Болети паса се у великом спектру јављају као и код људи, а неке од њих су потенциално смртоносне. Ипак, већина ових болести могу се успешно лечити уз правовремено дијагностиковање и адекватан третман и терапију. 300px|мини|уснули пас 300px|мини|Уплашен пас

Индиковање болести Здрав пас реагује на догађаје у околини. Живахан је, тепераментног понашања, нос му је хладан и пријатно влажан, очи чисте и сјајне. Стомак здравог пса мора бити скупљен, длака крзна делује компактно и сјајно. Телесна температура здравог пса је 37-39°, а пулс 70-120 0/мин. Свако одступање од наведених карактеристика а првенствено промена у понашању први су показатељ појаве неког обољења. Иако већина паса, углавном власничких, буде вакцинисана против разних болести, никада их не можемо потпуно заштитити од свега. Законом о добробити животиња прописане су обавезне вакцине и мере заштите у поступању са кућним љубимцима па самим тим и са псима.

Врсте и подела болести Узрочници појаве болести код паса могу бити различити. Тако бисмо болести могли да сврстамо у инфективне, паразитске и метаболичке. Оне које се најчешће јављају код већине паса су канцер (лимфом), беснило, лајмска болест, штенећак и оне се у високом проценту завршавају фаталним исходом. Такође пси могу да оболе од, лептоспирозе, парвовируса, ђардијазе, шуге, инфекције ушију и коначно, у старости могу оболети, као и људи од нуклеарне склерозе, артритиса, гојазности, шећерне болести и многих других обољења која су изазвана неправилним третманом и исхраном током живота пса или су једноставно резултат старења животиње.

Инфективне болести Важно је нагласити да су неке од ових болести веома заразне, а да од неких наведених болести може да се зарази и човек.

Беснило (Рабиес) 250px|мини|Агресивност код пса

Беснило је заразна, вирална болест која напада централни нервни систем и изазива лудило и конвулзије. Заражени пас вирусе избацује слином, пљувачком, па се болест преноси или уједом или у колико здрава животиња дође у контакт са крвљу или излучевинама заражене животиње. У природи су лисице и вукови најчешћи преносиоци ове болести тако да су ловачки пси и њихови власници у врху листе угрожених. Симптоми беснила су глодање атипичних предмета, грозница, напади, парализа, страх од воде, опуштена доња вилица, немогућност гутања, необична стидљивост или агресивност, повећано узбуђење, појачано лучење пљувачке. Беснило није излечиво због тога је потребно превентивно заштитити пса. Вакцинација против беснила је обавезна мера и законска обавеза власника пса. Такође је важан и опрез у колико се пас боди у средине као што су шума, мочвара, ливада. Болест се може пренети на човека код којег такође изазива смртни исход.

Парвовироза (мачја куга) Ово је веома интензивно вирусно обољење које се може двојако манифестовати. Запаљење желуца и црева и срчаног мишића , јер вирус пре свега напада ћелије попут оних које облажу органе за варење. Зараза се шири када је пас у директном додиру са болесном животињом. Основни симптоми су дијареја, повраћање, дехидратација, промењен мирис тела. Пас повраћа 20-30 пута дневно. Мачија куга може напасти псе свих узраста, али се најчешће јавља код штенаца старости од 6 до 20 недеља. До сад је потврђено да су добермани и ротвајлери подложнији од других раса. Код ове болести најважнија је превентива. Вакцинација штенаца у првој години живота је кључ за спречавање парво вирозе. Штенци би требало да буду вакцинисани у шестој, деветој и дванаестој недељи живота. Такође, не би требало да излазе напоље, петнаест дана након последње вакцинације. У колико пас оболи од парвовирозе обавезно га треба што пре одвести ветеринару.

Штенећак

Заразна и озбиљна вирусна болест чији је узрочник сличан вирусу заушки. Оболевају углавно невакцинисани млади пси . Штенећак се преноси ваздухом и директним или индиректним контактом са зараженом животињом. Напада псеће пљувачне жлезде и лимфне чворове па се шири капљицама из носа и уста. Човек ципелама може покупити вирус са тла и пренети га псу. Ако се не лечи, може напредовати у неуролошко обољење. Типови штенећака су кожни, цревни, плућни, нервни. Препознатљиви симптоми су висока температура, црвенило очију, воденасти исцедак из носа и очију, изразита крмељивост очног капка, летаргија, губитак тежине, дијареја, повраћање, стални кашаљ. Лечење ових болести је ограничено. Стопа смртности од штенећака је 50 одсто. Вакцина против штенећака сматра се базичном у ветеринарској медицини.

Лептоспироза Ову болест изазивају бактерије из рода Leptospira. Изузетно је инфективна и утиче на псе, али такође се њоме могу инфицирати домаће и дивље животиње, па чак и човека. Бактерија се преноси зараженим урином и може дуго да преживи у води. Било која раса паса може бити заражена лептоспирозом, међутим, пси који живе на дворишту и дуго бораве напољу или у води у највећем су ризику. Симптоми лептоспирозе су губитак тежине, грозница, губитак апетита, повраћање, летаргија, бол у зглобовима и мишићима, дијареја, крв у урину. За спречавање лептоспирозе важно је превентивно деловање. Пас мора бити правилно и континуирано негован. Пси не би требало да пију воду из барица или било какве стајаће воде, нити да пливају у језерима, а нарочито треба спречити пса да залази у сметлишта и места за које се сумња да у њему бораве глодари који су један од примарних преносилаца заразе. Пас може превентивно добити и вакцину против ове болести, ако ветеринар то препоручи.

Лајмска болест код паса

250px|мини|Крпељ

Ову болест изазивају бактерије које преносе крпељи. Ако се не третира на време може имати смртни исход. Симптоми болести су веома интензивни. Пас је летаргичан, отечених зглобова због чега почиње да храмље, губи апетит, губи тежину. Лајмској болести су подложни сви пси и ако она није инфективна у смислу да се преноси са пса на пса или са пса на човека. Најефикаснија превенција је да се пас третира неком заштитом од крпеља.

Псећи кашаљ Псећи кашаљ је инфективни псећи трахеобронхитис, веома заразна болест респираторних органа. Болест се лако и брзо преноси, са животиње на животињу, капљично. Нарочито су подложни штенци и старији пси са ослабљеним имунитетом, такође се најлакше преноси код паса који заједно проводе време у затвореном простору, уколико се разболи један пас разболеће се и остали.

Симптоми су сув кашаљ, повраћање, водени секрет из носа , пенасти секрет који пас искашљава кад се болест развије, могућа пнеумонија у колико се болест запусти, грозница, летаргија. Почетни симптоми често изгледају као да је пас прогутао кост, јер суви кашаљ код пса делује као да се пас гуши. Превентивно псе треба вакцинисати против ове болести. Болесног пса треба брзо одвести ветеринару ради терапијског лечења.

Заразно запаљење јетре (Рубертова болест) Заразно запаљење јетре паса – Рубартова болест је болест коју изазива аденовирус и од које оболевају штенад старости 2-3 месеца. Вирус се излучује мокраћом и изметом због чега се лако шири па ће се у кратком року разболети цело легло штенаца. Клиничка слика болести је праћена различитим симптомима, од благих симптома које прати блага депресија и благо повишена телесна температура, до тежих облика који су праћени са веома повишеном телесном температуром, повраћањем, проливом, болним абодменом на притисак а некада може доћи и до поремећаја свести. Тежи симптоми указују на перакутни облик заразе при чему штенад угиба у року од 24 часа. Превентивно штенад треба вакцинисати. У случају заразе, нарочито код акутног, блажег облика одмах се обратите ветеринару који ће применити потребну терапију.

Отитис (Инфекција ушију) 250px|мини|Ушна шкољка пса Инфекције ушију најчешће изазивају бактерије. Пси са дугим ушима, попут кокер шпанијела су подложнији инфекцијама ушију зато што се њихове уши теже проветравају. Од ове болести око 20 одсто паса оболи током живота. Симптоми се препознају када пас почне да интензивно чеше уво, тресе главом, губи равнотежу, осећа бол при отварању уста, због чега ће почети да одбија храну како болест буде напредовала, и уколико реагује болним цвиљењем на додир у регији ушне шкољке. Превентивно је чишћење ушију пса једном недељно, раствором по препоруци ветеринара. Оболели пас лечи се антибиотицима.

Хеморагични гастроентеритис

Хеморагични гастроентеритис (ХГЕ) је болест паса коју карактеришу изненадно повраћање и крвава дијареја. Симптоми су обично тешки, а ХГЕ може бити фаталан уколико се не лечи. ХГЕ је најчешћи код младих паса било које пасмине, али нарочито код малих паса пасмина Пудла и Патуљастог шнауцера. Обољење није заразно.

Паразитске болести Ове болести настају када се на телу или у телу пса насели један од паразитирајућих организама. Неки од ових паразита могу се са пса пренети и на човека. Углавном се лако лече и најчешће не остављају велике последице.

Ђардијаза Ђардијаза је цревна инфекција коју узрокује паразит ђардија, иначе становник човечијих црева. Од ове болести оболева скоро 50 одсто штенаца и малтене 100 процената паса из прихватилишта. Највише због услова у којима се пси држе, када због великог броја животиња на малом простору понекад није могуће максимално одржавати чистим простор где бораве затим посуде с водом и храном. Ђардију углавном изазива гутање заражених фекалних материја чему су склони штенци и гладни пси.

Симптоми су честа столица која је мекана, масна и шири изузетно непријатан, јак мирис. Заражену животињу потребно је одвести ветеринару, такође се морају поправити услови држања животиње. Дајте псу довољно чисте воде, клоните његове фекалије чим обави нужду и обришите га.

Болест срчаног црва Болест срчаног црва или дирофилариаза је озбиљно и потенцијално фатално обољење. Изазивач болести је крвни паразит Dirofilaria immitis. Одрасли паразити се налазе у срцу и у оближњим великим крвним судовима заражених паса а, иако ретко, црви могу да се нађу и у осталим деловима крвног система. Женке паразита су дугачке од 15 до 36 цм и дебљине 5 мм , док су мужјаци упола мањи од њих. Један пас може да има чак 300 црва присутних у току дијагностиковања.

Ширење болести се подудара са сезоном комараца, с обзиром да је за то потребан прелазни домаћин-комарац. Комарац уједа пса обично на местима где је крзно најтање. Међутим, ни дугачко крзно не представља заштиту од инфекције срчаним црвом. Обично прође неколико година пре него што пси испоље прве клиничке знаке инфекције. На жалост, када се појаве клинички симптоми, то је сигуран знак да је болест поодмакла. Одрасли облици паразита изазивају болест тако што зачепљују срце и околне крвне судове, који воде до срца. Они такође ометају рад срчаних залистака. Зачепљењем главних крвних судова, снабдевање осталих органа крвљу је смањено, посебно доток крви у плућа, јетру и бубреге. Што доводи до смањења функције ових органа.

Најуочљивији симптоми болести су мек, суви кашаљ, отежано дисање, слабост, узнемиреност, незаинтересованост и губитак снаге. Сви ови знаци су најизраженији после физичке активности, неки пси чак постану дезоријентисани. Присуство срчаног црва дијагностикује се са неколико крвних анализа.

Терапију прописује ветеринар, а лечење је дуго, компликовано за пса и власника, мада је данас много мање ризика да ће пас угинути од саме терапије.

Шугарци 200px|мини|десно|Шугарац

Шуга је паразитска болест коже коју изазива паразит Sarcoptes scabiei, у народу познат као шугарац. Шугарац изазива свраб, опадање длаке, промене на кожи. Болест је веома је заразна и лако се преноси са животиње на животињу или са животиње на човека. Код човека се јавља у блажем облику и брже се лечи. Шугавац се може јавити и као ушни шугарац (лат. Otodectes cynotis). Ова врста напада најчешће младе животиње, нарочито у колико је куја заражена онда ће их свакако пренети штенцима, али се може јавити и код старијих паса. Не преноси се са животиње на човека, али је непријатна за власника јер је процес лечења дуготрајан, мада веома успешан.

Симптоми су цурење секрета из ушију, непријатан мирис ушне шкољке пса, нервоза, пас тресе главом и готово непрекидно чеше уши.