thumb|250px|Норвешка божићна честитка thumb|250px|Америчка божићна честитка из 19. века Божићна честитка је честитка која се шаље као део традиционалне прославе Божића како би се људима пренео читав низ расположења везаних за сам Божић и празничну сезону. Много људи (укључујући неке нехришћане) у западном друштву и у Азији током недеља које претходе Божићу размењују божићне честитке. Традиционални поздрав гласи „Срећни новогодишњи и божићни празници”. Небројене су варијације овог поздрава, многе честитке изражавају више религиозних осећања или садрже песму, молитву, текстове божићних песама или библијски стих; други се фокусирају на општу сезону празника свеобухватним „поздравима за сезону”. Прву модерну божићну честитку направио је Џон Калкот Хорсли.
Божићна честитка је обично комерцијално дизајнирана и купује се за ту прилику. Садржај дизајна могао би се директно односити на божићну приповест са приказима Исусовог рођења или имати хришћанске симболе попут Витлејемске звезде или беле голубице која представља и Светога духа и Мир. Многе божићне честитке приказују божићне традиције, попут сезонских фигура (нпр. Деда Мраза, Снешка Белића и ирваса), предмете повезане са Божићем као што су свеће, божиковина, куглице, божићне јелке и божићне активности попут куповине, коледовања и забаве, или других аспеката сезоне попут снега и дивљих животиња северне зиме. Неке секуларне честитке приказују носталгичне сцене прошлости, као што су кринолинирани купци на уличним крајолицима 19. века; друге су шаљиве, посебно у приказивању враголија Деда Мраза и његових вилењака.
Историја
thumb|250px|Деца гледају божићне честитке у Њујорку 1910. thumb|250px|Божићна честитка Луиса Пранга, на којој се види група антропоморфизованих жаба како парадирају са транспарентом и траком. Прве забележене божићне честитке Мајкл Мајер је послао енглеском краљу Џејмсу I и његовом сину Хенрију Фредерику, принцу од Велса 1611. године. Ово је 1979. године открио Адам Маклин у Шкотској националној архиви. Укључивале су розенкројцерске слике, уз речи поздрава − „Поздрав на рођендан Светог краља, најпоштованијем и најенергичнијем господару и најугледнијем Џејмсу, краљу Велике Британије и Ирске, и Бранитељу истинске вере, са гестом радосне прославе Рођендана Господњег, у највећој радости и срећи, улазимо у нову повољну 1612. годину” − постављену да формира ружу.
Следеће честитке наручио је сер Хенри Коул, а илустровао Џон Калкот Хорсли у Лондону 1. маја 1843. године.Christmas card sold for record price BBC News. Retrieved 12 June 2011. Централна слика приказивала је три генерације породице која је наздрављала примаоцу картице: са обе стране биле су сцене добротворних акција, где су сиромашни добили храну и одећу.The Times (London, England), 26 November 2001, p.8 12 cards from the original print run are said to survive: one, sent by Henry Cole and his wife to his grandmother, was sold in 2001 for £20,000. Наводно се слика породице како заједно пију вино показала контроверзном, али идеја је била проницљива: Коул је три године раније помогао да се Пени Пост уведе. Исписане су и продате две серије од 2.050 честитки те године, свака по цени од по шилинг.
Ране британске честитке ретко су приказивале зимске или верске теме, уместо тога фаворизовале су цвеће, виле и друге необичне дизајне који су подсећали примаоца на приближавање пролећа. Шаљиве и сентименталне слике деце и животиња биле су популарне, као и све сложенији облици, украси и материјали. На Божић 1873. године, литографска фирма Пранг и Мајер започела је са стварањем честитки за популарно тржиште у Британији. Фирма је започела продају божићних честитки у Америци 1874. године, постајући тако први штампач који је понудио честитке у Америци. Њен власник, Луис Пранг, понекад се назива „оцем америчке божићне честитке”.. До 1880-их Пранг је производио преко пет милиона честитки годишње користећи хромолитографски поступак графике. Међутим, популарност његових честитки довела је до јефтиних имитација које су га на крају истерале са тржишта. Појава разгледнице значила је крај за сложене честитке у викторијанском стилу, али до 1920-их вратиле су се честитке са ковертама. Опсежна колекција честитки Лоре Седон са Универзитета Метрополитан у Манчестеру окупља 32.000 викторијанских и едвардијанских честитки, које су одштампали главни дневни издавачи, укључујући и прву британску комерцијално произведену божићну честитку.
Производња божићних честитки била је током 20. века профитабилан посао за многе произвођаче прибора, с тим што се дизајн честитки непрекидно развијао са променом укуса и техникама штампе. Сада широко препознати бренд Hallmark Cards основао је 1913. године Џојс Хол уз помоћ брата Ролија Хола како би пласирао своје божићне честитке које су производили сами. Браћа Хол искористила су све већу жељу за персонализованијим честиткама и постигла критични успех када је избијање Првог светског рата повећало потражњу за честиткама које су се слале војницима. Светски ратови донели су честитке са патриотским темама. Идиосинкратске „студијске честитке” биле су са илустрацијама цртаних филмова и понекад ризичним хумором ухваћеним педесетих година. Носталгичне, сентименталне и религиозне слике и даље су популарне, а у 21. веку је лако добити репродукције викторијанских и едвардијанских честитки. Модерне божићне честитке могу се купити појединачно, али се такође продају у паковањима истог или различитог дизајна. Последњих деценија промене у технологији могу бити одговорне за пад божићних честитки. Процењени број честитки које су примила америчка домаћинства смањио се са 29 у 1987. на 20 у 2004. години. Е-пошта и телефони омогућавају чешћи контакт и лакши су генерацијама одгајаним без руком писаних писама − посебно с обзиром на доступност веб локација које нуде бесплатне божићне честитке путем е-поште. Упркос паду, само у 2005. години у САД је послато 1,9 милијарди честитки. Неки произвођачи честитки сада нуде Е-честитке. У Великој Британији божићне честитке чине готово половину обима продаје честитки, са више од 668,9 милиона божићних честитки продатог у празничном периоду 2008. године.Facts And Figures - GCA: The Greeting Card Association Retrieved 17 June 2011. У већински нерелигиозним земљама (нпр. Чешка), картице се радије називају новогодишњим честиткама, али се шаљу пре Божића, а нагласак (дизајн, текстови) углавном се даје Новој години, изостављајући верске симболе.
Званичне божићне честитке
„Званичне” божићне честитке почеле су са краљицом Викторијом 1840-их. Честитке британске краљевске породице углавном су портрети који одражавају значајне личне догађаје у години.
Постоји дугогодишњи обичај да председник САД и прва дама шаљу божићне честитке Беле куће сваке празничне сезоне. Пракса је потекла од председника Калвина Кулиџа, који је први председник издао писану изјаву о мирним вестима током празника 1927. године. Председник Херберт Хувер први је дао божићне белешке особљу Беле куће, а председник Френклин Делано Рузвелт први је председник који је користио формат честитке (уместо претходно коришћених белешки или писане изјаве) који највише личи на божићне честитке данас.
Амерички председник Двајт Д. Ајзенхауер издао је 1953. године прву званичну честитку Беле куће. На честиткама се обично приказују сцене Беле куће које су приказали истакнути амерички уметници. Број прималаца значајно је порастао током деценија, са само 2.000 у 1961. на 1,4 милиона честитки у 2005. години.
Комерцијалне божићне честитке thumb|120px|Божићна честитка корпорације Такер, 1947.
Многа предузећа, од малих локалних предузећа до мултинационалних предузећа, шаљу божићне честитке људима са својих спискова купаца, као начин за развијање опште добре воље, задржавање свести о бренду и јачање друштвених мрежа. Ове честитке су скоро увек дискретне и секуларног дизајна и не покушавају да продају производ, ограничавајући се на помињање назива предузећа. Пракса се враћа на трговачке карте из 18. века, родоначелника модерне божићне честитке.
Добротворне божићне честитке
Многе организације производе посебне божићне честитке као алат за прикупљање средстава. Најпознатије од ових предузећа је вероватно Уницефов програм божићних честитки, покренут 1949. године, који одабира уметничка дела међународно познатих уметника за репродукцију честитки. Саветодавни фонд са седиштем у Великој Британији додељивао је годишњу „Скруџ награду” честиткама које враћају најмањи проценат добротворним организацијама за које тврде да подржавају иако је произвођачи божићних честитки универзално не прихватају добро.
Божићне марке и налепнице thumb|left|Деда Мраз се спушта низ димњак Многе земље производе званичне божићне марке које могу бити јарких боја и приказују неки аспект божићне традиције или сцене јаслица. Мале украсне налепнице су такође направљене да запечате полеђину коверти, у којима се обично приказује дрангулија или неки симбол Божића.
Немачка пошта је 2004. године поклонила 20 милиона бесплатних мирисних налепница како би божићне честитке мирисале на јелову јелку, цимет, медењаке, свећу од меденог воска, печене јабуке и поморанџе.
Колекционарске честитке Од почетка су божићне честитке страховито сакупљане. Краљица Марија скупила је велику колекцију која се данас налази у Британском музеју. Факултет финих уметности Универзитетског колеџа у Лондону чува колекцију ручно израђених божићних честитки бивших студената попут Поле Рего и Ричарда Хамилтона, а приказују се на догађајима током божићне сезоне, када грађани могу сами направити божићне честитке у Странг Принт соби. Примерци из „златног доба” штампе (1840–1890-е) су посебно цењени и на аукцијама доносе велике суме. У децембру 2005. године једна од оригиналних Хорслијевих честитки продала се за скоро 9.000 фунти. Колекционари се могу усредсредити на одређене слике попут Деда Мраза, песме или технику штампе. Божићна честитка која држи светски рекорд као најскупља икад продата била је честитка коју је Хорсли произвео 1843. године, а наручио државни службеник сер Хенри Коул. Честитку, једну од првих на свету, британски аукционари Хенри Олдриџ продали су 2001. анонимном понуђачу за рекордних 22.250 фунти.
Домаће честитке thumb|Божићна честитка направљена на рачунару који укључује дигиталну фотографију. Од 19. века, многе породице и појединци одлучили су да израде сопствене божићне честитке, било као одговор на новчане потребе, као уметнички подухват или како би избегли комерцијализам повезан са божићним честиткама. Са већом преференцијом ручно рађених поклона током 19. века у односу на купљене или комерцијалне предмете, домаће честитке имале су високу сентименталну вредност само као поклони. Многе породице стварање божићних честитки чине породичним подухватом и делом сезонске феште, уз мешање божићне торте и украшавање јелке. Током година такве се честитке производе у свим врстама боја и бојица, у колажу и у једноставним техникама штампе, као што је резање кромпира. Оживљавање интереса за занате од папира, посебно скрапбукинг, подигло је статус домаће честитке и учинило доступним низ алата за штанцање и сечење.
Напредак у дигиталној фотографији и штампи пружио је технологију многим људима за дизајнирање и штампање властитих картица, користећи оригиналне графичке дизајне или фотографије, или оне доступне у многим рачунарским програмима или на мрежи као клип арт, као и широк спектар типографија. Такве домаће честитке укључују личне додире попут породичних фотографија и снимака празника. Краудсорсинг, још један тренд који је омогућио интернет, омогућио је хиљадама независних и хобистичких графичких дизајнера да производе и дистрибуирају празничне честитке широм света.
Листа божићних честитки thumb|Божићна пијаца у Нирнбергу, литографија из 19. века. thumb|Данска божићна честитка, 1919.