и проблемима поверења у мушкарце, посебно након силовања. На Фиону је у великој мери утицао раскид са првим дечком, што је била основна тема за издање њеног првог студијског албума. Крајем деведесетих година у медијима је повезивана са илузионистом и уметником Дејвидом Блејном, а након тога са писцем и редитељем Паулом Томасом Андерсоном током двехиљдитих, као и са редитељем Џонатаном Амесом, од средине до краја двехиљадитих година. Фиона је изјавила да је са свим бившим партнерима остала у пријатељским односима. У интервјуу из 2012. објавила је да је кратко била у браку са једним француским фотографом.
Дана 19. септембра 2012. године Фиона је ухапшена у Сијера Бланки, Тексас због поседована хашиша и једно време је провела у затвору округа Хадспет. У јуну 2019. године Фиона се обавезала да ће две године донирати зараду од своје песме -{Criminal}- фонду -{While They Wait}- који прикупља финансијску помоћ за имигранте, пружа им азил и правне услуге. Тренуно живи у Лос Анђелесу.
Каријера
1994—1998: Почетак каријере и објављивање првих албума мини|upright=.9|Фиона током наступа у Њујорку, 2012. године. Професионалну музичку каријеру Фиона је започела 1994. године, када је своју демо касету са песмама -{Never Is a Promise, Not One of Those Times}- и -{He Takes a Taxi}- поклонила пријатељици која је чувала дете музичкој публицисткињи Катрин Шенкер. Шенкерова је након тога проследила касету извршном директору Сони мјузика, Ендију Слатеру. Фионина сналажљивост и музичке способности привукле су његову пажњу и она је добила уговор са издавачком кућом Сони мјузик.New Yorker Apple's robust contralto, though sometimes heavy on vibrato, gave her line readings a pleasingly sinister feel. Though most of her lyrics are sung in a straightforward pop contralto, she judiciously adds vibrato, sudden jumps into her head voice, and rapid reiterations of the same pitch (what academics in the classical music field call a "Monteverdi vibrato"). Дана 23. јула 1996. године Фиона је објавила први студијски албум под називом -{Tidal}- за Ворк и Коламбију рекордс. Албум је продат у 2 милиона примерака и додељен му је троструки платинасти сертификат у Сједињеним Државама."Gold and Platinum Searchable Database" . RIAA.com. Трећи албумски сингл, -{Criminal}- био је међу честридесет синглова листе Билборд хот 100.Spin, October 1997. Песма је на Греми наградама победила у категорији за „Најбољу рок песму”, на Ви-Ејч ван каналу нашла се на листи „100 најбољих песама деведесетих” и на седамдесет и првом месту листе „500 најбољих песама од када сте рођени”, магазина Блендер.Frere-Jones, Sasha. "Extraordinary Measures". The New Yorker. October 10, 2005. Retrieved June 18, 2007. На албуму -{Tidal}- налази се десет песама, укључујући шест синглова. До јула 2016. године албум је продат у 2,9 милиона примерака у Сједињеним Државама. За албумски сингл -{Sleep to Dream}- Фиона је добила МТВ Видео награду за најбољег новог извођача, на МТВ додели награда 1997. године.Spin, October 1997. Магазини Њујоркер и ЊУрок критиковали су говор Фионе на додели МТВ награда. Током овог периода Фиона је обрадила песме -{Across the Universe}- од Битлса и -{Please Send Me Someone to Love}- Персија Мајфилда, као саундтрек за филм Плезентвил. Фиона је касније отказала двадесет и први концерт на турнеји, због породичних проблема, где је требала да промовише албум.
Други студијски албум под називом -{When the Pawn...}- Фиона је објавила 9. новембра 1999. године.iTunes Originals Interview, 2006 Пуно име албума гласи -{When the Pawn Hits the Conflicts He Thinks Like a King What He Knows Throws the Blows When He Goes to the Fight and He'll Win the Whole Thing 'fore He Enters the Ring There's No Body to Batter When Your Mind Is Your Might so When You Go Solo, You Hold Your Own Hand and Remember That Depth Is the Greatest of Heights and If You Know Where You Stand, Then You Know Where to Land and If You Fall It Won't Matter, Cuz You'll Know That You're Right}- и он је био у Гинисовој књизи рекорда од објављивања до 2007. године, за најдуже име неког музичког албума. Албум је добио позитивне критике у Њујорк тајмсу и часопису Ролинг стоун. Није био много комерцијално успешан, али му је додељен платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и продат је у милион примерака у Сједињеним Државама. Водећи албумски сингл -{Fast as You Can}- био је међу двадесет песама на Билбордовој листи Модерних рок песмама и постао Фионин први сингл који се нашао међу четрдесет најбољих у Уједињеном Краљевству. За песме -{Paper Bag}- и -{Limp}- објављени су видео спотови. На албуму се налази десет песама, а поред америчке, пласирао се и на листе у Аустралији и Великој Британији. У Јапану и Сједињеним Државама албуму је додељен златни сертификат.
2002—2010: Објављивање трећег албума и наставак каријере мини|Током наступа у Сијетлу мини|десно|upright=.9|Концерт 2012. године Током паузе од музике, Фиона је размишљала да се престане заувек са певањем. У том периоду није снимала песме, са Џони Кешом обрадила је песму -{Bridge over Troubled Water}- дуа Сајмон и Гарфанкел, она се нашла на албуму -{American IV: The Man Comes Around}- и номинована је за Греми награду у категорији „Најбоља кантри сарадња”. Такође је сарађивала са Кешом на песми -{Father and Son}- Кета Стивенса, која је објављена на албуму -{Unearthed}- из 2003. године. Трећи студијски албум Фионе под називом -{Extraordinary Machine}- продуцирао је Џон Брион. У пролеће 2002. године Фиона и њен дугогодишњи пријатељ и продуцент Џон су се састали поводом објављивања још једног албума, а он је на њен наговор прешао на етикету Епик рекордс. Снимања на раду албума започета су 2002. године у студијима у Нешвилу, Тенесију, а касније и у Лос Анђелесу. Радови на албуму су трајали до 2003. године, а у мају исте године он је достављен директорима компаније Сони мјузик. Током 2004. и 2005. године нумере су се нашле на интернету и пуштале на америчким међународним радио страницама, а након тога на интернет постављен је цео албум у MP3 формату. Иако је веб-сајт који је објавио албум убрзо затворен, велики број обожаватеља су преузели песме са Фиониног новог албума. Мајк Елизондо који је био инструменталиста на другом студијском албуму Фионе, позван је да ради као копродуцент албума -{Extraordinary Machine}-. Албум је објављен 3. октобра 2005. године, арт поп је жанра, а на њему се налази двадесет и три песме, укључујући и синглове -{O' Sailor}-, -{Parting Gift}-, -{Not About Love}- и -{Get Him Back}-."205 Best Songs to Download from 2005" . New York Post. December 15, 2005. Retrieved June 1, 2006.VH1 :: VH1's Music Radar, November 3, 2005 Песме са албума нису успеле да се пласирају на музичке листе, али је албуму додељен златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Крајем 2005. године Фиона је имала музичку турнеју како би промовисала албум.
У јуну 2006. године Фиона је учествовала на комичној песми -{Come Over and Get It (Up in 'Dem Guts)}- стендап комичара Зака Галифанакиса. Галифанакис се пре тога појавио у музичком споту за Фионину песму -{Not About Love}-. Певачица је након тога снимила обраду песме -{Sally's Song}- која је била саундтрек за филм Тим Бертона Ноћна мора пре Божића. У мају 2006. године Фиона је учествовала на серији концерата коју је организовао канал Ви-Ејч ван, у част Елвиса Костеља и отпевала његову песму -{I Want You}-, која је објављена као дигитални сингл. Фиона је након тога имала турнеју по Источној обали Сједињених Држава, у августу 2007. године заједно са Никелом Криком. Године 2008. снимила је дует -{Still I}- са Кристоф Делај. У августу 2009. године обрадила је песме -{Why Try to Change Me Now}-, -{I Walk A Little Faster}- и -{The Best Is Yet to Come}- музичара Саја Колмана. У јануару 2010. године Фиона и Џон Брион наступили су заједно на добротворном концерту -{Love and Haiti, Too: A Music Benefit}-, како би се скупио новац за угрожене људе након земљотреса на Хаитима. Фиона је отпевала обраду песме -{(S)he's Funny That Way}- коју је компоновао Нил Морет, а у оригиналу је изводи Били Холидеј. У јуну 2010. године објавила је песму -{So Sleepy}- коју је продуцирао Џон Брион, а написала непрофитна организација -{826LA}-. Песма се нашла на компилацијском албуму -{Chickens in Love}-. Фиона је сарађивала и са Маргарет Чо, на њеном албуму -{Cho Dependent}- који је објављен 24. августа 2010. године.
2011—данас: Нови албуми и синглови и пробој до једне од најквалитетнијих музичарки данашњице