Дана 27. маја 1942. у Прагу, Рајнхард Хајдрих — командант Главног уреда за безбедност Рајха (РСХА), вршилац дужности гувернера Протектората Чешке и Моравске и главни архитекта Холокауста — нападнут је и рањен у атентату који су спровели припадници чехословачког отпора Јозеф Габчик и Јан Кубиш. Хајдрих је умро од задобијених рана 4. јуна 1942."Heydrich Is Dead; Czech Toll At 178," pg 1, The New York Times, 5 June 1942. Био је један од најмоћнијих људи у Нацистичкој Немачкој и важна личност током успона Адолфа Хитлера.
Атентат, под кодним називом Операција Антропоид, извели су војници чехословачке војске након припреме и обуке од стране британске Управе за специјалне операције и уз одобрење Чехословачке владе у егзилу, коју је предводио Едвард Бенеш. Чехословаци су се одлучили за операцију како би омогућили потврду легитимитета владе у егзилу и како би се осветили Хајдриху за његову бруталну владавину.
Атентат је био успешан и представља једино убиство високог нацистичког вође током Другог светског рата, које је организовала влада. Хајдрихова смрт довела је до таласа одмазди које су спровеле трупе СС-а на простору Чехословачке — читава села су уништавана и долазило је до масовних покоља над локалним становништвом.
Позадина мини| Рајнхард Хајдрих, мета операције Антропоид, 1940
Протекторат Чешке и Моравске Рајнхард Хајдрих је био шеф Главне безбедносне канцеларије Рајха (РСХА) од септембра 1939. и именован је за вршиоца дужности протектора Чешке и Моравске након што је заменио Константина фон Нојрата у септембру 1941. Хитлер се сложио са Рајхсфирером-СС Хајнрихом Химлером и Хајдрихом да је фон Нојратов релативно попустљив приступ према Чесима промовисао антинемачко расположење и подстицао антинемачки отпор штрајковима и саботажама.
Хајдрих је дошао у Праг да „појача политику, спроведе контрамере против отпора” и задржи производне квоте чешких мотора и оружја које је било „изузетно важно за немачке ратне напоре”. Током своје улоге де факто диктатора Бохемије и Моравске, Хајдрих се често возио са својим шофером у аутомобилу са отвореним кровом. Ово је био доказ његовог поверења у окупационе снаге и ефикасност његове владе. Због своје бруталне ефикасности, Хајдрих је добио надимак Прашки месар, Плава звер и Џелат.
Стратешки контекст лево|мини| Нацистички зенит 1941–42 До краја 1941. Немачка је под Хитлером контролисала скоро целу континенталну Европу, и немачке снаге су се приближавале Москви. Савезници су сматрали да је совјетска капитулација извесна. Влада Чехословачке у егзилу под председником Едвардом Бенешом била је под притиском британске обавештајне службе, пошто је било врло мало видљивог отпора од окупације Судета у земљи 1938. Преузимање ових региона прихватило је Уједињено Краљевство и Француска, Минхенским споразумом. Окупација целе земље је почела 1939. године, а почетна издаја, са каснијим терором Немачког Рајха, изгледа као да је на извесно време сломила вољу Чеха. Немачка инвазија на Совјетски Савез подстакла је акте саботаже од стране чешких комуниста, што је довело до Хајдриховог именовања. Осим што је терорисао опозицију и успоставио гето/концентрациони логор Терезиенштат, Хајдрих је надгледао прогресивну политику добрих плата (еквивалентних онима у Немачкој) за индустријске раднике и пољопривреднике, што је имало умирујући ефекат (чинови саботаже су смањени за три четвртине за шест месеци) и помагао задружну производњу ратног материјала. Сматрало се да би Хајдрих требало да се пребаци у окупирану северну Француску и Белгију, са намером да тамо спроведе сличну политику.
Покрети отпора били су активни од самог почетка окупације у неколико других земаља поражених у отвореном рату (Пољска, Југославија и Грчка), али су потчињене Чешке земље остале релативно мирне и произвеле су значајне количине материјала за нацистичку Немачку. Влада у егзилу је сматрала да мора да уради нешто што ће инспирисати Чехословаке, као и показати свету да су Чеси и Словаци савезници. Бенеш је посебно сматрао да би драматична акција која показује допринос Чешке савезничкој ствари политички отежала Британцима склапање било каквог могућег мировног споразума са Немачком који би поткопао чешке националне интересе. Хајдрих је изабран уместо Карла Хермана Франка као мета атентата због свог статуса вршиоца дужности протектора Чешке и Моравске, као и због репутације да терорише локалне грађане. Операција је такође имала за циљ да покаже нацистима на вишим положајима да нису ван домашаја савезничких снага и група отпора које су они подржавали.
Операција
Планирање Операцију је покренуо Франтишек Моравец, шеф чехословачке обавештајне службе, уз знање и одобрење Бенеша, скоро чим је Хајдрих постављен за протектора. Моравец је лично обавестио бригадира Колина Губинса, који је у то време био директор операција у британској Управи за специјалне операције (СОЕ) и који је био одговоран за чешки и пољски „државни“ део организације. Губинс је спремно пристао да помогне у организацији операције, иако је знање о томе било ограничено на неколико чланова штаба и особља за обуку СОЕ. Операција је добила кодно име Антропоид, на грчком за „имати облик човека“, термин који се обично користи у зоологији.
Припреме су почеле 20. октобра 1941. године. Моравец је лично одабрао две десетине најперспективнијих људи међу 2.000 прогнаних чехословачких војника који су били смештени у Британији. Они су послати у један од центара за обуку командоса СОЕ у Арисаигу у Шкотској. Заставник Јозеф Габчик (Словак) и водник прве класе Карел Свобода (Чех) изабрани су да изведу операцију 28. октобра 1941. (Дан независности Чехословачке), али након што је Свобода задобио повреду главе током обуке, заменио га је Јан Кубиш (Чех). То је довело до кашњења у мисији јер Кубиш није завршио обуку, нити су за њега припремљена неопходна лажна документа.
Обуку је надгледао именовани шеф чешке секције, мајор Алфгар Хескет-Причард, који се обратио Сесилу Кларку да развије неопходно оружје, довољно лагано за бацање, али и даље смртоносно за оклопљени мерцедес. Током опсежне обуке, Хескет-Причард је открио да је ново оружје лако бацити; он је имао јаку крикетску основу, а његов отац је био првокласни куглаш.
Убацивање лево|мини| Јозеф Габчик мини| Јан Кубиш Габчик и Кубиш, са још седам војника из чехословачке војске у егзилу у Уједињеном Краљевству, у две друге групе под називом Силвер А и Силвер Б (које су имале различите мисије), долетели су из станице РАФ Тангмир Халифаксом 138. ескадриле РАФ-а у 22:00 часа 28. децембра 1941. Групе су, заједно са неким контејнерима за снабдевање, напустиле авион падобраном, у три одвојена подручја. Габчик и Кубиш слетели су у близини Нехвиздија источно од Прага. Првобитно је било планирано да авион слети у близини Плзења, али је посада имала проблема са навигацијом и свака од група је слетела на различита места од предвиђених. Габчик и Кубиш су се затим преселили у Плзењ да контактирају своје савезнике, а одатле у Праг, где је био планиран напад.
У Прагу, пар је контактирао неколико породица и чехословачке организације отпора које су им помагале током припрема за атентат. Након што су сазнали за природу мисије, вође отпора су молиле чехословачку владу у егзилу да обустави напад, рекавши да „покушај напада на Хајдрихов живот… неће бити од користи за Савезнике а његове последице по наш народ биле би немерљиве”. Бенеш је лично емитовао поруку у којој је инсистирао да се напад настави, иако је после рата негирао било какву умешаност. Професор Војтех Мастни тврди да се „држао за шему као последње средство да драматизује чешки отпор“.
Габчик и Кубиш су првобитно планирали да убију Хајдриха у возу, али након што су испитали практичност, схватили су да то неће бити могуће. Други план је био да га убију на шумском путу који је водио од Хајдрихове куће до Прага. Планирали су да повуку сајлу преко пута који би зауставио Хајдрихов ауто, али после неколико сати чекања, њихов командант, поручник Адолф Опалка (из групе Out Distance), дошао је да их врати у Праг. Трећи план је био да се Хајдрих убије у Прагу.
Напад у Прагу мини| Један од Хајдрихових аутомобила Мерцедес 320 Кабриолет Б - овај је сличан оном у којем је он смртно рањен (тренутно се налази у Војноисторијском музеју у Прагу); оригинал се налази у Егхолм музеју, у Данској. мини| Стен аутомат - Габчиков аутомат који је заказао. Чехословачки падобранци су се често жалили на ниску поузданост британског ватреног оружја. мини|Кубишева граната, нађена на месту атентата У 10:30 27. маја 1942, Хајдрих је започео свакодневну вожњу од своје куће у Паненске Брежани, 14 км северно од центра Прага, до свог штаба у Прашком дворцу. Возио га је СС-обершарфирер Јоханес Клајн. Габчик и Кубиш чекали су на трамвајској станици на раскрсници између пута који је тада био познат као , и , у близини болнице Буловка. Уска кривина овде је приморала Хајдрихов ауто да успори док је скретао на запад у .In the intervening years, the local geography has greatly changed. , now named , no longer intersects . Although a junction is still in the same place, it is formed by and two access ramps of the surrounding traffic interchange, the three roads together forming a triangular traffic island inside the hairpin turn where formerly intersected . Јосеф Валчик (из групе Силвер А) био је позициониран око 100 м северно од Габчика и Кубиша да пази на аутомобил који се приближава.
Хајдрихов зелени Мерцедес 320 Кабриолет Б са отвореним кровом стигао је до кривине два минута касније. Кад је успорио и заокренуо за угао, Габчик, који је сакрио свој аутомат Стен испод кабанице, испустио је кабаницу и подигао пиштољ, и из непосредне близине покушао да пуца у Хајдриха, али се пиштољ заглавио. Како је аутомобил прошао, Хајдрих је направио фаталну грешку; уместо да нареди свом возачу да убрза, он је устао и извукао свој Лугер пиштољ, вичући возачу да стане.
Док је мерцедес кочио испред њега, Кубиш, кога нису приметили ни Хајдрих ни Клајн, бацио је модификовану противтенковску гранату (сакривену у актовки) на аутомобил; али погрешно је проценио бацање. Уместо да слети у Мерцедес, она је слетела на задњи точак. Без обзира на то, бомба је тешко ранила Хајдриха када је детонирала, њени фрагменти су пробили задњи десни блатобран и убацили фрагменте и влакна са пресвлаке аутомобила у Хајдриха, узрокујући озбиљне повреде његове леве стране, са великим оштећењем дијафрагме, слезине, и плућа, као и сломљено ребро.
Кубиш је од гелера задобио лакшу рану у лице. Експлозија је разбила стакла на трамвају, који се зауставио на супротној страни пута, а гелери су погодили престрављене путнике. Две СС јакне које су биле пресавијене на задњем седишту аутомобила одлетеле су увис и преврнуле се преко трамвајских жица.
Хајдрих и Клајн су искочили из разбијеног мерцедеса са извученим пиштољима; Клајн је потрчао ка Кубишу, који се наслонио на ограду, док је Хајдрих отишао до Габчика, који је био парализован држећи аутомат. Када му је Клајн пришао, Кубиш се прибрао, скочио на бицикл и покренуо га, распршујући путнике који су излазили из трамваја, пуцајући у ваздух из свог пиштоља Колт М1903. Клајн је покушао да пуца у њега, али ошамућен експлозијом, притиснуо је бравицу за отпуштање магацина и пиштољ се заглавио.
Запрепашћени Хајдрих је пришао Габчику, који је испустио аутомат и покушао да дохвати бицикл, али је био приморан да одустане од овог покушаја и склонио се иза телеграфског стуба, пуцајући на Хајдриха из пиштоља. Хајдрих је узвратио ватру и сагнуо се иза заустављеног трамваја. Одједном, Хајдрих се преврнуо и затетурао на ивицу пута од бола. Затим се срушио на ограду, држећи се једном руком. Пошто је Габчик искористио прилику да побегне, Клајн се вратио из безуспешне потере за Кубишом да помогне свом рањеном надређеном.