Михаљ Серво (; Велики Бечкерек, 6. децембар 1900 — Јајинци, код Београда, 19. септембар 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија лево|мини|266x266п|Биста Михаља Серва испред истоимене основне школе у Мужљи Рођен је 6. децембра 1900. године у Великом Бечкереку где постоји Кућа народног хероја Серво Михаља. Потиче из сиромашне занатлијске породице. Већ 1920. године је приступио синдикалном покрету, и као радник у кројачкој задрузи у Великом Бечкереку организовао раднике, а ускоро је постао и синдикални функционер у граду. Исте године је примљен и у Комунистичку партију Југославије.
Године 1924. је изабран за члана Месног комитета партије у Великом Бечкереку. Као члан Месног комитета партије и синдикални функционер, Серво је имао одлучујући утицај на Независне синдикате у граду, и преко ове организације спроводио партијску линију. Године 1928. Серво је изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Банат, чиме је проширио своју активност и у друге крајеве Баната. Годину раније, партијска организација делегирала га је на прославу Првог маја у Москви.
Средином 1929. године дошло је до хапшења комуниста у Банату. У јулу био је ухапшен и Михаил Серво и осуђен од Суда за заштиту државе на десет година робије, које је провео у затвору у Сремској Митровици.
мини|лево|200п|Гроб Серва Михаља на католичком гробљу у Зрењанину У свој град се вратио 1939. године. Под руководством Жарка Зрењанина, био је већ обновљен и Покрајински комитет Партије који је прихватио Серва, и ускоро му поверио дужност политичког секретара Окружног комитета Партије за северни Банат. На Шестој покрајинској конференцији био је изабран за члана Покрајинског комитета Партије и за делегата на Петој земаљској конференцији КПЈ, на којој је, с још шесторицом војвођанских комуниста, активно учествовао.
У устаничким данима Михаил се налазио на најодговорнијим партијским дужностима. Најуже је сарађивао са Жарком Зрењанином и Тозом Марковићем који су, у априлским данима 1941. године, преместили седиште ПК КПЈ из Новог Сада у Петровград. Серво је за кратко време обезбедио услове за рад члановима Покрајинског комитета и Штаба партизанских одреда Војводине, организованом у јулу. Задржао је своје политичке функције, али је активно радио и на војном организовању Обилазио је Среске комитете, одржавао састанке, формирао војне десетине, ударне и диверзантске групе.
За кратко време, већ у јулу 1941. године, у северном Банату били су формирани Петровградски, Меленачки, Куманачки, Мокрински, Драгутиновачки, Кикиндски и Александровачко-карађорђевачки партизански одред који су ступили у акцију и извели већи број диверзија и напада на непријатељске објекте.
Рад Серва Михаља прекинула је издаја. Откривен је у једној од својих база у Петровграду, августа 1941. године. Још у граду је мучен, а онда пребачен у Београд, у Бањички логор, где је стрељан 19. септембра 1941. године.
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 5. јула 1951. проглашен је за народног хероја.
Референце
Литература
Спољашње везе Основна школа „Серво Михаљ“ Зрењанин
Категорија:Рођени 1900. Категорија:Умрли 1941. Категорија:Зрењанинци Категорија:Немци у Србији Категорија:Комунисти Војводине Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Политички затвореници (комунисти) Категорија:Југословенски партизани Категорија:Бањички логораши Категорија:Народни хероји - С Категорија:Војводина у Народноослободилачкој борби Категорија:Народни хероји Југославије (националне мањине)