Ваздушни напад на Плзењ 5. маја 1942.

Ваздушни напад на Плзењ 5. маја 1942. или операција Canonbury 2 била ваздушна операција британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) у пролеће 1942. године, током Другог светског рата. Ноћни налет бомбардера РАФ-а на западночешки град Плзењ имао је за циљ да оштети или уништи погоне Шкоде. Иако је пре овог налета било још неколико покушаја бомбардовања главних постројења фабрике оружја Шкода, овај налет је требало да буде прво успешно бомбардовање Плзења, јер су претходни покушаји били неуспешни. Био је то шести покушај бомбардовања Плзења, од укупно 17 колико их је изведено током Другог светског рата.

И овај напад као и први од 21. октобра, други од 28. октобра, трећи од 20. новембра 1940. године, четврти од 29. октобра 1941. и 26. априла 1942. године резултовао је неуспехом, јер се бомбардовање постројења Шкода и града уопште није догодило због проблема које су пилоти имали са проналажењем циља, и правовременог деловања непријатеља.

Позадина догађаја мини|250px|Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату, био је веома важан циљ савезничког ваздухопловства Након што је Немачка без већих потешкоћа окупирала Скандинавско полуострво, земље Бенелукса и Француску, и тиме стекла довољну количину сировина и производних ресурса, могла је да настави даље ратовање. Дана 10. јула 1940.године, Трећи рајх је започео масовне ваздушне ударе на Велику Британију, од којих је зависио даљи успех Немачке копнене инвазија на Британска острва. Иако је Немачка успела да преузме примат у ваздуху, Британци су успели да одбију Немачке ваздушне нападе. У тим условима Висока ваздухопловна команда (РАФ) одлучила је да свеобухватно крене у бомбардовање индустријских објеката у Немачкој, чије уништавање би парализовао производни потенцијал добављача војне опреме.KOHOUT, Jaroslav, Bombardování Radčic 14. května 1943, Plzeň−Radčice 2013,

Плзењски погон Шкоде, као део немачког инжењерског концерна нем. Reichswerke Hermann Göring од почетка окупације Чехословачке у Другом светском рату, био је веома важан за нацистичку Немачку, јер је у том историјском раздобљу био једна од највећих фабрика оружја у Европи. Шкода је својом продукцијом помогла у вођењу агресивне и експанзионе политике Немачке, испоручујући нацистичкој Немачкој војсци квалитетан и модеран арсенал ратне опреме и наоружања.

У првој половини рата, оружје из Шкоде било је углавном чехословачке конструкције, и управо из ових разлога погони Шкода са седиштем у Плзењу постали су мета број један британских ваздушних напада на територију некадашње Чехословачке, а у време Другог светског рата Протекторат Чешка и Моравска, како би се уништавањем погона Шкода значајно смањила борбена способност немачке и евентуално тиме спречила да настави рат.

Проблеми са навигацијом и ноћни летови Први британски ваздушни циљеви били су немачки путеви и станице који су бомбардовани током дана, што је са собом донело много губитака ваздухоплова РАФ-а.BOWYER, Chaz, Dějiny RAF, Praha 1995, s. 37−135 Тако је нпр. само током дневних активности изнад непријатељске територије у мају и јуну 1940. године, РАФ је забележио скоро шест процената губитака у поређењу са мање од три процента губитака у ноћним активностима.

Такође слабо наоружани и спори британски бомбардери током дана били су лака мета немачке одбране. Ова ограничења у ваздуопловима утицала је на доношење одлуке да се ваздушни напади изводе углавном у ноћним часовима. Тако је у јесен 1940. године дошло до промена у стратегији РАФ-а: ноћни препади су имали предност, а током дана извођене су само мање и специјализоване операције.

Међутим, бацање бомби ноћу на прецизно обележене тачке тадашњом технологијом било је практично немогуће и бомбе су падале на десетине километара од изабраног места удара и ноћни ваздушни напади били су знатно неефикаснији од дневних.FREEMAN, Roger, Bombardování říše, Praha, 2006, s. 11−25 На пример према подацима из августа 1941. године неки бомбардери одступили су од курса и за више од 120 километара.JORDAN, David, WIEST, Andrew, Atlas druhé světové války, Praha 2005,

Такође, ноћна дејства су била компликованија због отежане навигацијом до одредишта удаљених преко 1.000 км од аеродрома са којих су авиони полетали, јер није било адекватних техничких средстава за ту намену.

Имајући у виду напред наведено, пилоти РАФ-а су од 1940. до 1942. године имали врло ограничене ресурсе да одреде правац лета и пронађу циљ. Ослањали су се углавном на обичан компас, мапе и израчунавање времена доласка изнад одредишта. У ведрој ноћи могли су да се оријентишу према звездама и вероватно према видљивим елементима пејзажа испод себе, током облачности или магле било је јако тешко или чак немогуће одредити локацију циља. Ветар је такође био један од проблема у навигацији, јер је бочни ветар мењао правац и брзину авиона, па су на ветру летелица била пред циљем ван предвиђеног времена доласка. Имајући ово у виду Британско ваздухопловство је на путу до Плзења 1940. и 1941. године било на ивици могућности летења, јер се овај циљ налазио на самој граници домета тадашњих британских летелице.

Иако је током 1942. године РАФ је променио тип ваздухоплова, и у налете изнад Плзења користио бомбардере типа Шорт стерлинг, који су имали већи домет налета, проблеми са навигациојом и одређивањем ликације циља у ноћним условима практично се нису значајно побољшали, што је утицало на несупах извршењу и овог задатка.

Претходни напади Између 1940. и 1942. године, РАФ је неколико пута покушао да изврши ваздушни удар на Плзењ. И то углавном због већ поменутог значаја фабрике Шкода. Међутим, ти напори били су спорадични, јер се у то време Плзењ налазио на самој ивици домета Британски бомбардери, односно око 1.200 километара од аеродрома у Великој Британији, а РАФ је поседовао само један тип летелице који би могли да лете до изнад територије Протектората, а затим и назад без успутног заустављања, а то је био у почетку само двомоторни авиона Армстронг Витворт Вајтли. Следи краћи опис претходна пет неуспешна напада РАФ-а на Плзењ у периоду од 1940. до маја 1942. године: Први напад 1940.

На захтев чехословачке владе у егзилу у Лондону , РАФ је извео први ваздушни напад на Плзењ у Другом светском рату у ноћи 20. на 21. октобар 1940 године. Једанаест авиона из састав 58. ескадриле 4. бомбардерске групе полетело је са РАФ-овог аеродрома у близини Јорка. Два бомбардера Армстронг Вхитвортх Вхитлеи Мк.Вморали су се убрзо вратила због квара а преосталих 9 авиона одлетело је у циљно подручје. Међутим, изнад Плзења у моменту налаета авиона било је јаких облака, који нису дозвољавали визуелно већ само слепо бомбардовање. Неке посаде бациле су барем неколико свежања летке а авиони су потом кренули нзада за Енглеску. Успут су бомбардирали алтернативне циљеве у Немачкој. Због знатне удаљености Плђења, који је био на граници домета летелица, три летелице су имале проблема се надостатком горива. Две су хитно слетеле на британску обалу, а трећу је оборио немачки ноћни ловац. Ваздушни напад је општи фијаско, јер су авиони одлетели на погрешно место, и уместо бомби на Шкоду бацали су само летке на села у регији Бероун, а по повратку са задатка РАФ је имао три уништена авиона и губитак неколико пилота и чланова посаде.

Други напад 1940.

Након несуспешног првог напада на Плзењ 21. октобра 1940. РАФ је одлучио да напад понови што пре. Његова 51. бомбардарска ескадрила стационирана на аеродрому у Јорку добила је задатак да изведе тај напад.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 стр. 22. .RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 24. . После кашњења, због неколико отказовања полетања, коначно је осам авиона полетело на задатака са аеродрома Свантон Морлеи 27. октобра.. Seaford: 2QT Limited, 2013. 278 s. }.

Због густих облака и навигационе нетачности посаде, Плзењ поново није пронађен, авиони уопште нису прелетели преко Шкодиног Завода и бомбе нису бачене. У повратку посаде авиона су бомбе бацале на алтернативне циљеве у Немачкој, окупираној Холандији и Белгији. Напад на Плзењ без бомбардовања примарног циља, поново је био неуспешан, иако су летелице гађале алтернативне циљева, и вратиле се без оштећења.

Трећи напад 1940.

Двоструки неуспех није умањио одлучност РАФ-а да понови бомбардовање у ноћи 19. на 20. новембар 1940. године, али догодиле су се бројне промене. Посаде из неколико ескадрила 5. командне групе бомбардера кренуле су у напад. Увече је осам бомбардера полетело са додатним резервоарима за гориво, али један од авиона се убрзо вратио због квара на рдио станици.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.25 .

Преостали авиони летели су по лошем, облачном времену и магли, што им је омогућило оријентације само према непоузданим проценам времена доласка на циљ.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р.26 . Када су авиони наводно стигли у циљно подручје и трагали за циљем, на летелицама је почело да се јавља залеђивање. Два авиона су бацила бомбе на наводну мету, а други авиони су углавном бомбардовали алтернативне циљеве у Немачкој. Ваздушни напад на Плзењ и комбинат Шкода и по четврти пут био неуспешан.

Четврти напад 1941.

Још један покушај напада на савезнике догодио се у ноћи са 28. на 29. октобар 1941. године, у коме бомбардери поново нису стигли до одредишта и бацили су свој терет у повратку на немачку територију.  

После ова четири неуспешна напада британских бомбардери нису прелетали западночешку метрополу све до до априла 1942. године.

Пети напад 1942.

Пети напад или акција Canonbury 1 која је изведена 26. априла 1942. године припремљена је уз подршку са земље од стране припадника Чехословачког покрета отпора и чехословацких падобранаца из групе Од Дистанце , Антхропоид и Блацк А, који су требали да обележе подручје око Шкодине фабрике паљењем великих ватри и тако олакшају пилотама оријентацију над замраченим градом. Међутим, напад није успео, а Шкода није оштећена.

Следећих дана неуспех ваздушног налета био је тема разговора радиостаницом између падобранца у Чешкој и владе у Лондону. Да би поправилу утисак након неуспешне акције, Алфред Бартос, командант падобранаца Сребрна А и сви падобранци у протекторату, затражио је понављање рације.EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1942, Лондон се сложио и поново затражио помоћ падобранаца, који су ватром требали да означе циљ бомбардовања. Падобранци су то одбили, јер нису желели поново да ризикују и на тај начин угрозе испуњење својих главних задатака, истовремено су распоређени и други падобранци о којима је требало бринути и обезбедити сигурно склониште.RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 4. р. 30 . Напад је због тога био заказан без подршке са земље у ноћи између 4. и 5. маја 1942. године.

Ваздушни напад 250px|мини|Поновљени напад изведен је према плану у ноћи 5. маја 1942. године са шест посада бомбардера С-29 Шорт стерлинг, из 218. ескадриле 3. групе британског ваздухопловства