Bernhard Hans Henri Šarun (20. septembar 1893 — 25. novembar 1972) bio je nemački arhitekta, koji je najbolje poznat po dizajniranju zgrade Berlinske filharmonije (doma Berlinskog filharmonijskog orkestrra) i Šmink kuće u Lebau, Saksonija. On je bio važan zastupnik organske i ekspresionističke arhitekture.Janofske, Eckehard: „Architektur-Räume, Idee und Gestalt bei Hans Scharoun”, Braunschweig 1984
Život 1893 do 1924
Šarun je rođen u Bremenu. Nakon što je 1912. godine položio svoj Abitur u Bremerhavenu, Šarun je studirao arhitekturu na Tehničkom univerzitetu u Berlinu do 1914. godine (koji se u to vreme zvao -{Königliche Technische Hochschule}-, Kraljevski tehnički univerzitet u Berlinu), ali nije završio studije. On je već tokom školskih godina pokazao interesovanje za arhitekturu. Sa 16 godina napravio je svoje prve dizajne, a sa 18 godina prvi put se upisao na arhitektonski konkurs za modernizaciju crkve u Bremerhavenu.
Godine 1914. dobrovoljno se služio u Prvom svetskom ratu. Paul Kručen, njegov mentor iz Berlina, zatražio je od njega da pomogne u programu obnove Istočne Prusije. Godine 1919, nakon rata, Šarun je preuzeo odgovornost za svoj ured kao slobodni arhitekta u Breslau (Vroclav).6. Juli . Tamo i u Insterburgu (Černjahovsk) on je realizovao brojne projekte i organizovao umetničke izložbe, poput prve izložbe ekspresionističke grupe umetnika Most u Istočnoj Prusiji.
1925 do 1932 thumb|250px|Ledigenhajm u Breslavu, 1929
Dobio je zvanje profesora na Staatliche Akademie für Kunst und Kunstgewerbe Breslau (Akademija za umetnost i zanat u Breslavu) gde je predavao do njenog zatvaranja 1932. Godine 1919, pridružio se grupi ekspresionističkih arhitekata Bruna Tauta – Quarterly Journal for Design, No. 14, London (Spring 2017),pp. 62–70.Rauhut, Christoph and Lehmann, Niels (2015). . Dutch language, more than 500 ill., NAi Rotterdam. Stakleni lanac. Godine 1926, ušao je u arhitektonsko udruženje Der Ring. Godine 1927, Šarun je sagradio kuću na imanju Vajsenhof u Štutgartu. On je bio zadužen krajem dvadesetih godina za razvojni plan velikog stambenog naselja Zimenštat u Berlinu. Teorija Huga Haringa o novoj zgradi inspirisala je Šaruna u novom arhitektonskom pravcu koji je odstupio od racionalizma i od unapred formulisanih šema, kako bi se razvile zgrade počevši u svakom slučaju od jedinstvenog funkcionalnog karaktera. Organizacija društvenog životnog prostora imala je centralnu ulogu.
1933 do 1945
Tokom nacističke ere ostao je u Nemačkoj, dok su mnogi njegovi prijatelji i kolege iz Staklenog lanca ili Der Ringa otišli u inostranstvo. Za to vreme sagradio je samo nekoliko porodičnih kuća, od kojih je jedna izuzetna, Šminke kućaSchminke house (javno dostupna) u gradu Lobau u Saksoniji (1933). Naredne kuće su morale da se spolja prilagode politički određenim građevinskim specifikacijama, dok su iznutra prikazivale tipično šarunovske sekvence prostora. Tokom rata bio je zauzet rekonstrukcijom nakon oštećenja od bombardovanja. Svoje arhitektonske ideje i vizije beležio je tajno u brojnim akvarelima. Sa ovim imaginarnim arhitekturama mentalno se pripremao za vreme posle nacista.
1946 do 1972
Po završetku Drugog svetskog rata saveznici su ga postavili u gradsko veće i imenovali ga za direktora Abteilung Bau- und Wohnungswesen des Magistrats (Odeljenja za građevinarstvo i opštinsko stanovanje). Na izložbi u ruševinama Berlinskog dvorca (Gradska palata u Berlinu) pod nazivom Berlin plant — Erster Bericht (Berlinski planovi – Prvi izveštaj), predstavio je svoje koncepcije rekonstrukcije Berlina i same palate. Odmah se našao u političkoj ničijoj zemlji, jer je podela grada postajala očigledna.
Godine 1946, postao je profesor na Fakultetu za arhitekturu na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, sa nastavnim mestom na Lehrstuhl und Institut für Städtebau (Institut za urbanu izgradnju).
Posle 1972
Neke od njegovih najvažnijih zgrada su završene tek nakon njegove smrti u Berlinu 1972. godine, uključujući Deutsches Schiffahrtsmuseum (Nemački pomorski muzej), pozorište u Volfsburgu i Staatsbibliothek (Državna biblioteka) u Berlinu. Proširenje Berlinske filharmonije oko Kamermusiksala i Staatliche Institut für Musikforschung Preußischer Kulturbesitz mit Musikinstrumentemuseum (Institut za istraživanje muzike i Muzej muzičkih instrumenata, Pruska fondacija za kulturno nasleđe) razvijalo se pod nadzorom njegovog kancelarijskog partnera Edgara Visnjevskog, koji je preuzeo kancelariju posle Šarunove smrti. Tokom 1980-ih, fasada koncertnih dvorana filharmonije je bila opremljena oblogom od pozlaćenih aluminijumskih ploča; prvobitno je to bila belo i oker obojena betonska fasada.
Radovi
Pisanje 1925 Preliminarno predavanje na -{Staatlichen Akademie für Kunst und Kunstgewerbe}- (Državna akademija umetnosti i zanata), Breslau
Reference
Literatura
Bürkle, J. Christoph: . Birkhäuser, Basel , Testo & Immagine, Torino, . . London 1993/1997, (Hardback) (Paperback) . . Taschen, Köln Bürkle, J. Christoph: „Hans Scharoun und die Moderne — Ideen, Projekte, Theaterbau”, Frankfurt am Main 1986 Stuttgart 1980 . Deutsche Verlags-Anstalt, Stuttgart . Schriftenreihe der Akademie der Künste Band 10, Berlin 1974, Neuauflage Ruby, Andreas und Ilka: Hans Scharoun. Haus Möller. Köln 2004. . Taschen, Köln . Schriftenreihe der Akademie der Künste Band 22, Berlin Berlin Manfred Walz, Peter Strege, Hartmut Dreier (ed): Hans Scharoun im Ruhrgebiet. Entwerfen und Bauen für das Leben. Westfälische Kunststätten, 120. Westfälischer Heimatbund, Münster Scharounschule Marl, Geschwister-Scholl-Gesamtschule Lünen, Johanneskirche Bochum, Zeittafel, gemeinsame Betrachtung der 3 Bauten, Abb. . LIT-Verlag, Münster . Taschen, Köln Martin Petsch: . Heft 2, Torino 2001 (italienisch) . Berlin . . Peter Lang, Frankfurt London 1995 (englisch) 9/ . Frankfurt 1986 (Neufass. Artemis) . Deutsche Verlagsanstalt, Stuttgart . Schriftenreihe der Akademie der Künste, 10. Berlin 1974, Neuauflage . . 22. Berlin . Gebr. Mann Verlag, Berlin Braunschweig . Gebr. Mann, Berlin Stuttgart . Third edition, World of Art,
. Second edition, Penguin, . Bletter, Rosemarie Haag (Summer 1983). "Expressionism and the New Objectivity", in: Art Journal, 43:2 (Summer 1983), pp. 108–120.
. Thames and Hudson, . Third edition., . George Braziller New York,
Spoljašnje veze
-{Archiv der Akademie der Künste}- -{Bestandsübersicht}- -{Hans Scharoun-Gesellschaft, Berlin}- -{Bibliografie bei baufachinformation.de}- -{Hans-Scharoun-Archiv im Archiv der Akademie der Künste, Berlin}-
Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1972. Категорија:Немачки архитекти