десно|мини|400x400пиксел| Рудник злата Супер Пит у Калгури Златној миљи у Западној Аустралији десно|мини|400x400пиксел| Одрасли запослени у рударској индустрији у проценту одраслог становништва у Аустралији географски су подељени према статистичком локалном подручју, од пописа становништва 2011. године
Рударство у Аустралији већ је дуго значајна примарна индустрија и доприноси аустралијској економији пружајући приход од извоза, плаћања ауторских накнада и запошљавање. Историјски гледано, рударске експлозије подстакле су и раст становништва путем имиграције у Аустралију, посебно златну грозницу 1850-их. У прошлости је минирано много различитих руда, драгог камења и минерала, а широм земље се још увек минира разноликост.
Преглед производње У 2019. години, Аустралија је била други највећи светски произвођач злата; осми највећи произвођач сребра; шести највећи произвођач бакра; највећи произвођач руде гвожђа; највећи произвођач боксита; други највећи произвођач мангана; други највећи произвођач олова; трећи највећи произвођач цинка; трећи највећи произвођач кобалта; трећи највећи произвођач уранијума; шести највећи произвођач никла; осми највећи произвођач калаја; 14. највећи произвођач фосфата; 15. највећи произвођач сумпора; поред тога што је пети највећи произвођач соли. Аустралија је такође велики произвођач драгог камења. Она је највећи светски произвођач опала и један од највећих произвођача дијаманата, рубина, сафира и жада. У необновљивим изворима енергије 2020. године Аустралија је била 30. највећи произвођач нафте у свету, експоатишући 351,1 хиљада барела дневно. У 2019. године Аустралија је трошила милион барела дневно (20. највећи светски потрошач). Она је била 20. највећи светски увозник нафте у 2018. години (461,9 хиљада барела дневно). Аустралија је 2015. године била 12. највећи светски произвођач природног гаса, са 67,2 милијарде кубика годишње. У 2019. години она је била 22. највећи потрошач гаса (41,9 милијарди кубика годишње) и десети највећи извозник гаса у свету у 2015. години: 34милијарде кубика годишње. По производњи угља она је била четврта у свету у 2018. години: 481,3 милиона тона. Аустралија је други највећи извозник угља у свету (387 милиона тона у 2018. години).
Историја Рударство је било важан рани извор прихода од извоза у аустралијским колонијама и помогло је плаћање увоза потребног за растуће колонијалне економије. Сребро и касније бакар откривени су у Јужној Аустралији 1840-их, што је довело до извоза руде и досељавања квалификованих рудара и топионица. Први економски минерали у Аустралији били су сребро и олово у фебруару 1841. на Глен Османду, сада предграђу Аделејда у Јужној Аустралији. Рудници, укључујући Вил Голар и Вил Вокинс, отворили су се убрзо након тога. Вредност ових рудника убрзо је засењена открићем бакра на Капанди (1842), Бари (1845) и на подручју Бакарног троугла (Мунта, Кадина и Валару) на врху попуострва Јорк (1861).
Златна грозница лево|мини| Аустралија минирала производњу злата, 1960–2012 Године 1851. злато је пронађено у близини Офире у Новом Јужном Велсу. Недељу дана касније злато је пронађено у новооснованој колонији Викторија. Аустралијски златни налети, посебно викторијански златни налет, имали су велики трајни утицај на Викторију и на Аустралију у целини. Прилив богатства које је злато донело убрзо је Викторију до сада учинило најбогатију колонију Аустралије и Мелбурн највећим острвским градом. Средином 1850-их, 40% светског злата произведено је у Аустралији.
Становништво Аустралије драстично се променило као резултат златне грознице: 1851. године становништво је чинило 437.655, а деценију касније 1.151.957. Брзи раст је углавном резултат "нових људи" (недавних имиграната из Велике Британије и других колонија царстава) који су допринели "грозници". Иако је већина викторијанских златних поља исцрпљена до краја 19. века, и иако је велики део профита враћен у Велику Британију, остало је довољно богатства за финансирање значајног развоја индустрије и инфраструктуре.
Локација десно|мини| Опрема за бушење у руднику гвоздене руде Ериа С, ВНВ од Њувмена, западна Аустралија . Аустралија има рударску активност у свим својим државама и територијама. Савет за минерале у Аустралији процењује да је 0,02% копнене површине Аустралије директно под утицајем минирања.
Посебно значајна подручја данас обухватају подручја Голдфилдс, Пил и Пилбара у западној Аустралији, регија Хантр у Новом Јужном Велсу, слив Бовен у Квинсленду и долина Лачроб у држави Викторија и различити делови предграђа. Места попут Калгури, планина Ајса, планина Морган, Брокен Хил и Кубер Пиди позната су као рударски градови.
Главни активни рудници у Аустралији укључују:
Олимпијска брана у Јужној Аустралији, рудник бакра, сребра и уранијума за који се верује да има највећи светски уранијум и у 2018. години производи 6% светске производње Рудник злата Супер Пит, који је заменио велики број подземних рудника у граду Болдар, западна Аустралија
Минерали и ресурси десно|мини|400x400пиксел| Аустралијска метална руда и минерални квартални извоз (милион долара) од 1969. године. Велике количине минерала и ресурса:
Руда гвожђа - Аустралија је била највећи светски произвођач у 2019. години, снабдевајући 580 милиона тона, 37% светске производње (39% светске производње метала у свету). Никл - Аустралија је била пети највећи светски произвођач у 2019. години и произвела је 6,7% светске производње. Алуминијум - Аустралија је била највећи светски произвођач боксита у 2019. години (27% светске производње), а други највећи произвођач глинице (15%), након Кине. Бакар - Аустралија је била 2019. године највећи светски произвођач (5% светске производње). Злато - Аустралија је била други највећи произвођач после Кине у 2019. години, произвевши , 10% светске производње. Сребро - Аустралија је у 2019. години била шести највећи произвођач, произвевши , 5% светске производње. Уранијум - Аустралија је одговорна за 12% светске производње и била је трећи највећи светски произвођач у 2018. години, после Казахстана и Канаде. Дијамант - Аустралија има треће највеће комерцијално одржива лежишта после Русије и Боцване. Аустралија се такође може похвалити најбогатијом дијамантираним цевоводом чија производња достиже максималне нивое од 42 метричка тона (41 ЛТ / 46 СТ) годишње током 1990-их. Опал - Аустралија је највећи светски произвођач опала, који је одговоран за 95% производње. Цинк - Аустралија је у 2019. била трећа иза Кине и Перуа у производњи цинка, произвевши 1,3 милиона тона, 10% светске производње. Угаљ - Аустралија је највећи светски извозник угља и четврти највећи произвођач угља иза Кине, САД и Индије. Уљни шкриљци - Аустралија има шесто највеће дефинисано богатство уљних шкриљаца. Нафта - Аустралија је у 2019. години била тридесет трећи највећи произвођач нафте. Природни гас - Аустралија је највећи светски извозник УНП-а са 77,5 милиона тона у 2019. Ретко земаљски елементи - Аустралија је у 2019. години била трећи највећи произвођач после Кине и САД, са 10% светске производње.
Велики део сировина, ископаних у Аустралији, извози се у иностранство у земље, попут Кине, за прераду у рафинирани производ. Енергија и минерали чине две трећине укупног извоза Аустралије у Кину, а више од половине извоза аустралијске жељезне руде у Кину.
Статистички графикон главних минералних ресурса Аустралије Аустралија се сврстала међу топ четири по економским ресурсима за 21 примарни индустријски минерал, више него било која друга држава. Статистика је за децембар 2016.
Мерске јединице: т = тона; кт = килотонна (1.000 т); Мт = милион тона (1.000.000 т); Мц = милион карата (1.000.000 ц) МинералиЈединица мереПоказати Економски ресурсиСветски ранг ресурса% светских ресурсаПроизводња (2016)Светски ранг ресурса% светских ресурсаГодина ресурса по тренутној стопи производњеАнтимонкт 139495.54425БокситМт6,00522282.1513173Угаљ, црниМт64,045410566.347113Угаљ, браон (лигнит)Мт66,43922463.3561,050Кобалткт 11642145.4754213БакарМт87.78212.955592Дијамант (индустријски)Мц115.8431813.962248Златот9,8001172882934Руда гвожђаМт49,58812985813858ОловоМт24.09140.452954Литијумкт2,73031814141195МагнезијумМт2194133.24968НиклМт18.5124.2045991Ретко земаљски елементиМт3.4363.014211245Среброкт89.292161.425563Калајкт4864106.647273ТитанијумМт276.12171.7210162Волфрамкт391212.1112.401,151Уранијумкт1,2121296.31310192Ванадијумкт2,11141100NANAЦинкМт63.5128.8843775ЦирконијумМт72.1167.60131120
Експлоатација угља десно|мини|400x400пиксел| Аустралијски угаљ, кокс и брикет квартално извозе (милион долара) од 1969. Угаљ се минира у свим државама Аустралије осим Јужне Аустралије. Користи се за производњу електричне енергије и извоз. Укупно 54% ископаног угља у Аустралији се извози, већином у источну Азију. У 2000-01, 258.5 милион тона угља је минирано и 193.6 милион тона је извезено, повећавајући се на 261 милион тона извоза у 2008–09. Угаљ такође обезбеђује око 85% производње електричне енергије у Аустралији. Аустралија је водећи светски извозник угља.International Energy Agency. (31 August 2008) Coal Information 2008. Organization for Economic Cooperation & Development.
Ископавање уранијума Ископавање уранијума у Аустралији почело је почетком 20. века у Јужној Аустралији. У 2016. години Аустралија је садржала 29% светски дефинисаних ресурса уранијума. Три највеће руднике уранијума у земљи су Олимпијска брана, рудник уранијума Ренџер и рудник уранијума Беверли. Будућа производња очекује се од рудника уранијума Медени мецес и планираног рудника уранијума Четири километра .
Природни гас На основу извештаја ЦСИРО за 2008. годину, Аустралија је проценила да је напунила залихе гаса са око 140 трилиона кубних метара или довољно за испуњавање потреба града са милион становника током 2.800 година. мини|Рударско запошљавање по секторима у хиљадама људи
Предузетници и магнати У различитим фазама у историји рударске индустрије у Аустралији, поједини рударски менаџери, директори и инвеститори стекли су значајно богатство и накнадни публицитет. У већини случајева појединци су проглашени Рударским магнатима или Аустралијским рударским предузетницима .
Економија десно|мини| Укупна запосленост у ископавању руде метала (хиљадама људи) од 1984. године десно|мини| Укупна запосленост у вађењу угља (хиљаде људи) од 1984. године десно|мини| Укупна запосленост у вађењу нафте и гаса (хиљадама људи) од 1984. године У Аустралији послују бројне велике мултинационалне рударске компаније, укључујући БХП Билитон, Њубкрест, Рио Тинто, Алкоа, Чалко, Шенуа (кинеска рударска компанија), Алкан и Екстрата. На Аустралијској берзи (АСКС) котира и мноштво малих компанија за рударство и истраживање минерала. Свеукупно, сектор ресурса представља готово 20% АСКС тржишта по капитализацији, а готово трећину компанија које се котирају.
Рударство доприноси око 5,6% аустралијског бруто домаћег производа. То је пораст од само 2,6% 1950, али пад од преко 10% у време федерације 1901. Супротно томе, извоз минерала доприноси око 35% извоза у Аустралији. Аустралија је највећи светски извозник угља (35% међународне трговине), жељезне руде, олова, дијаманата, рутила, цинка и цирконијума, други је највећи злато и уранијум, а трећи највећи алуминијум. Јапан је био главни купац аустралијског извоза минерала средином 1990-их.
Од развијених земаља, можда само Канада и Норвешка имају рударство као тако значајан део економије. Поређења ради, у Канади рударство представља око 3,6% канадске економије и 32% извоза, а у Норвешкој рударство, којим доминира нафта, представља око 19% БДП-а и 46% извоза.. Поређења ради, у Сједињеним Државама рударство представља само око 1,6% БДП-а.
Рударски сектор запошљава релативно мали број људи, око 2% укупне радне снаге.
Технологија и услуге Извоз рудничких услуга, опреме и технологије у Аустралији износи више од две милијарде долара годишње.
Околина и политика мини|Планине у близини Квинставна, Тасманиа, у потпуности су огољене од вегетације кроз ефекте минирања