Нега паса и брига о њиховој хигијени је основа за сваког власника или одгајивача паса. Било да су у питању пси који бораве у кући или пси који живе на отвореном, у дворишној кућици за псе или боксу, власници морају предузимати читав низ хигијенско техничких мера које ће допринети добром здрављу и лепом изгледу њиховог пса. 250px|мини|Пудла на дечјем тобогану
Основне хигијенске потребе паса
Пси, као и људи, имају своје животне потребе, које укључују хигијену како самог пса тако и места на коме пас борави. Негован пас има и један од основних услова за здрав и дуговечан живот. Правилно храњен пас ће у добро организованом окружењу, хигијенски исправној средини, и уз одговарајућу негу пружити свом власнику максимум. Треба имати у виду да је неважно да ли се ради о расним псима или мешанцима, да ли су у питању пси који се гаје из задовољства или радни пси и пси гајени за различите задатке, сваком псу треба пежружити сву потребну пажњу и негу.
У зависности од типа и дужине длаке пси се морају редовно чешљати и тримовати или шишати, у колико је потребно. Такође је веома важно периодично купање пса и по потреби уклањање прљавштине из крзна пса, као и редовна заштита од паразита, оних који бораве у крзну и оних који се настањују у цревима пса. Чишћење ушију, подрезивање ноктију такође је део хигијене пса. С обзиром на склоности појединих раса ка зубном каменцу, веома је важно код пса у најранијем периоду развити навику за негу зуба. Боравак пса у природи, истрчавање и тренирање вероватно је кључ за његову добру кондицију, добро расположење и спречавање појаве гојазности и компликација које могу наступити са овом болешћу. Коначно простор у коме пас борави мора бити уредан, редовно чишћен и прилагођен његовим свакодневним потребама.
Купање паса У личну хигијену пса на првом месту спаде купање. На тај начин га ослобађамо прљавштине и прекомерне количине масноће која се скупља у крзну. Наравно да пси који живе у кућним условима имају потребу за чешћим купањем али се једнако с времена на време купају и пси који живе напољу. Купањем се из длаке животиње поред нечистоће и масти уклањају и паразити који су изазивачи многих болести код паса.
Са купањем пса може се почети већ у узрасту од 2-3 месеца. У зависности од величине, пса можете купати у кади или у кориту. Температура воде мора бити изнад 30 степени и не сме прелазити 35 °C. Пре купања пса је потребно добро рашчешљати јер је мокра псећа длака, нарочито код дугодлаких раса склона ћебању. Просторија у којој купате пса мора бити такође загрејана како пас не би назебао. Зато се пси који живе на дворишту, у колико нема услова да се окупају у загрејаној просторији, могу купати у летњем периоду, када су спољашње температуре довољно високе да купање буде безбедно по здравље пса. Од средстава за купање користе се неки из палете шампона који су специјално направљени за купање животиња (пса и мачака). Овакви шампони у себи не садрже соду бикарбону и не могу оштетити кожу пса. Данас на тржишту постоји широк спектар оваквих шампона за различите типове длаке, за различити ефекат и са различитим мирисима. При избору шампона мора се водити рачуна искључиво о томе како пас реагује на шампон. Шампон се користи према упутству на паковању. Углавном је потребно претходно га растворити у одговарајућој посуди па га лагано нанети сунђером и утрљавати у длаку пса. Правило је да се пас два пута нашампонира и два пута испра.
Шампон се наноси прво на леђа, па на трбух, шапе и реп. Велику пажњу треба обратити на делове око очију и ушију јер су они најосетљивији на шампон. Испирање мора бити темељно јер недовољно испрана длака може иритирати и исушити кожу. Длака пса се благо исцеди руком а затим се добро обрише пешкиром. Пси се након купања и брисања суше феном, и то првенствено дугодлаки пси, али исто тако нежни и осетљиви пси, или пси који живе напољу а купају се у зимском периоду. Приликом сушења не загревајте предуго једно исто место и не сушите близу коже. Фен поставите у природном смеру кретања длаке и по могућству упоредо рашчешлјавајте длаку пса јер ћете на тај начин убрзати сушење. Тако можете и формирати жељену фризуру и приликом чешљања проверити да ли пас има буве и крпеље или неке кожне проблеме.
Купање пса мора бити сведено на минимум, јер често купање није добро за крзно, ни за кожу пса. Повећава се ризик од прехладе. Константним купањем уништавају се природна уља у кожи, што чини да крзно буде крто, ломљиво, а кожа сува. То отвара могућност да прљавштина лакше продре до коже и у крзно, те може да направи озбиљне здравствене проблеме са несагледивим последицама по пса.
Суво чишћење пса Данас на тржишту велики избор препарата за суво чишћење длаке паса. Овакав начин чишћења пса треба примењивати искључиво у случајевима када се пас не може никако другачије очистити и то не сме бити редован третман, већ повремени изузетак у неговању псеће длаке. Важно је такође ове препарате користити према приложеним упутствима како не би наштетили.
За беле псе је уобичајено да се користи талк за чишћење или калк-блок. Пожељно је овакво чишћење пса обавити на месту где неће сметати разбацани пудер свуда око пса. Пудер се мора добро утрљати у крзно пса да допре до саме коже укључујући и кожу главе и шапа, јер тако делује на крзно и кожу, чисти их и освежава. После кратког времена пса треба добро очеткати и на крају га пустити да се истрчи како би с њега нестао и последњи траг пудера.
Шпирит шампон или „дух шампон” је још једно популарно средство да се пас очисти од прљавштине. Шампон се добро утрља у крзно и после извесног времена испарава остављајући крзно чистим, сјајним и свежим. Одгајивачи га користе у многим приликама.
За обојене псе могу се користити хумани препарати за чишћење крзна, то су углавном шампони за суво прање намењени људима, мада данас постоје фирме које производе овакве шампоне за псе.
Одлична замена за непотребно купање пса је веома погодна за људе који држе свог пса у кући или стану. То је такозвани „дезинфекциони сунђер”. Једноставније, то је сунђер који је потопљен у раствор воде и неког одговарајућег дезинфекционог средства као што је нпр. Детол. Пса треба добро истрљати са претходно добро исцеђеним сунђером, по читавој површини, укључујући главу и ноге, посебно делове испод ногу, пазуха, око репа, стопала и путишта. Овако направљен раствор делује врло брзо и ефикасно. Пас ће после овог чишћења осећати удобност, биће чист, свеж, уз то и заштићен од спољних паразита који нападају кожу. Увек треба узети у обзир евентуалне алергије ако им је пас склон и избегавати препарате који могу да изазову реакцију.
Чишћење ушију
Здраве уши код пса имају велику важност по целокупан организам јер осим што представљају орган слуха имају велику улогу и у неким неуролошким процесима. Код ушију разликујемо три основне целине: спољашње уво – ушна шкољка, средње уво и унутрашњи ушни апарат. Због великог броја различитих раса паса постоје пси са усправним ушима, пресавијеним и спуштеним дугим ишима, које потпуно прекривају отвор у ушни канал. Код свих паса нега ушију је једнако битна али се код дугоухих раса она спроводи чешће и комплексније. Када се говори о нези ушију, пре свега се мисли на чишћење ушију, тачније одржавање хигијене.
Код паса су ушне шкољке у мањој или већој мери покривене длаком. Дугодлаки и коврджави пси имају прилично бујни длачни покривач и у унутрашњости ушне шкољке. Ови кућни љубимци захтевају редовно чишћење ушију и чупање паперјастих длака које расту унутар саме ушне шкољке, јер су те длачице добра подлога за настањивање патогених микроорганизама. Дуге уши имају слабу вентилирају па се код дугоухих паса често јављају паразитске и бактеријске ушне инфекције. Уклањање ових ушних длачица је веома једноставно, може се обавити и прстима, при чему треба имати у виду да пса то у суштини не боли. Такође код дугодлаких паса, који се тримују и шишају, приликом шишања, треба уклонити вишак длака са периферног дела и око ушне шкољке.
И псима се, као и нама људима, ствара церумен (ушни восак). Лучење церумена је природан физиолошки процес, међутим, уколико је ово лучење појачано, оно може бити знак неких патолошких промена. У том случају треба потражити помоћ ветеринара.
Чишћење ушију паса никако не треба обављати хидрогеном и штапићима за уши.
Чишћење ушију у унутрашњем делу треба обављати тако што у се ушни канал сипа течност намењена за чишћење ушију паса. Данас постоји широк избор оваквих препарата. Затим се измасира ушна шкољка, нежним покретима од базе уха ка почетку ушног канала. Парчетом вате или газе треба покупити нечистоћу и вишак течности у оном делу ушног канала који је видљив. Не треба гурати штапић за уши у ушне канале пса јер тако може доћи до повреде бубне опне.
Уколико кућни љубимци учестало чешу уши, млатарају главом, нагињу главу на једну страну или имају непријатан мирис из увета то је знак да нешто није у реду са њиховим ушима. Овакво понашање указује на упалу или инфекцију, па је важно што пре се обратити ветеринару.
Подрезивање ноктију
Предуги и прерасли нокти код паса ремете им нормалан ход што ће временом довести до ортопедских проблема. Такође у игри са власником и другим псима могу да доведу до повреда, а уколико се нокат поломи повређено место се може лако инфицирати. Важно је псе навићи на негу ноктију још док су штенци, већ од другог месеца живота. Колико често ћете то радити зависи од брзине раста ноктију и њоховог природног трошења. За скраћивање ноктију не треба користити грицкалице или маказе намењене људској употреби.
Постоји много различитих типова маказа које се користе за резање ноктију код паса. Важно је користити квалитетне, оштре маказе, прилагођене величини пса и са граничником који неће дозволити да одсечете више од дозвољеног дела нокта. Маказе треба да буду конкавне, како се нокти не би ломили приликом сечења. Ако нокти нису толико дуги али су оштри, могу се истурпијати.
Пси који доста времена проводе напољу у шетњи или неким другим активностима на чврстој подлози као што је бетон, троше своје нокте тако да нема потребе да се често секу. Код мање активних и старијих паса а нарочито оних који највише времена проводе у кући на меким подлогама (теписи, крпаре и слично) скраћивање ноктију је обавезно. Ослушкивањем када се пас креће по чврстој подлози лако се може утврдити да ли је потребно скратити му нокте. Нокат је добро скраћен онда када не додирује тло док пас стоји и не производи звук када се пас креће.
Код штенаца нокти су меки и тада се користе мање маказе, а нокти се лако секу. Код старијих паса нокти могу бити веома дебели и тврди. Након сечења оваквих ноктију обавезно треба истурпијати остатак нокта. Може се практиковати резање ноктију после купања јер ће вода донекле омекшати нокат пса.
Мора се водити рачуна да се не засече превише како се не би оштетио живац. У колико се то деси може се утрљати стипса или сапун у повређени нокат што ће зауставити крварење и затворити насталу рану. На тај начин ће се спречити евентуална инфекција нокта. Посебну пажњу треба посветити нокту првог (петог прста). Код многих паса је он постављен високо изнад шапа, практично на подколеници. Овај нокат, ако се не одржава може да да урасте у месо ноге што може да изазове инфекције и упале. Уколико прерасте нормалну дужину може да одвоји прст од природног положаја, па пас у игри или током кретања може прст да повреди на неку препреку, због чега ће бити потребно хируршки одстранити цео прст.
Нега ноктију, данас се може обављати у салонима за негу кућних љубимаца, најважније је не занемаривати овај сегмент неге, једнако важан за здравље животиње.
Чешљање паса мини|Пудла - израсла длака