Црква Преноса моштију Светог Николе је један од православних храмова Српске православне цркве у Ђуру (). Црква припада Будимској епархији Српске православне цркве. Предата је 1997. године гркокатолицима на трајно коришћење.
Иако је храм 1997. године уступљен мађарским гркокатолицима на трајно коришћење, Епархија Будимска Српске православне цркве је задржала пуно власништво над светињом и цркву у Ђеру и дан-данас води као активну парохијску цркву у склопу Архијерејског намесништва будимског, под називом Храм Преноса моштију Светог Николаја са додељеним парохом, протосинђелом Варнавом (Кнежевићем).
Црква се налази на адреси Улица Михаља Балинта број 54, која се од оснивања Ујвароша (Новог Града) у 16. веку па све до 1913. године звала Рац улица (Српска улица),{Cite web |url=gyoriszalon.hu. |title=A győri rác templom II. |author=Bartha Annamária |website=Győri Szalon |language=hu |date=2024-11-15 |quote=Градске власти су 1913. године промениле назив Српска улица (Рац улица) у Улицу Михаља Балинта. |access-date=2026-08-15}} док се сам Ујварош називао Рацварош (Српски град), по великом броју Срба који су у њему живели.Perger Gyula: Újváros (Győr története), Dr. Kovács Pál Könyvtár és Közösségi Tér, Документ (PDF), стр. 40: „Овај део Ђура је често називан Rácváros (рацки/српски град))".Arcanum Digitális Tudománytár: A váradi püspökség története alapításától a jelenkorig, Поглавље о досељавању граничара и формирању Рацвароша (Rácváros).Душан Ј. Поповић: Срби у Војводини: Од најстаријих времена до Темишварског сабора 1790, Матица српска, Нови Сад (Историјска паралела о називима Рацварош/Раценштат).
Историјат Првобитну Цркву Рођења Пресвете Богородице у Ђеру су подигли Срби шајкаши још у 16. веку, 1511. године.
У првој половини 18. века, 1729. године црква је или обновљена или президана. Садашња црква је грађена крајем 18. века у стилу позног барока. Иконостас је неокласицистичке декорације, а иконе је осликао непознати грчки мајстор који је сликарски био образован у Бечу. Након Другог светског рата, комунистички режим Маћаша Ракошија је у оквиру антицрквене политике извршио и национализацију српске цркве у Ђеру одузевши право својине Будимској епархији. Као последица тога, током комунистичког периода црква деценијама није коришћена за богослужења, већ је служила као магацин. Барокни торањ, оштећен током Другог светског рата, обновљен је 1963. године према пројектима архитекте Барне Калдија.
Локално мађарско становништво ову цркву традиционално назива Рацка црква (), што у преводу значи Српска црква, будући да су Мађари Србе називали Рацима.
Галерија
Види још Православље у Мађарској Срби у Мађарској Епархије Српске православне цркве Епархија будимска Ђер Српски Ковин Српски Алмаш Српски Пантелија
Референце
Спољашње везе
Чувари блага Чарнојевића
Категорија:Цркве Епархије будимске Категорија:Цркве у Мађарској Категорија:Срби у Мађарској