десно|100п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јуна месеца 1947. године.

<center>15п ← мај Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године јул → 15п

2. јун На Цетињу одржан Трећи конгрес Народне омладине Црне Горе, коме је присуствовало 300 делегата из читаве Црне Горе. На Конгресу су поднета два реферата — О задацима Народне омладине Црне Горе Радомира Коматине и Извештај о раду Главног одбора Народне омладине Црне Горе Вукосаве Мићуновић. Најбољим омладинским организацијама додељене су прелазне заставице, а Среској организацији Народне омладине Титограда је као најбољој организација у целој земљи, додељена прелазна заставица Централног одбора Народне омладине Југославије. На крају Конгреса изабран је Главни одбор од 79 чланова, који је изабрао своје Председништво од 27 и Секретаријат од 9 чланова. За председника Народне омладине Црне Горе поново је изабран Радомир Коматина, а за секретара Вукосава Мићуновић.

7. јун У Југославију допутовала делегација Краљевине Румуније коју су предводили — председник Министарског савета Румуније др Петру Гроза, потпредседник Министарског савета и министар спољних послова Георге Татареску и министар индустрије и трговине Георге Геогрију Деж. Делегацију је истог дана примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. У Сарајеву Војни суд града Сарајева због „колаборације са непријатељом и борбе против Народноослободилачког покрета“ осудио на смртну казну стрељањем Јездимира Дангића (1897—1947), бившег жандармеријског мајора и начелника Команде ЈВуО за источну Босну. У близини места Ждала, код Ђурђевца, тројица усташких терориста — Љубо Милош, Анте Врбан и Лука Гргић илегално прешла југословенско-мађарску границу. Они су у Југославију дошли са намером да покрену акцију „Десети травањ”, коју су у емиграцији осмислили Јосип Томљеновић и Божидар Кавран, а која је имала за циљ извођење разних терористичких и диверзантских акција, окупљање крижарских група (усташке диверзантске групе које су илегално деловале на подручју бивше НДХ) као и долазак 80 обучених диверзаната. Ова група је после скоро месец и по дана лутања по Папуку, јер није успела да ступи у везу ни са једном крижарском групом, 20. јула ухваћена од припадника Управе државне безбедности (УДБА).

8. јун У Скопљу, од 8. до 10. јуна, одржан Трећи конгрес Народне омладине Македоније, коме је присуствовало 430 делегата из свих крајева Македоније. Конгрес је отворио песник Ацо Шопов, а потом је председник Главног одбора Народне омладине Македоније Димче Беловски поднео Реферат Петогодишњи план и задаци наше омладине. На крају Конгреса изабран је нови Главни одбор Народне омладине, за чијег председника је поново изабран Димче Беловски.

9. јун У Београду председник Владе ФНРЈ и министар народне одбране маршал Јосип Броз Тито, у присуству генерал-лајтнанта Коче Поповића и других официра, примио војну делегацију Народне Републике Бугарске коју је предводио министар војске генерал-лајтнант Фердинад Козовски.

11. јун У Београду председник Владе ФНРЈ и министар народне одбране маршал Јосип Броз Тито примио војну делегацију Чехословачке, коју су предводили министар народне одбране армијски генерал Лудвик Свобода и начелник Главног штаба чехословачких одбрамбених снага армијски генерал Б. Бачека.

12. јун У Љубљани одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније, на коме се говорило о успесима омладине у обнови земље, као и задацима омладине у оквиру извршења првог петогодишњег плана.

13. јун У Сарајеву, од 13. до 15. јуна, одржан Други конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине, коме је присуствовало око 470 делегата из свих крајева Босне и Херцеговине. На Конгресу се говорило о успесима омладине у обнови земље, као и задацима омладине у оквиру извршења првог петогодишњег плана.

14. јун У Београду председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито примио министра ваздухопловства Велике Британије Филипа Ноел-Бејкера, који се налазио у посети Југославији.

21. јун У Београду Народна скупштина НР Србије изгласала Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде Србије.

23. јун У Београду, 23. и 24. јуна, одржан Трећи проширени пленум Јединствених синдиката Србије, на коме је поред чланова Главног одбора присуствовало и 289 делегата среских и месних већа из свих већих синдикалних подружница. Председник Главног одбора Душан Петровић Шане поднео је Реферат О задацима синдикалних организација Србије у извршењу Првог петогодишњег плана.

26. јун У Београду одржана Друга месна партијска конференција КП Србије за Београд, којој је присуствовало 258 делегата. Реферат О раду партијске организације између Прве и Друге конференције и наредним задацима поднео је Добривоје Радосављевић, који је поново изабран за секретара Месног комитета КПС за Београд, док је за организационог секретара изабран Драги Стаменковић. Влада Краљевине Грчке се обратила Савету безбедности Организације уједињених нација поводом кршења мира од стране Албаније, Бугарске и Југославије.

27. јун У Сарајеву Народна скупштина НР Босне и Херцеговине изгласала Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Босне и Херцеговине. У Загребу Сабор НР Хрватске усвојио Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Хрватске и Закон о административно-територијалној подели.

30. јун У Београду Народна скупштина НР Србије донела Закон о Српској академији наука, којим је Српска краљевска академија променила назив у Српска академија наука. Данашњи назив Српска академија наука и уметности, академија је добила 1960. године.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*6