4. август (4.08.) је 216. дан у години по грегоријанском календару (217. у преступној години). До краја године има још 149 дана.

Догађаји

1578 — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо. 1704 — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар. 1789 — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 1791 — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства. 1870 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена. 1914 — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа. 1916 — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва. 1936 — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и успоставио Четвртоавгустовски режим. 1944 — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату. 1954 — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П-1“ извео је свој први лет. 1983 — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата. 1992 — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи. 1993 — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима. 1993 — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и затвориле обруч око града. 1994 — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини. 1995 — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Преко 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији. 1999 — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова. 2000 — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век. 2001 — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада. Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.

Рођења 1792 — Перси Биш Шели, енглески песник, један од најзначајнијих представника енглеског романтизма. (прем. 1822) 1859 — Кнут Хамсун, норвешки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1920). (прем. 1952) 1884 — Анри Корне, француски бициклиста. (прем. 1941) 1890 — Марко Малетин, српски професор, секретар Матице српске, уредник Летописа Матице српске, управник Војвођанског архива и Народног позоришта Дунавске бановине. (прем. 1968) 1900 — Елизабет Боуз-Лајон, британска краљица. (прем. 2002) 1901 — Луј Армстронг, амерички џез музичар и повремени глумац. (прем. 1971) 1904 — Хелен Кејн, америчка певачица и глумица. (прем. 1966) 1910 — Жорж Скригин, учесник Народноослободилачке борбе, редитељ, сценариста и фотограф-уметник. (прем. 1997) 1912 — Раул Валенберг, шведски архитекта, бизнисмен, дипломата и хуманитарац. (прем. 1945) 1935 — Војислав Максимовић, српски писац, есејиста и историчар књижевности. (прем. 2024) 1936 — Миленко Матицки, српски новинар и књижевник. (прем. 2001) 1937 — Слободан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1995) 1943 — Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторка. (прем. 2017) 1955 — Били Боб Торнтон, амерички глумац, комичар, редитељ, сценариста и музичар. 1961 — Барак Обама, амерички правник и политичар, 44. председник САД. 1965 — Фредрик Рејнфелт, шведски економиста и политичар, премијер Шведске (2006—2014). 1965 — Михаел Скибе, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1969 — Макс Кавалера, бразилски музичар, најпознатији као певач и гитариста групe -{Sepultura}-. 1972 — Предраг Ђорђевић, српски фудбалер. 1981 — Меган Маркл, америчка глумица. 1981 — Абигејл Спенсер, америчка глумица. 1983 — Грета Гервиг, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. 1985 — Лидија Бачић, хрватска певачица. 1992 — Дилан Спраус, амерички глумац 1993 — Стефан Јанковић, српско-канадски кошаркаш. 1994 — Емилија Баранац, српско-канадска глумица и модел. 1994 — Мет Томас, амерички кошаркаш. 1995 — Бруна Маркезине, бразилска глумица и модел. 1995 — Марко Тејић, српски кошаркаш. 2003 — Марко Миловановић, српски фудбалер.

Смрти 1875 — Ханс Кристијан Андерсен, дански писац, најпознатији као писац бајки. (рођ. 1805) 1890 — Иван Мажуранић, хрватски песник, лингвиста и политичар. (рођ. 1814) 1948 — Милева Марић Ајнштајн, српска физичарка и математичарка. (рођ. 1875) 1962 — Мерилин Монро, америчка глумица, певачица, модел и забављачица. (прем. 1926) 1977 — Ернст Блох, немачки филозоф, зачетник филозофије утопизма. (рођ. 1885) 1981 — Мелвин Даглас, амерички глумац. (рођ. 1901) 2019 — Светислав Вуковић, српски радијски и ТВ водитељ, новинар и текстописац. (рођ. 1936) 2020 — Рајко Дујмић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Нови фосили. (рођ. 1954)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Марију Магдалену Свештеномученика Фоку Преподобног Корнилија Перејаславског Свету мученицу Маркелу