Фронт () представља велику стратегијску групацију у совјетској Црвеној армији, приближно еквивалентну групи армија (армијској групи) у војним терминологијама других држава. Совјетски фронт не треба мешати са чешће коришћеним значењем речи фронт приликом дефинисања зоне борбених дејстава током рата.
Совјетски фронтови постепено су се развијали и у организацијском смислу улазили у употребу током Пољско-совјетског рата 1919—1921. године, инвазије Пољске 1939. године (Белоруски и Украјински фронт) као и током Другог светског рата.
Генерално посматрано совјетске фронтове је чинило више армија копнене војске, међутим, оно што их издваја од других копнених војних формација и еквивалената у другим армијама јесте постојање сопствених ваздухопловних снага (најчешће нивоа ваздухопловне армије) у њиховом саставу, директно потчињених заповеднику фронта. У суштини ваздухопловна армија је координирано пружала ваздушну подршку армијама свога фронта. Фронтовима су углавном командовали високи официри (генерали и маршали) копнене војске. Они су били подређени директно совјетској Врховној команди (Ставка).
Током Хладног рата, фронтови и њихове команде интегрисани су у бројне Војне обласуге или су реорганизовани у Групе совјетских снага унутар појединачних држава чланица Варшавског пакта. Треба напоменути и да нису све совјетске војни окрузи били у рангу фронта из разлога непостојања ваздухопловне армије у њиховом саставу.
Листа совјетских фронтова у грађанском рату Источни фронт Југоисточни фронт Југозападни фронт Јужни фронт Западни фронт Кавкаски фронт Северни фронт Туркестански фронт Украјински фронт
Листа совјетских фронтова у Другом светског рату 1941—1945. године Балтички фронтови 1. балтички фронт, формиран је од Калињинског фронта крајем 1943. 2. балтички фронт, формиран је од Брјанског фронта 10. октобра 1943. године. Дана 1. октобра 1944. у његовом саставу су се налазиле следеће јединице (пример типичног састава фронта): 3. ударна армија 79. стрељачки корпус (150, 171. и 207. стрељачка дивизија), 100. стрељачки корпус (21. гардијска, 28. и 200. стрељачка дивизија) 10. гардијска армија-генерал-пуковник Михаил Иљич Казаков 7. гардијски стрељачки корпус (7, 8. и 119. гардијска стрељачка дивизија), 15. гардијски стрељачки корпус (29, 30. и 85. гардијска стрељачка дивизија), 19. гардијски стрељачки корпус -генерал-мајор Андреј Трофимович Стученко (22, 56. и 65. гардијска стрељачка дивизија) и 78. тенковска бригада 22. армија-генерал-лајтнант Генадиј Петрович Коротков 93. стрељачки корпус (219, 379. и 391. стрељачка дивизија), 130. стрељачки корпус (43. гардијска и 308. стрељачка дивизија), 37. стрељачка дивизија, 155. пук и 118. тенковска бригада 42. армија 110. стрељачки корпус (2, 168. и 268. стрељачка дивизија), 124. стрељачки корпус (48, 123. и 256. стрељачка дивизија), 118. пук и 29. гардијска тенковска бригада 15. ваздухопловна армија-Николај Фјодорович Науменко 14. ловачки корпус (4, 148. и 293. ловачки ваздухопловни пук), 188. бомбардерска ваздухопловна дивизија, 214. и 225. јуришна ваздухопловна дивизија, 284. и 313. ловачко-бомбардерска ваздухопловна дивизија Резерва фронта 5. тенковски корпус (24, 41. и 70. тенковска и 5. моторизована бригада) 3. балтички фронт Белоруски фронтови 1. белоруски фронт 2. белоруски фронт 3. белоруски фронт Брјански фронт, формиран је 18. децембра 1941. године у циљу одбране сектора између Западног и Југозападног фронта. Током Курске битке овај фронт су сачињавале 11, 3, 4. тенковска, 61. и 63. армија. Расформиран је 11 / 12. марта 1943, а реформиран од Орловског фронта 28. марта 1943. Волховскии фронт, формиран је 17. децембра 1941. Вороњешки фронт, преименован је у 1. украјински фронт 20. октобра 1943. Далекоисточни фронтови 1. далекоисточни фронт 2. далекоисточни фронт Донски фронт Западни фронт, формиран је од Западног посебног војног округа 22. јуна 1941. Зона одбране Москве Југозападни фронт, првенствено је формиран 22. јуна 1941. Поново оформљен 22. октобра 1942. године спајајући Донски и Вороњешки фронт. Преименован је 20. октобра 1943. године у 3. украјински фронт Југоисточни фронт, формиран је од армија левог крила Стаљинградског фронта 7. августа 1942. Припојен Стаљинградском фронту 28. септембра 1942. Јужни фронт, преименован је у 4. украјински фронт 20. октобра 1943. Кавкаски фронт, преименован је у Белоруски фронт крајем 1943. Калињински фронт, формиран је директивом Ставке 17. октобра 1941. од 22, 29. и 30. армије. Преименован је у 1. балтички фронт крајем 1943. Карелијски фронт, формиран је од дела Северног фронта 23. августа 1943. Кримски фронт, формиран је јануара 1942. у циљу ослобађања Крима. Сачињавале су га 44, 47. и 51. армија Лењинградски фронт, формиран је од дела Северног фронта 23. августа 1941. године Можајска одбрамбена линија Московски резервни фронт Орелски фронт, формиран је 24. марта 1943. ради одбране источних прилаза Орелу. Цачињавале су га 61. армија Западног фронта, 3. армија Централног фронта и 15. ваздухопловна армија. Преиначен је у Брјански фронт 28. марта 1943. Приморска армијска група Резервни фронт, формиран је 14. јула 1941. године од резервних армија Северозападни фронт, формиран је од Балтичке посебне војне области 22. јуна 1941. Северни фронт, формиран је од Лењинградске војне области 24. јуна 1941. Севернокавкаски фронт Стаљинградски фронт, заједно са Вороњешким фронтом формиран је од остатака Југозападног фронта јула 1942. Дана 28. септембра 1942. године постао је Донски фронт Степски фронт, преименован је у 2. украјински фронт 20. октобра. 1943. Забајкалски фронт Закавкаски фронт, формиран је 23. августа 1941. Украјински фронтови 1. украјински фронт 2. украјински фронт 3. украјински фронт 4. украјински фронт Централни фронт
Види још Црвена армија
3 Категорија:Црвена армија Категорија:Совјетски фронтови