Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940.

Ваздушни напад на Плзењ 21. октобра 1940. године била је једна од операција британског Краљевског ваздухопловства (РАФ) у јесен 1940. године, изведена на почетку Другог светског рата. Током планираног ноћног напада РАФ-ових бомбардера на западночешки град Плзењ, мета је био погон Завода Шкода који је требало да буде оштећен или уништен. Био је то први покушај бомбардовања Плзења, од укупно 17 колико их је изведено током Другог светског рат, који је резултовао неуспехом, јер се бомбардовање постројења Шкода и града уопште није догодило због проблема које су пилоти имали са проналажењем циља. Позадина догађаја мини|250px|Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату, био је веома важан циљ савезничког ваздухопловства Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату,.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 20. . био је веома важан за нацистичку Немачку, јер је у том историјском раздобљу био једна од највећих фабрика оружја у Европи. Шкода је својом продукцијом помогла у вођењу агресивне и експанзионе политике Немачке, испоручујући нацистичкој Немачкој војсци квалитетан и модеран арсенал ратне опреме и наоружања.

У првој половини рата, оружје из Шкоде било је углавном чехословачке конструкције, и управо из ових разлога погони Шкода са седиштем у Плзењу постали су мета број један британских ваздушних напада на територију некадашње Чехословачке, а у време Другог светског рата Протекторат Чешка и Моравска, како би се уништавањем погона Шкода значајно смањила борбена способност немачке и евентуално тиме спречила да настави рат.RŮŢKOVÁ, Jiřina a kol., Historický lexikon obcí České republiky 1869−2005 I. díl, Praha 2006.

Проблеми са навигацијом и ноћни летови Током дневних активности изнад непријатељске територије у мају и јуну 1940. године, РАФ је забележио скоро шест процената губитака у поређењу са мање од три процента губитака у ноћним активностима.PELOQUIN, Laurie. Area Bombing by Day: Bomber Command and the Daylight Offensive, 1944–1945. S. 27. Canadian Military History [online]. Laurier Centre for Military Strategic and Disarmament Studies, 2006 [cit. 2020-04-05]. Roč. 15, čís. 3, s. 27 Слабо наоружани и спори британски бомбардери током дана били су лака мета немачке одбране.EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 269. Ова ограничења у ваздуопловима утицала је на доношење одлуке да се ваздушни напади изводе углавном у ноћним часовима. Тако је у јесен 1940. године дошло до јпромена у стратегији РАФ-а: ноћни препади су имали предност, а током дана извођене су само мање и специјализоване операције.

Међутим, ноћна дејства биле су компликована отежаном навигацијом до одредишта удаљених преко 1.000 км од аеродрома са којих су авиони полетали, јер није било адекватних техничких средстава за ту намену. Пилоти су 1940. године имали врло ограничене ресурсе да одреде правац лета и пронађу циљ. Ослањали су се углавном на обичан компас, мапе и израчунавање времена доласка изнад одредишта.EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 270 У ведрој ноћи могли су да се оријентишу према звездама и вероватно према видљивим елементима пејзажа испод себе, током облачности било је јако тешко или чак немогуће одредити локацију циља. Ветар је такође био један од проблема у навигацији, јер је бочни ветар мењао правац и брзину авиона, па су на ветру је летелица била пред циљем ван предвиђеног времена доласка. Имајући ово у виду Британско ваздухопловство је на путу до Плзења 1940. године било на ивици могућности летења, јер се налазило на самој ивици домета тадашњих британских летелице. Припреме Чехословачка влада у егзилу у Лондону затражила је од РАФ-а да што је могуће пре изведе бомбардовања над Протекторатом. Постројења Шкода у западночешкој метрополи изабрана су због поменутог значаја овог Завода.KOHOUT, Jaroslav. Bombardování Radčic 14. května 1943. 1. vyd. Plzeň-Radčice: Ing. Jaroslav Kohout, 2013. 52 s.5 За британску бомбардерску команду Плзењ је био најудаљеније одредиште - на удаљено најмање 860 км од Британских острва и на самој ивици домета тадашње британске летелице. мини|десно|250п|Пројекције авиона Армстронг Витворт Вајтли којим је изведен ваздушни напад на Плзењ Извођењем првог ваздушног напада на Плзењ, наређено је 4. групи за бомбардовање, која је имала матичну базу у Јоркширу на северу Енглеске. Ова група је изабрана због тога што је поседовала највеће искуствао у ноћним летовима на велике даљине. Такође ова група поседовала је ескадрилу двомоторних бомбардерских авиона Армстронг Витворт Вајтли (енгл. Armstrong Whitworth Whitley, A.W.38 Whitley) који су могли да лете до Плзења и назад без потребе за додатним резервоарима (домет ових авиона је био 2.462 км).

Ваздушни напад је конкретно требало да изведе 58. ескадрила 4. бомбардерске групе. Акција није изведена у планирани дан, због лошег времена и више пута је одлаган све до ноћи са 20. на 21. октобар 1940. године. Посади је наређено да бомбе могу да избаце тек након што се разведри и након уочавања погона Шкоде како бомбардовањем не би било на слепо и тиме угрозили чешке цивиле.

Ваздушни напад 250px|мини|Једанаест авиона Армстронг Витворт Вајтли полетело је у времену од 18:00 и 19:10 часова 20. октобра 1940. године ка Плзењу. У ноћи са недеље 20. на понедељак 21. октобра изведена је већа операција изнад непријатељске територије у којој је укупно дејствовало 139 летелице, од којих је неколико типова авиона дејствовало против различитих циљева на територији под контролом Немачке и Италије.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 стр. 22. . Већина летелица, тридесет, кренуло је ка Берлину.DONNELLY, Larry. The Other Few: The Contribution Made by Bomber and Coastal Aircrew to the Winning of the Battle of Britain. Walton on Thames: Red Kite / Air Research, 2004. 288 s. . S. 203. (anglicky)

Матична база 58. ескадриле био је РАФ Linton-on-Ouse , који се налази северозападно од Јорка и удаљен је 1.108 км од Плзења.

Једанаест авиона Армстронг Витворт Вајтли полетело је у времену од 18:00 и 19:10 часова 20. октобра 1940. године ка Плзењу. Ноћни лет до Плзења и назад требало је да траје 11 сати. Од ових једанаест авиона два авиона са вратило са задатка због техничког квара - капетан Sgt Boothby у авиону П5028 (ГЕ-Р) вратио се због квара задње куполе и слетео је у Јорк у 19:15, а капетан P/O Forth у авиону Т4211 (ГЕ-Б), након откривања квара на авиону, бомбе је бацио у море и слетео на аеродром у Енглеској у 21:00.

После петосатног лета, ескадрила од девет преосталих летелица стигла је до циља изнад Плзења, који је током ноћи био скривен под густим облацима.

Један од авиона П5058 (ГЕ-Ф) начелу са F/O Brookem спустио се на ризичну висину од 530 метара (оближње брдо Кркавец уздиже се на висину од 504 м, Радине на 569 м), али како облаци нису били танки, циљ није пронађен и из три авиона бачени су само свежњи промотивних летака.

Према извештајима Протектората над Плзењом британски авиони уопште нису успели да дејствују: ватрогасци Шкоде у свом извештају помињу само податке о „ваздушној опасности“ (која је нижа од „ваздушног аларма“), и која је трајала од 23. марта до 2. априла.

Неки авиони прелетели су даље, преко регије Бероун, где су, у покушају да стекну представу о свом положају, бацили падобране са светлечим ракетама изнад села Менани Неколико свећања летака бачено је у околини Плзења, у општинама Мјењани, Литен и Скухров.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 23. . + Резултати напада 11 енглеска авиона Армстронг Витворт Вајтли на ПлзењОбластПротекторат Чешке и МоравскеМестоПлзењТип догађајабомбардовањеДатум21. октобар 1940.Време Резултат0

Резервни циљеви Након неуспешно изведеног задатка, авиони који су наводно прелетели циљно подручје изнад Плзења, кренули су на повратно путовање, током кога су посаде бомбардовале изабране алтернативне циљеве у Немачкој. Авион П5089 којим је управљао P/O Wildingem, иако је имао проблема са једним мотором, бацио је бомбе изнад Рура. Авион П5058 са капетаном F/O Brookem на челу бомбардовао је град Оберхаузен у области Рур и изазвао пожар. Авион П4943 под командом P/O Gunna изабрао је циљ ранжирно двориште јужно од Минстера. Авион Т4146 под командом F/Sgt Mooreho напао је бомбама воз на железничкој прузи Арнсберг на периферији Дортмунда . Авиону са посадом капетана S/Ldr Smithe циљ је била електрана Quadrath-Fortuna западно од Келна . Авион Н1527 капетана P/O O'Duffy пронашао је рупу у облацима погодну за бомбардовање града Бремена Авион Н1462 наредника Sgt Hughes бацио ј бомбе на индустријску зону Рура, Авион Н5028 наредника Sgt Christie напао је железничку станицу у Бону.Након бацања бомби, авиони су кренули према бази у Енглској.

Проблеми при повратку Лет до циља, који се налазио на ивици домета авиона Армстронг Витворт Вајтли, пратио је ескадрилу неизвесношћу о сигурном повратку током било ког продужења лета. У повратку авионима је брзо понестајало горива и на крају се због превелике потрошње горива три авиона нису вратила у базу.

Т4171 Летелица Армстронг Витворт Вајтли, Т4171 са матрицом ГЕ-О,WOTHERSPOON, Nick; CLARK, Alan; SHELDON, Mark. Aircraft Wrecks : The Walker's Guide : Historic Crash Sites on the Moors and Mountains of the British Isles. Barnsley: Pen and Sword Aviation, 2009. 352 s. }. S. 202 произведена 25. августа 1940. године, у 58. ескадрилу РАФ-а стигла је 3. октобра. Док је летео изнад циљне области, авион је погодила јака ватра са земље и пилот Ернест Хенри Браун је повређен. Стога је мора да предао контролу над авионом копилоту. 250px|мини|Из авиона Јункерс Ју 88 оборене је један од бомбардера по повретаку из Плзења. Било је то прво уништавање британског бомбардера од стране немачког ноћног ловца над Великом Британијом. У повратку посада се изгубила и остала без горива, али на крају није од тога страдала, већ од од директног поготка у авион који је у 6:15 часова упутио немачки пилот Хауптман Карл Хулсхоф .

Авион се срушио на стрму падину брда на северном ободу Греенхов Моор-а у Боттон Хеад-у , јужно од Инглеби Греенхов-а , у данашњем Националном парку Нортх Иорк Моорс . Након пада авион се запалио, и три члана посаде - пилота Ернеста Хенри Браун , пилота Леонарде Френк Перси Адлам и митраљезац Марсел Катберт Тилкин - умрли су на лицу места, извиђач Кирил Сидни Гарик, је два дана касније умро у болници од последица повреда. Једини преживели на овом лету био је радио оператер наредник Роберт Ернест Лангфиелд . Олупине летелице оцењене су као непоправљиве.

Немачки пилот ХК Хулсхофф и командант специјализоване ноћне борбене јединице И / ЊГ 2, која је напала бомбардере РАФа директно над британском територијом. дејствовала је са холандског аеродрома Гилзе-Ријен у ловцима Јункерс Ју 88.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 23 ISSN0018-2583.