Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 -{km}- источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 -{km}- (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.
Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Островице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице) са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.
Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/1887) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.Костић М. (1955): О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања. Зборник радова Географског института ПМФ-а у Београду, св. 11. Јован Ћирић,Градиште, хроника села, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш, (2006),
Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима.Уредба о заштити Парка природе „Сићевачка клисура“.Република Србија, Уредба објављена у „Службеном гласнику РС“, бр.16/2000 од 10.5.2000 „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.
Она покрива делове подручја Општина Нишка Бања и Бела Паланка, са укупном површином од 77,46 -{km²}-, од чега се 55,59 -{km²}- налази у општини Ниш, а 21,87 -{km²}- у општини Бела Паланка. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков врх (северни) и Облик (јужни).
Статус мини|Табла са називом и ознаком статуса на улазу у Парк природе „Сићевачка клисура“ Због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, од 2000. Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе II категорије заштите, у Складу са Законом о заштити природе Републике Србије.Закона о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95)
Као заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима, подручје Сићевачке клисуре намењено је очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности Србије, и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота на овом простору и начелима одрживог развоја.Жуковец, Д. Семинарски рад, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.Стевановић, В., Васић, В. — Ин: Стевановић, В., Васић, В. (едс.): Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја. — Биолошки факултет и Ecolibri, ..
Природне одлике Сићевачке клисуре На југоисточном ободу Нишке котлине тектонска изломљеност терена омогућила је интензиван процес красификације кречњачке масе. У вишим партијама кречњаци садрже све, како површинске тако и подземне морфолошки развијене облике краса. На источном ободу пружа се пространа Куновичка површ, која је у области Сићевачке клисуре претежно посебна морфотектонска и предеона целина и у коју је усечена Сићевачка клисура Нишаве. Са северне стране она ограничава Суву планину, а са јужне Сврљишке планине. После Ђердапске клисуре, најдужа је пробојница у Србији. БеоградЦвијић, Ј. . Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства и Књижевне новине, књ. 2..Група аутора, Географске одлике нишког подручја, Термалне појаве и извори У: Историји Ниша, књига I, Градина, Ниш 1986 мини|центар|450px| Куновичка површ је посебна морфотектонска и предеона целина Нишке котлине у коју је усечена Сићевачка клисура Нишаве
Положај и пространство Сићевачка клисура представља пробојницу реке Нишаве кроз Куновичку површ која тече између јужних падина Сврљишких планина и Суве планине. Композитна Сићевачка клисура предиспонирана је главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине Нишке и Белопаланачке котлине. Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве.
Сићевачка клисура је дуга 17 km, а у најужем делу (Градишком кањону) дубока између 260 до 360 m. Она спаја Белопаланачку котлину на истоку са доњим Понишављем, на западу. Подељена је Островичком котлином на горњи — кањонски и доњи — клисурасти део. Кањонски део је дуг 7 -{km}-; усечен је између Облика (901 -{m}-) на левој и Плеша (1327 -{m}-) на десној страни. На улазу, испод села Градишта, кањон је дубок 260 -{m}-, а на излазу, код манастира Свете Петке Иверице 360 -{m}-. Кањонски део клисуре усечен је у „долинском поду” — заравни, широкој на улазу 500—600 -{m}-, а код Св. Петке — на излазу, свега 50 -{m}-. Долински подови у клисури повијају се у виду лукова или сводова. Композитна Сићевачка клисура предиспонирана је главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине Нишке и Белопаланачке котлине. Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања, најпре језерском отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве. мини|центар|450п|<center>Сићевачка клисура почиње код насеља Просека (у средини слике) где се завршавају огранци Сврљишких планина (лево) и Суве планине (десно) За постанак и данашњи изглед Сићевачке клисуре од великог су значаја и најмлађа убирања. Резултат ових убирања су високи лучни сводови који се јављају у горњем, кањонском, делу клисуре као последица „најмлађих тектонских процеса током којих се Нишава усецала, а околни планински венци издизали, што је означило Сићевачку клисуру и као асцендентну долину“., Универзитет у Нишу,
Сићевачка клисура почиње код насеља Просека где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 17 km лучно све до села Црнче, где огранци ових планина напуштају Нишаву.
На истоку, Сићевачка клисура се граничи са Белопаланачком котлином, а на истоку с доњим Понишављем. Подељена је Островичком котлином (око 2 км) на доњи (клисурасти) дуг 8,4 -{km}-, и горњи (кањонски део) дуг 5,5 -{km}-. Кањонски део усечен је између Облика (901 -{m}-) на левој и Плеша (1327 -{m}-) на десној страни клисуре.Костић, М. Београд: Географски институт „Јован Цвијић”, Посебна издања, књ. 21.
Предеоне целине Сићавачка клисура се према рељефу и проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) може поделити у три или четири међусобно повезана дела (с тим што први и други припадају доњем клисурастом, трећи Островичкој котлини, а четврти кањонском делу).
Први део, Кусача мини|Кусача (771 -{m}-) ј Овај део Сићевачке клисуре (познат под називом Кусача) дугачак је око 5,4 -{km}- и пружа се од насеља Просек (бетонски мост на Нишави) до бетонске бране електричне централе на Нишави код села Сићева. На јужној страни клисуре, јужно од леве обале Нишаве, земљиште је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене, које клисуру ограђују са југа и истока. Кусача (771 -{m}-) је пошумљена храстовом, липовом и грабовом шумом. У централном делу Кусаче (на простору „Петрова ливада“) налази се манастирски комплекс Манастира Свете Богородице окружен ливадама, и виноградима иза којих је густа шума.Северна страна је слична јужној. У нижи пределима делимично је пошумљена, а делом и под виноградима, с том разликом што је, у однос на јужну страну, у вишим пределима претежно гола и непошумљена, брдо Јечава (596 -{m}-). Од 1970. године па надаље, овај део клисуре је прерастао у велико викенд насеље са преко 300 викенд кућа, занатских и угоститељских објеката.На месту спајања првог и другог дела клисуре, где из уског корита Нишава прелази у шире, у подножју насеља Сићево, Нишава је преграђена браном 1922. године, која део воде скреће у канал који је потом левом обале Нишаве, 2 км низводно води до турбина хидроцентрале, изграђене 1931.
Други део
Други део Сићевачке клисуре почиње од бране хидроцентрале на Нишави, у рејону „Селишта“ и простире се узводно до „Бањице“ у атару насеља Островица, на улазу у Островичку котлину. Дугачак је 3 км и пошумљен ретким растињем. С леве стране Нишаве, под нагибом од 75-80°, до висине од 300 -{m}- уздиже се кањон или брдо Коњарник, преко којег воде једино козје стазе.Десна обала клисуре (предео „Драчје“) такође је каменита и стрма, али нешто блажег нагиба. Преко овог земљишта, сем железничке пруге и међународног пута који иду поред Нишаве, нема других стаза ни путева. Обе стране овог дела Клисуре представљају дивну панораму. 400px|мини|центар|Други део — Селиште, клисуре између Сићева и Островице је сужен са земљиштем које је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене.
Трећи део, Островичка котлина Трећи део, у дужини од 2 км, познат и као Островичка котлина, почиње од „Бањице“ и протеже се до железничког моста на Нишави, код островичког каменолома у атару насеља Островица. Нишава овим делом клисуре протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Овај део клисуре проширен је и прекривен обрадивим земљиштем, виноградима, њивама и воћњацима.
Централним делом залеђа котлине (с леве стране клисуре) пружа се „Островичке удолина“ у којој су усечени долина и већи део слива Островичког потока. У центру котлине је железничка станица Островица (раније Света Петка) а на левој обали Нишаве електрична хидроцентрала „Островица“. У непосредној близини железничке станице и електричне централе подигнут је гвоздени мост који спаја Сићево са Островицом. Пут, преко овог моста, спаја и два изузетно важна географска објекта: Грамаду и Плочу.
Четврти део, Градиштански кањон
Четврти део клисуре, у дужини од 5,5 км, припада кањонском делу клисуре, Градишки кањон познатији под именом Градиштански кањон. То је најинтересантнији и најлепши део Сићевачке клисуре. Он обухвата простор од железничког моста на Нишави код насеља Островица, где пруга прелази на леву обалу реке, до Белопаланачке котлине. На улазу, испод села Градишта, кањон је дубок 260 -{m}-, а на излазу, код Манастира Света Петке 360 -{m}-. Кањонски део клисуре усечен је у „долинском поду”, заравни, широкој на улазу 500 до 600 -{m}-, а код Манастира Света Петке, на излазу, само 50 -{m}-. Долински подови у клисури повијају се у виду лукова или сводова. Уз десну обалу Нишаве у Градиштанском кањону, просечен је, и једним делом изграђен кроз 13 тунела, укупне дужине 1.045 -{m}-, међународни пут, а уз леву обалу кроз четири тунела и међународна железничка пруга, Ниш—Софија—Истанбул.
Геолошке и геоморфолошке карактеристике мини|У горњем палеозоику (перм), Сићевачка клисура је лежала на дну океана (Тетиса) Сићевачка клисура је, морфолошки гледано јединствена, полигенетска и композитна, 17 км дуга, пробојница Нишаве, тектонски предиспонирана, настала на језерском поду (дно плиоценског језера) одакле је почело кањонско усецање Нишаве у Куновичку површ (580-900 -{m}-) Суве планине на југу и гребена Сврљишких планина (Плеша и Пернатице) на северу. Зборник филозофског факултета у Приштини књ.5, 1968
Најстарија прошлост Сићевачке клисуре везана је за горњи палеозоик (перм), када је овај простор налазио на дну океана (Тетиса) и када се дешавала Херцинска орогенеза. Тада су настале геолошке јединице које представљају водонопрестиву зону Сићевачке клисуре, и чине подину кречњака.