мини|272x272пиксел|Лого Олимпуса, јапанског произвођача оптикчких и репрографских производа Олимпус скандал представља низ догађаја који је претходио смени Мајкла Вудфорда са места председника и извршног директора јапанске компаније Олимпус, једног од водећих светских произвођача оптичке опреме. Овај догађај се одиграо 14. октобра 2011. Наиме, Вудфорд је током боравка на позицији председника дошао до података о серији бизарних спајања и аквизиција у вредности од 1,7 милијарди долара, што је указивало на тобаши шему. Недуго затим, Вудфорд ће бити смењен са позиције на којој је до сада боравио, а на његово место ће се вратити човек који га је ту и поставио, тадашњи председник одбора Цујоши Кикукава. Вудфорд је моментално напустио Јапан из страха да ће бити ућуткан и упутио се медијима, чиме је постао први извршни директор интернационалне корпорације који се огласио против сопствене компаније.
Инцидент је подигао забринутост о кредибилитету јапанских корпоративних управљања и присутности тобаши шеме међу јапанским корпорацијама. Јапански медији су чак спекулисали и о повезаности компаније са јaкузама.
Упркос порицањима од стране Олимпуса, ствар је брзо прерасла у корпоративни скандал због прикривања преко 1,5 милијарди долара инвестиционих губитака и других сумњивих накнада и плаћања која датирају из касних 1980-их, као и сумње у прикривена плаћања криминалним организацијама. 26. октобра, Шуичи Такајама је заменио Кикукаву као председника и извршног директор. 8. новембра 2011, компанија је признала да је рачуноводствена пракса компаније била неприкладна и да је новац коришћен за покривање губитака на инвестицијама из 1990-их. Компанија је за неприкладно рачуноводство окривила бившег председника Цујошија Кикукаву, ревизора Хидеа Јамаду и извршног потпредседника Хисашија Морија.
Скандал се развио у један од највећих и најдуговјечнијих финансијских скандала у прикривању губитака у историји Јапана. Процењује се да је збрисао 75–80% тржишне капитализације, довео је до оставке већег дела одбора компаније и истрага широм Јапана, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава. Међу оптуженима у овој афери, само су две особе, обоје брокери хартија од вредности, заправо завршиле у затвору, на 3 - 4 године. Вудфорд је од Олимпуса добио одштету од око 16 милиона долара због клевете и незаконитог отпуштања 2012.
Позадина мини|297x297пиксел|Седиште Олимпуса, Токио Током 1980-их, многе јапанске корпорације ослањале су се на инвестиције како би подстакле профит, посебно у извозу који је био нарушен снажним јеном. Тоширо Шимојама, председник Олимпуса од 1984. до 1993. године, признао је јапанским индустријским дневним новинама Nikkei 1986. године да су, када је главни посао у тешком стању, морали да зарађују кроз финансијски инжењеринг. Олимпус је инвестирао у финансијске деривате и друге ризичне инвестиције да би повећао профит. Ипак, Шимојама је изјавио да се не сећа да је било употребе тобаши шеме како би се заташкали губици током његовог боравка на месту председника. Кишимото, председник Олимпуса од 1993. до 2001. године, изјавио је да је Олимпус забележио губитке од око 17 милијарди јена за пословну годину која је завршена у марту 2000. по савету јавно сертификованог рачуновође. Ипак, негирао је умешаност у прикривањима губитака, и уместо тога сугерисао је на Хидеа Јамаду, бившег корпоративног ревизора, да их је прикривао.
Године 1991. Олимпус је имао губитке од 2,1 милијарде јена на вредности својих инвестиција након што је инвестициона бонанца завршена. У јуну 1998. године, Олимпус је био предмет тржишних гласина да је претрпео знатне губитке у трговању дериватима, што је довело до пада његових акција за 11% у само три дана. Гласине је одлучно демантовао Олимпус, који је накнадно објавио рекордне профите. Компанија је даље обелоданила да је у октобру 1999. године изгубила скоро 17 милијарди јена од каматних стопа и валутних свопова. Такође је известила да је изгубила 2,9 милијарди јена у оквиру Princeton Economics International Понци шеме.
Према Блумбергу, годишњи извештај корпорације Олимпус за годину завршену 31. марта 2010. показао је корекцију претходног периода од 15,5 милијарди јена за губитак у вези са куповином преференцијалних акција од неименоване треће стране. Гудвил у њеном билансу је такође повећан за 13,5 милијарди јена. Блумберг је приметио и да је Олимпус међу 2% најдужнијих јапанских компанија према дугу компаније у односу на њен капитал.
Према Олимпусовим рачуницама за годину која се завршила 31. марта 2011. године, годишњи приход износио је 847,1 милијарди јена, а укупни акционарски капитал 262,5 милијарди јена. Имовина од 1 билион јена на дан 31. марта 2011. укључивала је 175,5 милијарди јена гудвила, нематеријалну имовину. Под вођством Цујошија Кикукаве, који је постао председник 2001. године, приходи компаније порасли су са 467 милијарди јена на 847 милијарди јена, док је профит износио релативно константних 35 милијарди јена. Септембра 2011. Олимпус је објавио да је отписао део улагања од 45 милијарди јена у обвезнице тржишта у развоју.
Екстерни раст Пошто је потрошила око 4 милијарде америчких долара током овог периода под управом Кикукаве, агресивна стратегија екстерног раста компаније није била без критика. Наводи се да је више од стотину предузећа купљено током Кикукавиног мандата, а да је већина била неуврштена на берзу и стварала је губитке. Инвестиције су биле у различитим секторима као што су брига о кућним љубимцима и производња ДВД-ова, и често су имале мало везе са основним Олимпусовим пословањем. Најзначајнија аквизиција је била британска компанија за производњу медицинске опреме Гирус Груп, купљена 2008. по цени од 2 милијарде долара. Исте године, Олимпус је такође исплатио 73,5 милијарди 965 милиона долара када је купио три мање компаније – Алтис, Хумалабо и ЊузЧеф. Насупрот томе, Олимпус је 2009. године продао профитабилну дијагностичку јединицу коју је градио више од 40 година за милијарду долара да би ослободио капитал.
Разоткривање скандала
Вудфордова позадина и истрага Мајкл Вудфорд из Ливерпула радио је за Олимпус 30 година, у почетку за подружницу у Великој Британији под називом „Olympus KeyMed” као продавац хируршке опреме. Прво је напредова до позиције менаџера продаје, а затим до директора продаје и најзад 1990. године именован је за генералног директора компаније. У октобру 2004. Вудфорд је именован за извршног генералног директора Olympus Medical Systems Europe, где је спровео радикалан програм промена у оквиру огранизације што је резутирало удвостручењем оперативне добити у року од три године. Четири године касније, 2008. године Вудфорду запада за очи чудноватост аквизиције компаније Гирус која је требало да буде под његовом надлежношћу, али је ипак обављена из Токија. Иако је намеравао да поднесе оставку због овога, Вудфорд ипак остаје у Олимпусу након што је увераван да је све у реду и унапређен да надгледа Олимпусова европска предузећа и именован у главни одбор. Неколико година касније, 2011. године Вудфорд почиње да се распитује о овој аквизицији због оптужби таблоида за сумњиве исплате као и за повезаност компанијe са криминалним организацијама, пре свега због 687 милиона долара плаћених саветницима као део куповине Гируса. Кикукава и Хисаши Мори негирају те оптужбе и одбацују их као таблоидно сензационалистичко новинарство. Кикукава открива да је особљу наредио да не говоре Вудфорду о оптужбама јер је био „презаузет“ другим стварима. Вудфорд je почео да шаље писма Морију и Кикукави поводом његове забринутости око питања управљања која се односе на аквизиције. Вудфорд је нека од писама копирао и послао ревизорима и претио подношењем оставке уколико не добије задовољавајуће одговоре на своја питања. Исте године Вудфорд замењује Кикукаву на месту председника и главног извршног директора.
Вудфорд на месту генералног директора У априлу 2011. године Вудфорд бива унапређен на место председника и главног извршног директора Олимпуса због задовољства управног одбора напретком који је постигнут под његовом управом на претходним позицијама упркос томе што је у време његовог унапређења било мало вероватно да ће он бити именован на ту позицију. Неке новине спекулисале су да је он изабран јер је сматрано да би било лако контролисати га. Вудфорд тврди да га је и сам Кикукава приватно подсетио да је он и даље главни и да је Вудфорд тек нешто више од његове лутке. Вудфорд је сматрао да је његова промоција требало да смањи шансу да поднесе оставку. Било је јасно да је његова позиција није била ништа више од имена.
Упркос томе Вудфорд је наставио са испитивањем сумњивих трансакција и чак ангажовао PricewaterhouseCoopers (рачуноводствену фирму) како би набавио доказе за своје сумње. PWC истиче да је део уговора под називом „накнада за успех“ од 687 милиона долара исплаћена компанијама Axes America LLC из САД и AXAM Investments Ltd са Кајманских острва. Вудфорд је такође копирао и послао последња 2 писма члановима Ernst & Young организације који су били ревизори Олимпуса као и њиховом председнику и извршном директору. Четрнаестог октобра, Кикукава, сазива хитан састанак на ком је по његовом предлогу Вудфорд једногласно смењен са позиције главног извршног директора, а на исту позицију се вратио Кикукава. Кикукава је навео да је до смене дошло јер је Вудфорд створио потешкоће у раду и неред унутар организације насупрот ономе што је од њега очекивано. Вудфорд је тврдио да је његов принуђени одлазак повезан са довођењем у питање неколико претходних аквизиција, а поготово уговора од 2,2 милијарде долара за куповину Гируса 2008. године. Вудфорд је такође изјавио за Блумберг: „Управни одбор мора да иде, сви су токсични и заражени.“ Неколико дана касније Вудфорд најављује оставку из одбора Олимпуса и додаје да покушава да осигура најбољу могућу шансу за успех Олимпуса са новим и неукаљаним одбором.
Одговор Олимпуса на оптужбе Олимпус је тврдио да није било ничега неприкладног у вези са плаћањима и негира било какву повезаност са „антидруштвеним снагама“. На новинарској конференцији 26-ог октобра, Кикукава изјављује како мора отићи „да би повратио поверење у компанију под новом управом“. Кикукава тврди да је Олимпус чист и изјављује: „Вудфорд је сам крив за приграбљивање власти и смењен је због аутократског режима који укључује и застрашивање мог особља.“
Кикукавин наследник на месту председника, Шуичи Такајама, такође говори да компанија није учинила ништа погрешно. „Питате ме о антидруштвеним снагама, али ја апсолутно нисам упознат са нечим сличним,“ рекао је Такајама на својој првој новинарској конференцији.
У одвојеном брифингу са новинарима, Такајама је рекао како није мислио да је накнада за М&А „неприкладно велика“. Такође изјављује да због правила о поверљивости он „није у позицији“ да зна куда новац одлази након што је Олимпус платио своје саветнике.
Олимпус након Вудфордовог одласка Отпуштање генералног директора и накнадне тврдње и противтужбе изазвале су забринутост за будућност јапанског произвођача камера и медицинске опреме. У интервјуу за Фајненшел Тајмс, Вудфорд је тврдио да је можда био отпуштен због постављања питања о плаћањима и саветодавним таксама које су плаћене за аквизиције компаније пре него што је преузео дужност. Господин Вудфорд је такође истакао да ће компанија можда морати да запише вредност неке нематеријалне имовине коју је добила као део својих недавних аквизиција. Док је менаџмент демантовао ове наводе, контроверза је изазвала забринутост међу инвеститорима. „Отпуштање је уздрмало очекивања тржишта капитала о структурним реформама у фирми“, каже аналитичар Јошиказу Хигураши. Догађаји су довели до тога да разне инвестиционе компаније смање своје рејтинге акцијама Олимпуса. Аналитичари кажу да би ове оптужбе могле бити само почетак дуге битке између две стране. „Ово је почетак велике драме која ће заокупити Јапан и остатак света“, рекао је економиста Кенет Кукир за ББЦ Азија бизнис репорт.