<font size="+1">МБТА 100п300п Врста компаније: Јавно-комунално предузеће Основана: 1964. Седиште компаније: Бостон, САД Директор: Ден Грабаускас Индустрија: Градски и приградски превоз Укупан број линија: 12 приградских железничких линија, 5 линија лаког метроа, 4 линије метроа, 3 линије тролејбуса, 4 бродске линије, 183 аутобуске линијеMBTA-About the MBTA, Приступљено 4. 5. 2013. -{www.mbta.com}- Јавно предузеће које је одговорно за градски и приградски превоз у Бостону се назива Масачусетс Беј Транспортејшн Ауторити, скраћено МБТА (на енглеском језику Massachusetts Bay Transportation Authority (MBTA). У свакодневном говору локално становништво, предузеће и градски превоз једноставно називају Ти (енглеско Т), које потиче од логотипа које предузеће користи, а то је слово Т у кругу. Предузеће припада држави Масачусетс и финансира се из државног (Масачусетс) и федералног (САД) буџета. Данашње предузеће је основано 1964. године, када је заменило тадашње предузеће МТА – Масачусетс Транспортејшн Ауторити. Према статистикама предузећа за 2006. годину, дневни број корисника градског превоза је износио 1,1 милиона, од којих 598.200 је дневних корисника метроаТ ridership reaches low point of decade, Приступљено 4. 5. 2013.. Ово уједно чини и бостонски метро систем четврти по коришћености (број путника на једну миљу) у САД. Зелена линија МБТА система је најпосећенија линија лаког метроа у САД, са 235.300 путника који је свакодневно користе. МБТА такође има своју независну полицију, која сарађује са регуларном градском полицијом.

Метро линије

Метро у Бостону се састоји од следећих линија: Црвене, наранџасте, зелене и плаве линије.

400п|мини|МБТА мапа метро линија у Бостону означене различитим бојама Све четири бојом означене линије (плава, црвена, наранџаста и зелена) се пресецају у центру града на различитим местима. Црвена линија се грана на две подлиније ка југу, Ашмонт и Брејнтри, назване по својим крајњим станиама. Зелена линија се грана на четири подлиније: Б (линија која иде ја западу, ка Бостон колеџу), Ц (линија која иде ка Кливленд Кругу), Д (линија ка Риверсајду), и Е линија.

Боје метроа су одређене 1965. године. Наранџаста линија је добила име по улици која се некада звала Наранџаста улица, а сада Вашингтон улица. Зелена линија носи назив по Емералдовој огрлици (назив градског парка). Плава линија је добила име по боји океана, јер један део пруге иде по дну Атлантског океана. Црвена линија је добила назив по званичној боји Харвард универзитета, јер је данашња Харвард станица на црвеној линији некада била последња станица, док се метро није проширио. Један сегмент Зелене линије испод Парк улице је пуштен у рад 1897. године и тиме је Зелена линија и прва подзмена метро линија у САД-у. Делови црвене, плаве и наранџасте линије у самом центру града датирају још од 1912. године.

Зелена линија

Зелена линија МБТА система је тзв. лаки метро. Зелена линија и остале линије које се касније гранају из зелене линије су најстарије у Бостону. Зелена линија се након изласка из самог града Бостона грана на четири зелене линије и опслужује приградска насеља: Зелена Б линија Зелена Ц линија Зелена Д линија Зелена Е линија

Зелена линија и све њене гране дневно превезу 235,300 путника дневно. Тиме чини зелену линију најкоришћенију линију лаког метроа у САД. Разлог што су линије које се гранају зелене линије надземне је тај што су то шине и већ испројектоване путање некадашњих трамваја које су опслуживале овај део Бостона још 1856. године. При уласку у град Бостон, све гране зелене линије се спајају и возови тада улазе у подземне тунеле. Ови подземни тунели који служе зеленој линији су најстарији метро тунели у Северној Америци и пуштани су у саобраћај у етапама, између 1. септембра 1897. и 3. септембра 1898. године.

Како су Зелена линија и све њене подлиније најстарије у целом систему, оне као такве нису 100% прилагођене људима са физичким хендикепом. Највећи проблем представљају различити модели возова и трамваја који се користе. Ова различитост модела вагона доводи до тога да је платформа за стајање и чекање воза на истом нивоу једног модела, док је потпуно друге висине наспрам другог модела. Та разлика у висини платформе и вагона представља препреку људима, на пример, у инвалидским колицима. Многе реновације и стандардизација висине платформе су допринеле до тога да је скоро пола Зелене линије погодна за људе са хендикепом, али није ни приближно усклађена као црвена, плава и наранџаста линија. Тамо где је немогуће подигнути платформе, додавањем нових слојева бетона, постоје ручни лифтови, у који се стави путник у колицима, и притиском на дугме, платформа лифта се подигне до висине на којој је и сам вагон. Међутим ово није најпопуларније решење, јер за то возач мора да изађе из вагона, да помогне путнику да стане на лифт, да подигне платформу лифта, и да помери лифт од вагона како га не би ударио при напуштању станице. То неретко може да потраје и до 10 минута, за разлику од, на пример, црвене линије, где путник у колицима уђе право са платформе у вагон, као и остали путници који могу да ходају.

Зелена Б линија 400п|мини|Једна од подземних станица Зелене линије у центру града 400п|мини|Давно отворени тунели Зелене линије СтаницаЛокацијаАутобуси који стају уз станицеБлендфордКомонвелт Авенија и Шерборн улица Бостон УниверзитетКомонвелт Авенија и Гренби улица Бостон УниверзитетКомонвелт Авенија и Марш ЧапелБостон УниверзитетКомонвелт Авенија и Армори улицаСт. Паул СтритКомонвелт Авенија и Бјуик УлицаБус: 57Плезент улицаКомонвелт Авенија и Плезент улицаБабкок улицаКомонвелт Авенија и Бабкок улицаПакардов корнерПакардов корнер и Брајтон АвенијаХарвард АвенијаКомонвелт Авенија и Харвард АвенијаБус: 66 Григс улица/Лонг АвенијаКомонвелт Авенија и Григс улицаАлстон улицаКомонвелт Авенија и Алстон улицаВарен улицаКомонвелт Авенија и Варен улица Вашингтон улицаКомонвелт Авенија и Вашингтон улицаБус: 65 Судерленд РоудКомонвелт Авенија и Судерленд РоудЧисвик РоудКомонвелт Авенија и Чисвик РоудЧестнат Хил АвенијаКомонвелт Авенија и Честнут Хил АвенијаСоут УлицаКомонвелт Авенија и Соут улица Бостон колеџКомонвелт Авенија и Лејк улица

Зелена Ц линија 400п|мини|Ц линија СтаницаЛокацијаАутобуси који стају уз метро станице Ст. Мерис улицаБикон и Ст. Мерис улицеХоус улицаБикон и Хоус улицеКент улицаБикон и Паул улицеСт. Паул Бикон и Ст. Паул улице Кулиџ корнерБикон и Харвард улицеБус: 66Сумит АвенијаКомонвелт и сумит авенијеБрендон ХолБикон улица преко пута Брендон халеФербанксБикн улица и Фербанкс авенија Вашингтон скверБикон и Вашингтон улицеБус: 65Тапан улицаБикон и Тапан улицеДин роудБикон и Дин улицеИглвудБикон улица и Иглвуд авенија Кливленд кругБикон улица и Честнат Хил АвенијаБус: 51, 86

Црвена линија 300п|мини|Црвена линија МБТА система. Воз у станици Харвард. Црвена линија је једна од четири бојом обележене линије бостонског метроа. Црвена линија је и најкоришћенија линија по броју путника које превози дневно. Један воз црвене линије обично броји до 30 вагона, док остале три линије немају више од 20 вагона, јер је црвена линија најдужа и притом превози највећи број путника.

Две станице на црвеној линији (Харвард и Соут Стејшен станице)имају наочиглед анимиране рекламе. Када воз крене са станице и уђе у подземни тунел, путници могу да виде рекламе на зиду тунела које изгледају као да су анимиране. Међутим ТВ дисплеји су постављени на зидове тунела са статичним сликама, али у малко различитим позама. Тако да када воз брзо пролази поред ТВ екрана, путницима у возу се чини као да се слике покрећу и дају ефекат да су анимиране.

Црвена линија се такође може видети неколико пута у филмовима Добри Вил Хантинг (Бен Афлек, Мет Дејмон) и Двострука игра (Леонардо Дикаприо, Мет Дејмон). Неколико ликова у филму Двострука игра се налазе у једном од вагона воза црвене линије и разговарају у тунелу близу Парк улице. У стварности сви сегменти црвене линије који су подземни, укључујући и део око Парк улице, немају доступне сигнале за рад мобилних телефона.

У роману У планинама лудила Х. Ф. Лавкрафта, објављеном 1936. године, главни лик покушава да побегне од неименованог злог лика који га јури. Да би мисли одвратио од невоље, док трчи кроз пећину, он набраја све станице Црвене линије у редоследу које и јесу у стварности.

СтаницаАутобуси уз метро станицеСтаница пуштена у саобраћај Алевајф30. март, 1985. Дејвис скверБус: 87, 88, 90, 94, 96 8. децембар, 1984. ПортерБус: 77, 77A, 83, 96 8. децембар, 1984. ХарвардБус: 1, 66, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 75, 77, 78, 86, 96 6. септембар, 1983. ЦентралБус: 1, 47, 64, 70, 70A, 83, 91, CT1 23. март, 1912. Кендал-МИТБус: 64, 68, 85, CT2 23. март, 1912. Чарлс 27. фебруар, 1932. Парк стритБус: 43, 55 23. март, 1912. Даунтаун КросингБус: 7, 11, SL Wash, 92, 93, 448, 449, 459, 500, 501, 504, 505 4. април, 1915. Саут СтејшнБус: 6, 7, 441, 441W, 448, 442, 442W, 449, 455, 455W, 459 3. децембар, 1916. БродвејБус: 3, 4, 6, 9, 11, 47 15. децембар, 1917. АндруБус: 5, 10, 16, 17, 18, CT3 29. јун, 1918. ЏФКБус: 8, 16, 41, 275 5. новембар, 1927. Ашмонт грана главне линије

СтаницаАутобуси који стају уз ове метро станицеСтаница пуштена у саобраћај Савин хилБус: 18 5. новембар, 1927.Филдс корнерБус: 15, 17, 18, 19, 210 5. новембар, 1927.Шомут 1. септембар, 1928. АшмонтБус: 18, 21, 22, 23, 24, 26, 27, 215, 217, 240 1. септембар, 1928. Брејнтри грана црвене линије

СтаницаАутобуси који стају уз метро станицеСтаница пуштена у саобраћај Норт КвинсиБус: 211, 217 1. септембар, 1971.ВоластонБус: 1. септембар, 1971. Квинси ЦентарБус: 210, 211, 212, 214, 215, 216, 220, 221, 222, 225, 230, 236, 238, 245 1. септембар, 1971. Квинси АдамсБус: 238 10. септембар, 1983. БрејнтриБус: 230, 236 22. март, 1980.

Наранџаста линија 200п|мини|Наранџаста линија Наранџаста линија је једна од четири метро линије у Бостону и део МБТА система. Протеже се од Форест Хилса, општине Џамејка Плејн на југу Бостона, до Оук Гров станице, града Малден, који се налази северно од Бостона. Наранџаста линија има укупно 19 станица, које су потпуно прилагођене људима са физичким хендикепом. Наранџаста линија пресеца црвену у Даутаун Кросинг станици, плаву линију у Стејт станици, и зелену линију у Хејмаркет и Норд станицама. У станици Бек Беј и Норд Стејшн, пресеца Амтрак железницу, путем које путници могу да путују на север ка Њу Хемпширу, Мејн и Канади, и на југ, ка Роуд Ајланду и Њујорку.

СтаницаВреме до Даунтаун Кросинг станице (мин) и аутобуске станице уз метроFrom Association for Public Transportation, Car-Free in Boston, A Guide for Locals and Visitors, 10th ed. (2003), pp. 117, and MBTA website , roughly interpolated by distance between stations.Станица пуштена у саобраћај Оук Гров 15 Бус: 131, 132, 136, 137 20. март, 1977. Малден Центар 13 Бус: 97, 99, 101, 104, 105, 106, 108, 131, 132, 136, 137, 411, 430 27. децембар, 1975. Велингтон 10 Бус: 90, 97, 99, 100, 106, 108, 110, 112, 134 6. септембар, 1975. Суливан сквер 7 Бус: 86, 89, 90, 91, 92, 93, 95, 101, 104, 105, 109 7. априла, 1975. Комјунити колеџ 5 7. априла, 1975. Норд стејшн 3 Бус: 4 7. априла, 1975. Хејмаркет 2 Бус: 6, 92, 93, 111, 325, 326, 352, 354, 355, 441, 448, 442, 449, 424, 450, 456, 426, 455 30. новембар, 1908. Стејт 1 Бус: 92, 93, 14 30. новембар, 1908. Даунтаун Кросинг 0 Бус: 7, 11, SL Wash, 92, 93, 448, 449, 459, 500, 501, 504, 505 30. новембар, 1908. Кинеска четврт 2 Бус: 6 30. новембар, 1908. Њу Ингланд Медикал Центар 3 Бус: 6, 11, 43, SL Wash 4. мај, 1987. Бек Беј 6 Бус: 10 4. мај, 1987. Масачусетс авенија 8 Бус: 1, CT1 4. мај, 1987. Рагулс 9 Бус: 8, 15, 19, 22, 23, 28, 42, 43, 44, 47, CT2, CT3 4. мај, 1987. Роксбури Кросинг 10 Бус: 22, 66 4. мај, 1987. Џексон сквер 12 Бус: 22, 29, 41, 44, 48, 66 4. мај, 1987. Стони брук 14 Бус: 48 4. мај, 1987. Грин стрит 16Бус: 48 4. мај, 1987. Форест хилс 18 Бус: 16, 21, 30, 31, 32, 34, 34E, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 50 4. мај, 1987.

Плава линија 250п|мини|Метро плаве линије на станици Аеродром