300px|мини|Део црквене порте црква Св. Илије из 1888. године и обновљена црква брвнара Светих четрдесет мученика из 1823. године Црквена порта или црквено двориште је ограђени простор са капијом око православне цркве или манастира. Намена и инфраструктура Поред основног хришћанског симболизма чија је функција била успостављање границе између сакралног простора који окружује цркву (парохијску, манастирску) и световног простора,812 ограђена порта имала је и практичну, али и заштитну намену. Наиме како су многе цркве и манастири били ван села и градова, често би да нису имале ограђену порту изложене шумским зверима и стоци пуштеној на слободну испашу.Д. Руварац, Митрополија београдска, стр. 104.
Унутар црквена порте се обично налазило: гробље, звоник уколико га је било, школа и стан за учитеља, стан за свештеника, конак за посетиоце, парохијски музеј ћелије за монахе или монахиње, разне помоћне зграде (трпезарија, подрум, кухиња, различите оставе, ракијџиница (вински подрум) итд.
Поред цркве у саставу порта налазила се и звонара. Међутим како многе цркве нису имале звонару уместо њих су коришћена клепетала, или су звона постављана на саму цркву. Има цркава и са више звона различити величине и звука. Звоници су подизани испред цркве у форми дрвених конструкција – чардака на 4 стуба, у које су смештана звона, или од тврдог материјала озидане звонаре.Г. Витковић, Извештај Максима Радковића стр.129, 181;Д. Руварац, Митрополија београдска, стр. 102;Р. Грујић, Прилози за историју Србије, стр. 160 700px|мини|центар|Комплекс објеката у црквеној порти: 1. Црква Ваведење Свете Богородице 2. Звонара 3. Стари манастирски конак 4. Манастирска чесма 5. Летња кујна и трпезарија 6. Нови манастирски конак 7. Економске зграде 8. Вила Персида
Устројства о црквеној порти и њеној намени 160px|мини|Митрополит Мојсије у свој Уредби из 1724. међу првима је дефинисао устројство црквене порте Према Уредби из 1724. митрополит Мојсије је као обавезу свештеника навео да је он дужан да се стара о подизању цркве у свакој парохији, као и да она не буде ниска и тесна као у време турске владавине, већ што је могуће шира и дужа...и да црква, између осталих ствари, треба да има звоно и ограђену порту.Ана Р. Милошевић, Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718-1739), докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет Београд, 2016. стр. 178Д. Руварац, , Прилог историји Српске цркве, Споменик СКА ХХХIV.
Да би се регулисало сахрањивање на гробљу унутар црквене порте у новим Свештеничким правилима у тач. 40, које је 1733. године издао митрополит Викентије Јовановић, стоји... Доношењем овог правила с почетка 18. века желело с естати на пут масовној појави сахрањивања у портама које су постале тако стешњена да бројним гробовима од којих је пол стојала у пољу.Г. Витковић, Извештај Максима Радковића, стр. 203
Културно-историјски значај Комплекс црквене порте са црквом данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе. Овај често добро хронолошки, обликован и примарно функционално разнородан комплекс, чини хомогену целину чије укупне вредности надилазе појединачна значења сакралног објеката, који опасују.
Такође, овај простор је и својеврстан приказ спроведених грађевинских и других захвата који дају могућност да се читају методолошки концепти заступљени у различитим временским раздобљима, и на основу њих праве анализе и компарације, односно поред културног црквена порта представља и значајан историјски, стручни, едукативни потенцијал. 400px|мини|центар|Порта манастира Хиландара је најбољи пример добро хронолошки, обликованог и примарно функционалног разнородног комплекса, који чини хомогену целину чије укупне вредности надилазе појединачна значења сакралног објеката, који опасују
Види још Порта Црквена порта у Вранићу
Референце
Категорија:Православна црква