Парк природе Ластовско оточје мини|Поглед на део ПаркаОпште информацијеОснован29. септембра 2006.Површина 195,83 km²ПоложајКорчула, Далмација, Република ХрватскаСпацифичностПриродно и цивилизацијско подручје у изузетно очуваном стању, изванредна биолошка разноликост на острвима и у подморјуУправа парка Јавна установа „Парк природе Ластовоско оточје“АдресаТрг светог Петра 7 у УблаВеб страница https://pp-lastovo.hr/ Парк природе Ластовско оточје је простор архипелага Ластово основан 2006. године, на укупној површини од 196 km². Састоји се од 46 острва, острваца и литица врло разведене обале, укупне површине- копна 53 km² и 143 km² морске површине. Карактерише се добро очуваним природним одликама хидрографије, педологије, флоре и фауне, као и добрим геоморфолошким и геолошким карактеристика рељефа. Омеђен је каменим пределима Сушца, Тајана, Главата и Струга. Посебну вредност читавом подручју дају Јадранско море и морско дно са богатом и разноврсном дивљим светом, у коме преовлађују природни екосистеми са променама сведеним на минимум.
Положај Ластовско оточје налази се у налази хрватском делу Јадранског мора, 14 км јужно од острва Корчула. Спада у спољашњу групу јужнодалматинских острва и обухвата најјужније хрватске насељене острво Ластово с припадајућим острвима, острвцима крупе Ластовњаци и Врховњаци и острво Сушац.
Територијално припада општини Ластово, а управном поделом у Републици Хрватској припада Дубровачко-неретванској жупанији 500px|мини|центар|Положај и границе Парка природе Ластовско оточје
Географија 200px|мини|Ластово је изграђено од јурских и кредних наслага које формирају претежно доломити, доломитски кречњак, и чисти кречњак. 200px|мини|Морфолошки је значајна измена бројних одвојених шумовитих брежуљака и крашких увала – поља Ластовско оточје у геолошком смислу изграђено је од јурских и кредних наслага које формирају претежно доломити, доломитски кречњак, и чисти кречњак. Највиши врх острва јЛастова је Хум (417 м), са кога пуца поглед на све стране отока и његову развијеност рељефа који је видљиву у заобљеним брежуљцима, дубоко усеченим увалама, пољима, а с друге стране и бескрајан поглед на море и оточје. Нешто нижи врхови су Мали Хум (415 м) и Плешево брдо (400 м).
Морфолошки је значајна измена бројних одвојених шумовитих брежуљака и крашких увала – поља (међу којима су највећа Винопоље, Локавје и Пргово). Ова поља су настала у непропусним зонама доломита или у полупропусним доломитизираним кречњацима.
Кршка грађа Ластова погодовала је и формирању пећина. Најпознатија пећина је Рача шпиља у југоисточном делу отока – заштићена као геоморфолошки споменик природе и археолошко налазиште од 1965. године, и Медједина – некадашње боравиште средоземне медведице, а данас познато по већим насеобинама слепих мишева.
Клима На климу у Ластовском оточју утицај има његов положај у медитерану, која се одликује благом медитеранском климом. Као једно од најсунчанијих оточја на Јадрану оно у просеку има 2.700 сунчаних сати годишње.
Просечна температура ваздуха у јануара износи 8,3 °C, а у августу 24,9 °C. Како се блага летња температура продужава дуго у јесен, овај период године јетоплији од пролећа.
Најучесталија врста падавина је киша, јавља се мања количина крупе, док је снег реткост.
Важан фактор за вегетацију је влага, која у сушном раздобљу надокнађује кишу. Средња годишња влажност ваздуха износи 68%.
У ружи ветрова доминантне ветрове чине југо (југоисточни ветар), маестрал (северозападни ветар). Чести ветрови су бура (североисточни ветар), лебић (југозападни ветар), пулент (снажни западни ветар), трамонтана (северац), илеванат (источни ветар).
Насеља Најзнаћајнија насења на простору Ластовског острва су Ластово, Пасадур, Убле, Скривена Лука, Заклопатица. Ластово 200px|мини|Град Ластово 200px|мини|Пасадур Град Ластово које седиште истоимене оипштине је старо средњовековно насеље са дугомисторијом, амфитеатралног облика, окружено брдима. У насељу су сачуване породичне куће из 15. и 16. века, које красе богато украшени димљаци “фумари” (димњаци) и ластовски сулари који су постали заштитни знак Ластова. Од знаменитости у Ластову се налази жупна црква Светих Кузме и Дамјана, Кнежев двор – Палаца, Кашћел те бројне црквице.
Ластовске скалинаде (камене степенице) које обавијају старо језгро око цркве и шире, и ластовски димњаци дају месту посебан медитерански изглед, иако Ластово није смештено уз море него у самом срцу истоименог острва. Пасадур Пасадур је насељено место у саставу општине Ластово, на острву Ластову и делом (засеоци Јурјева Лука и Подленга) на острву Прежба.
На попису становништва 2011. године, Пасадур је имао 100 становника, од којих је 74.68% Хрвата. Заклопатица 200px|мини|Заклопатица Заклопатица је насељено место у саставу општине Ластово, које се налази на северној страни острва Ластова, у заливу преко пута острвца Заклопатица. Од центра општине који се налази и у унутрашњости острва удаљено је свега 2 км северозападно, а југоозападно од трајектне луке Убле, дели је 7 км.
На попису становништва 1991. године, насељено место Заклопатица је имало 69 становника, од којих су 91,30% Хрвати.Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. Скривена Лука мини|200px|Насеље Скривена Лука Скривена Лука је насељено место у саставу општине Ластово, на острву Ластову. То је мало насеље на обали залива који се налази између полуострва Струга и Стражица, а који је због конфигурације терена немогуће видети са отвореног мора. На полуострву Струга се налази борова шума на чијем крају је светионик. Изграђен је 1839. године и један је од најстаријих светионика на Јадранском мору. Скривена Лука је идеално место за сидриште, јер је добро скривено и заштићено од јаких ветрова и таласа са отвореног мора. Насеље је путем дугим 7,5 км повезано са центром општине Ластово. Убле Убле су насељено место у саставу општине Ластово, на острву Ластову. До територијалне реорганизације у Хрватској налазиле су се у саставу старе општине Ластово.
На попису становништва 2011. године, Убле су имале 222 становника, међу којима је поред 152 (50,16%) Хрвата било и 42 (13,86%) Срба.
Флора и фауна копна
Флора Ластовско оточје једно је од најбогатијих и најочуванијих ботаничких подручја на Средоземљу. Састав флоре отока Ластова одредила је:
изолованост острва, обиље сунчеве светлости изражене ноћна влага дубоко ластовско тло.
Од 810 до сада откривених врста од угрожених врста, међу њима се и ишчезле врста, ендеми и стеноендема. У ове врсте спадају:
Беличаста громотуља (Aurinia leucadea), као ботаничке занимљивости и реткост, Трава трсовез (Ampelodesmos mauretanica), једна од ретких биљака у хрватској која се може наћи само на Ластову, Далматински козлинац (Biserrula pelecinus ssp. dalmatica), стеноендем и законом строго заштићена врста
Флора острва Сушац настала је у условима недостатка воде на оскудном тлу и сталној изложености снажним јужним ветровима. Ова специфична флора броји 278 биљних врста, а међу осам ендема истиче се:
Сушачка врзина (Brassica cazzae), која насељава пукотине обалних и приобалних стена.
Око 70% површине оточја прекривено је шумом, што чини Ластово поред Мљета најшумовитијим хрватским острвом, претежно прекривеним макијом. Најлепше дрво је планика (Арбутус унедо), али највећи део покрива црника (Quercus ilex) уз коју се истичу и шуме алепског бора (Pinus halepensis).
Испод шумског покривача налазе се и неке од врста гљива.
Ластовске куће у својим вртовима гаје медитеранске биљке: бајам, лимун, наранџу, палму, рогач. Од пољопривредних биљака превладавају винова лоза и маслина.
Ово поднебље је богато и лековитим биља попут кадуље, менте, столисника, рузмарина, лаванде, коморача и камилице.
Фауна Животињски свет оточја је врло богат и разноврстан, са 175 врста кичмења од чега је њих 71 угрожено на националној и 37 врста угрожено на нивоу Европе.
Ластовске пећине су станиште слепих мишева који у њима налазе склоништа или места за размножавање, нпр Медједина која је боравиште 3 угрожене врсте слепих мишева:
Јужни потковњак (Rhinolopus euryale), Риђи шишмиш (Myotis emarginatus) Велики потковњак (Rhinolophus ferrumequinum)
Ластовско оточје није само важно одмориште многим птицама селицама, веч и гездилиште ових птица:
Грегула (Puffinus yelkouan) Велики зово (Calonectris diomedea).
На појединим острвцима гнезди се око 70% хрватске популације средоземног галеба (Ларус аудоуинии) који је угрожен на глобалном нивоу.
На литицама Струге (Велике стијене) гнезди се и редак елеонорин соко (Фалцо елеонорае).
Занимљивост је да на оточју нема отровних змија, а једина је змија је степски гуж или смичалина (Dolichophis caspius).
Ластовско оточје је и станиште стеноендемичних гуштера:
Јадрански гуштер (Podarcis sicula adriatica) Ластовски гуштер (Podarcis melisellensis n. ssp.)
Подручје је богато и микро фауном, посебно кукцима, пауцима и пужевима.
Флора и фауна мора Флора Број од 248 врста морске флоре, говори о богатству подморја оточја, јер је тај број на овом малом подручју једнак оном са широког простора средњег и јужног Јадрана. На појава бујање морског живота у овом подручју у многоме утиче сезонски прилив храњљивих материј из дубоког Јадрана.
Каменито дно богато је прекривено фотофилним алгама, док су плитка приобална дна прекривена угроженим и заштићеним ливадама морске цветнице посидоније (Посидониа оцеаница). Ова је врста јако важно мрестилиште и заклон разним морским врстама. Скривена лука једно је од ретких станиште зелене алге Цаулерпа пролифера једине аутохтоне каулерпе у Јадрану.
Фауна Захваљујући обиљу и разноврсности зоопланктона, подморје Парка богато је коралима, сунђерима, мекушцима, бодљарима, раковима и многим другим врстама. Ово богатство врста ствара снажне и повезане карике подморског животног ланца. До сада је уписано 330 врста бескричмења, од којих је 20 на списку угрожених врста. Корали Посебном лепотом истичу насеобине корала: Горгонија (Gerardia savaglia), Црвени корал (Corallium rubrum) Ендемични хварски корал (Madracis pharensis). Пужеви, јежеви и ракови У зони осцилације плиме и осеке живе разни морски пужеви (нанари), као и приљепци (лупари). Прате их морски јежеви, хоботнице и сипе.
Заштитни знак хридастог дна ластовског акваторија су колоније бркатог јастога, хлапови, куке (совице) и раковице. Пужеви У овом подморју живе и ретке врсте пужева: Тритонова труба (Charonia tritonis sequenza), Пругаста митра (Mitra zonata) Пуж бачваш (Tonna galea).
Рибе Врсте риба карактеристичне за ово подручје су шкрпун, шкрпина, кирња, зубатац, кантар, трља од камена, табиња мркуља, лумбрак, мурина, угор, а повремено туне, гофови и сабљани.
У отвореним водама овог подручја често се може видети неколико врста делфина: Краткокљуни обични делфин (Delphinus delphis), Добри делфин (Tursiops truncatus) Главати делфин (Grampus griseus) Од морских корњача најчешће су: Главата желва (Caretta caretta), или главата корњача је гмизавац дуг око 90 cm, мада су откривени и примерци дуги читавих 280 cm. Одрасла корњача је тешка отприлике 135 кг, а највећи забележени примерци су тешки преко 450 кг. Боја коже је од жуте до браон, а оклоп је типично црвенкасто-браон. Нису примећене спољне разлике међу половима док јединке не одрасту. Најприметнија разлика међу одраслима је да мужјаци имају тањи реп и краћи пластрон. Зелена желва (Chelonia mydas), гмизавац из реда Testudines. Једина је врста у роду Chelonia. Раније се подврстом зелене морске корњаче сматрала црна морска корњача, али данас се научници углавном слажу да је то посебна врста која се води под латинским називом Chelonia agassizii.
На усамљеним хридима пећине Медједине некада је живела и средоземна медведица (Monachus monachus.
Историја