thumb|right|Adams bas čajms, opseg -{F3–B3}-
Cevasta zvona (takođe poznata kao čajms) muzički instrumenti su u familiji udaraljki.The Study of Orchestration, 3rd, Ed., Samuel Adler, W. W. Norton & Co, Inc, (2002). Njihov zvuk podseća na zvuk crkvenih zvona, kariljona ili zvonika; originalna cevasta zvona su bila napravljena da dupliraju zvuk crkvenih zvona u ansamblu.James Blades and James Holland. "Tubular bells". Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press, accessed August 18, 2015, Oxfordmusiconline.com Svako zvono je metalna cev, prečnika , podešena promenom njegove dužine. Njegov pisani opseg je c1–f2, iako mnogi profesionalni instrumenti dostižu g2, a instrument zvuči za oktavu niže. Cevasta zvona često zamenjuju studijska zvona, koja su manji i obično jeftiniji instrument. Studijska zvona su po izgledu slični cevastim zvonima, ali svako zvono ima manji prečnik od odgovarajućeg zvona na cevastim zvonima.
Cevasta zvona se ponekad udaraju po gornjoj ivici cevi čekićem sa glavom od sirove kože ili plastike. Često se postavlja pedala za zadržavanje kako bi se omogućilo produženo zvonjenje zvona. Takođe se mogu povijena na dnu cevi da bi proizvela vrlo glasan i vrlo visok ton.
Korišćene cevi daju čistiji ton od čvrstih cilindričnih zvona, poput onih na obeleženom drvetu.
Čajms se često nalaze na repertoaru orkestarskih i koncertnih bendova. Njima se retko svira melodija, već se ona najčešće koriste kao boja za dodavanje zvuku ansambla. Povremeno se koriste solo, pri čemu često prikazuju crkvena zvona.
U cevastim zvonima, modovi 4, 5 i 6 određuju ton udara i imaju frekvencije u odnosima92:112:132 ili 81: 121: 169, „koji su dovoljno blizu odnosa 2:3:4 za uho da ih smatra gotovo harmoničnim i da ih koristi kao osnovu za uspostavljanje virtuelnog tona”. Prema tome, opažena „udarna jačina” je oktava ispod četvrtog moda (tj. nedostaje „1“ u gornjoj seriji).
Klasična muzika thumb|right|Čajms/cevasta zvona
Cevasta zvona su se prvi put pojavila između 1860. i 1870. godine u Parizu. Englez Džon Harington je patentirao cevasta zvona od bronze. Artur Salivan je verovatno bio prvi kompozitor koji je 1886. godine komponovao za cevasta zvona u orkestru. Početkom 20. veka cevasta zvona su takođe ugrađena u pozorišne orgulje zarad proizvođenja raznih efektata.
Cevasta zvona kao zamenu za crkvena zvona prvi su koristili Đuzepe Verdi u svojim operama „Trubadur“ (1853) i „Bal pod maskama“ (1859) i Đakomo Pučini u „Tosci“ (1900).
Pasaži u klasičnoj muzici:
Đuzepe Verdi – Rigoleto (1851)Downes, Olin (1918), Đuzepe Verdi – Trubadur (1853). (hardcover); Đuzepe Verdi – Bal pod maskama (1859) Modest Musorgski – Boris Godunov (1869, 1872, 1874)Abraham, G., Essays on Russian and East European Music, Oxford: Clarendon Press, 1985Brown, D. Abraham, G., "Mikhail Glinka" and "Modest Musorgsky" in The New Grove: Russian Masters 1, New York: W. W. Norton & Co. (1986) Petar Čajkovski – Uvertirea 1812. (1880) Pjetro Maskanji – Kavalerija rustikana (1890)
Gustav Maler – Simfonija broj 2 (1895). Đakomo Pučini – Toska (1900) Aleksandar Skrjabin – Poema ekstaze (1908) Anton Vebern – Šest komada za veliki orkestar (1909–10, revidirano 1928) Klod Debisi – Iberija (1910) Gustav Holst – Planete (1914–16) Đakomo Pučini – Turandot (1926) Edgards Varese – Jonizacija (1931) Rihard Štraus – Tiha žena (1935) Paul Hindemit – Simfonijske metamorfoze tema Karl Marija fon Vebera (1944) Bendžamin Britn – Albert Hering (1945) Aron Kopland – Simfonija br. 3 (1946) Olivije Mesijan – Turangalila-simfonija (1946–48) Karl Orf – Antigona (1949) Dmitrij Šostakovič – Simfonija br. 11 (1957) Olivijer Mesajen – Hronohromi (1959–60) Daron Hejgen– Šajning Brau (1993)
Druge upotrebe
Cevasta zvona mogu se koristiti kao crkvena zvona, na primer u anglikanskoj crkvi Svetog Albana u Kopenhagenu, Danska. Donirao ih je Čarls, princ od Velsa.
Cevasta zvona se takođe koriste u satovima sa dugim kutijama, posebno zato što proizvode jači zvuk od gongova i običnih zvučnika i zbog toga se lakše čuju.
Vidi još Zvonaste ploče Muzički privezak
Reference
Literatura
. 393, 401.
Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256. .
Milham, Willis Isbister. (1944). New York: Macmillan. . London: Paul, Trech, Trubner . Titsingh, Isaac. (1834). [Siyun-sai Rin-siyo/Hayashi Gahō (1652)]. ''Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon.'' Paris: Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.
Spoljašnje veze
-{ – Vienna Symphonic Library}-
Категорија:Удараљке