thumb|250пџ|Такт из Ј. С. Бахове фуге бр. 17 у А-равном, BWV 862, из Добро темперираног клавира (I део), пример контрапункта. Два гласа (мелодије) на сваком нотном систему могу се разликовати по правцу нотног врата и ребра. thumbthumb|Глас 1thumb|Глас 2thumb|Глас 3thumb|Глас 4
Мелодија (од грчког μελῳδία melōidía, „певање, појање”),. низ је тонова међусобно повезаних у целину. Најчешће сви тонови једне мелодије припадају истој лествици, а сама мелодија најчешће почиње неким тоном квинтакорда (трозвука). "A triad is a set of notes consisting of three notes built on successive intervals of a third. A triad can be constructed upon any note by adding alternating notes drawn from the scale.... In each case the note that forms the foundation pitch is called the root, the middle tone of the triad is designated the third (because it is separated by the interval of a third from the root), and the top tone is referred to as the fifth (because it is a fifth away from the root)." лествице у којој је писана, а завршава на првом ступњу (тоници) исте лествице. Мелодија било ког дела неке песме није довољна да се њоме окарактерише само једна песма. Мелодија се обично понавља више пута кроз композицију или песму.Translation from Allen Forte,
Мелодије се често састоје од једне или више музичких фраза или мотива, и обично се понављају кроз композицију у различитим облицима. Мелодије се такође могу описати њиховим мелодијским кретањем или висинама или интервалима између тонова (претежно спојене или дисјунктне или са даљим ограничењима), опсегом висине тона, тензијом и ослобађањем, континуитетом и кохерентношћу, каденцом и обликом.
Функција и елементи
Јохан Филип Кирнбергер је тврдио:
Норвешки композитор Маркус Паус је тврдио:
С обзиром на многе и различите елементе и стилове мелодије „многа постојећа објашњења [мелодија] нас ограничавају на специфичне стилске моделе, и они су превише искључиви.“ Пол Нарвесон је 1984. тврдио да више од три четвртине мелодијских тема није детаљно истражено.
Мелодије које су постојале у већини европске музике написане пре 20. века и популарној музици током 20. века, садржале су „фиксне и лако уочљиве фреквентне обрасце“, понављајуће „догађаје, често периодичне, на свим структурним нивоима“ и „понављање трајања и образаца трајања“.
Мелодије у 20. веку су „користиле већи избор тонских извора него што је то био обичај у било ком другом историјском периоду западне музике“. Док се дијатонска лествица још увек користила, хроматска лествица је постала „широко примењена“. Композитори су такође доделили структурну улогу „квалитативним димензијама“ које су раније биле „скоро искључиво резервисане за висину тона и ритам“. Клиевер наводи: „Основни елементи сваке мелодије су трајање, висина и квалитет (тембр), текстура и гласноћа. Иако иста мелодија може бити препознатљива када се свира са широким спектром тонова и динамике, ова друга може даље бити „елемент линеарног уређења“.
Примери thumb|250px|Мелодија „Pop Goes the Weasel” thumb
Различити музички стилови користе мелодију на различите начине. На пример: Џез музичари користе термин „водити” или „предводити” у контексту главне мелодије, која се користи као полазна тачка за импровизацију. Рок музика и други облици популарне музике и народне музике имају тенденцију да изаберу једну или две мелодије (стих и рефрен, понекад са трећином, контрастну мелодију познату као мост или средња осмица) и да се држе њих; може се појавити велика разноликост у фразама и текстовима. Индијска класична музика се у великој мери ослања на мелодију и ритам, а не толико на хармонију, јер музика не садржи промене акорда. "Homophonic texture...is more common in Western music, where tunes are often built on chords (harmonies) that move in progressions. Indeed this harmonic orientation is one of the major differences between Western and much non-Western music." Балијска гамелан музика често користи компликоване варијације и измене једне мелодије која се свира истовремено, а назива се хетерофонија.
Референце
Литература
. Cole, Simon (2020). just BE here - the guide to musicking mindfulness
Holst, Imogen/2008). . , American Institute of Musicology. . . . ., Inglewood Cliffs, New Jersey.
Sorce Keller, Marcello. “Composition”, Janet Sturman (ed.) . Vol. II, 618–623.
(1934: Das Wesen des musikalischen Kunstwerks: Eine Einführung in Die Lehre Heinrich Schenkers), Trans. John Rothgeb.
.
Додатна литература
Спољашње везе
Carry A Tune Week, list of tunes Creating and orchestrating a coherent and balanced melody Octave Frequency Sweep, Consonance & Dissonance ScaleCoding (c. 1921) by Anne Shaw Faulkner
Категорија:Грцизми Категорија:Музичка терминологија