thumb|upright=1.2|Južnokorejski vojnici koji pretražuju nagazne mine u Iraku мини|десно|200п|Metoda otkrivanja mina detektorom metala

U svetu postoje mnogi centri i organizacije za uklanjanje mina ili organizacije za deminiranje koje rade na uklanjanju mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) iz vojnih, humanitarnih ili komercijalnih razloga. Deminiranje obuhvata razminiranje to jest (stvarno uklanjanje i uništavanje mina/NUS sa zemlje), kao i snimanje, mapiranje i obeležavanje opasnih područja.

Šira oblast protivminskog delovanja takođe uključuje zastupanje, pomoć žrtvama, uništavanje zaliha protivpešadijskih mina, upozoravanje na mine i istraživanje. Cilj je da se očisti zemljište kako bi se civili mogli vratiti svojim domovima i svojim svakodnevnim životima bez opasnosti od nagaznih mina i neeksplodiranih ostataka rata (ERV), koji uključuju neeksplodirana ubojna sredstva i napuštena eksplozivna sredstva. To znači da sve mine i ERV koji pogađaju mesta u kojima žive obični ljudi moraju biti očišćeni, a njihova bezbednost u područjima koja su očišćena mora biti zagarantovana. Mine su očišćene i površine verifikovane kako bi mogli da kažu da je zemljište sada bezbedno i da ljudi mogu da ga koriste bez brige o oružju.

Centri, organizacije, agencije ili vojska za uklanjanje mina i drugih NUS-a

Vojska i vojno razminiranje

thumb|Demineri britanske vojske uklanjaju mine ispred plaže u Normandiji (1944)

Vojska kao i vojne agencije za uklanjanje mina ili kasetne municije u ratu fokusiraju se na proces koji vojnici preduzimaju da raščiste bezbedan put kako bi mogli da napreduju tokom sukoba. Vojni proces deminiranja zahteva samo mine koje blokiraju strateške puteve potrebne za napredovanje ili povlačenje vojnika u ratu. Ovaj proces prihvata da može doći do ograničenih žrtava zbog ratnih dejstava tokom rata kao i brzog razminiranja da bi obezbedili napredovanje svojih trupa. Takođe tokom ratnih dejstava vojska čisti i svoje vojne objekte kod kojih se utvrdi da ima postavljenih mina ili ostataka od kasetnih bombi ili nekog drugog neeksplodiranog ubojnog sredstva. Dok u miru vojska ili neke vojne agencije su uglavnom angažovane na čišćenju vojnih objekata, a sve druge organizacije, centri za razminiranje ili neke agencije rade na čišćenju, to jest razminiranju terena, tomo gde nema vojnih objekata. U nekim retkim slučajevima je dopušteno i civilnim agencijama za razminiranje da urade čišćenje vojnih objekata.

Služba Ujedinjenih Nacija za uklanjanje mina ( UNMAS )

мини|десно|Logo službe Ujedinjenih Nacija za uklanjanje mina (UNMAS)

Služba Ujedinjenih nacija za uklanjanje mina ( UNMAS ) je služba koja se nalazi u okviru Odeljenja Ujedinjenih nacija za mirovne operacije koja je specijalizovana za koordinaciju i sprovođenje aktivnosti na ograničavanju pretnje koju predstavljaju mine, eksplozivni ostaci rata i improvizovane eksplozivne naprave. Služba funkcioniše u skladu sa zakonodavnim mandatom Ujedinjenih nacija i Generalne skupštine i Saveta bezbednosti, kao i na zahtev pogođenih država članica, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ili njihovog službenika.

Ujedinjene nacije su bile uključene u protivminsku akciju od kada su uspostavile Program protivminske akcije za Avganistan 1989. Pored toga, početkom 1990-ih, organizacija je sprovodila različite aktivnosti protiv mina u Kambodži, Angoli, Bosni i Mozambiku u okviru svojih mirovnih operacija.

Međutim, UNMAS nije formalno formiran sve do 1997. godine, kada su spojene - Jedinica za deminiranje Odeljenja za mirovne operacije i Jedinica za uklanjanje mina i politike Odeljenja za humanitarna pitanja. Tako je stvoren jedinstveni organ koji radi na podršci vizije „sveta bez opasnosti od mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava“.

Generalna skupština je 1998. godine pozdravila stvaranje Rezolucije UNMAS-a 53/26, kojom je Služba označena kao: „fokusna tačka za protivminsku akciju u okviru sistema Ujedinjenih nacija, i njenu tekuću saradnju i koordinaciju svih aktivnosti Ujedinjenih nacija u vezi sa minama, fondovima i programima agencije,“.

Rad UNMAS-a je podeljen na 5 stubova protivminske akcije:

Čišćenje Obrazovanje o opasnostima od mina Pomoć žrtvama Advokatura Uništavanje zaliha

Međunarodni centar za humanitarno razminiranje u Ženevi (GICHD)

мини|десно|Međunarodni centar za humanitarno razminiranje u Ženevi

Međunarodni centar za humanitarno deminiranje - Ženeva (GICHD) radi na eliminisanju nagaznih mina i oslobađanju sveta od pretnje od drugih mina i eksplozivnih ostataka rata, uključujući kasetnu municiju. Taj centar uzima u obzir zabrinutost i patnju stanovništva koje živi u miniranim područjima. Osnovali su ga Švajcarska i nekoliko drugih zemalja u aprilu 1998. U martu 2003. GICHD je zaključio statusni sporazum sa švajcarskom vladom kojim se garantuje njena nezavisnost i sloboda delovanja. Centar ima preko 40 zaposlenih i finansijski ga podržava oko 20 zemalja i međunarodnih organizacija. Primarne funkcije GICHD-a uključuju: lobiranje protiv upotrebe mina i drugih uređaja koji mogu dovesti do eksplozivnih ostataka rata (ERV), procenu efekata ERV na civile širom sveta i pružanje stručnosti u prevenciji civilnih žrtava usled ERV.

GICHD, u partnerstvu sa drugim organizacijama, pruža operativnu pomoć, preduzima istraživanja, širi znanje, unapređuje upravljanje kvalitetom i standarde, i podržava instrumente međunarodnog prava, sa opštim ciljem povećanja učinka i profesionalizma u humanitarnom deminiranju.

Centar učestvuje u svim ovim aktivnostima, osim medicinske pomoći. Centar primenjuje svoje znanje na protivpešadijske mine i sve druge vrste mina i eksplozivnih ostataka rata (ERV) u širem smislu te reči, uključujući sve oblike mina, neeksplodiranih ubojnih sredstava, napuštenih naprava i kasetne municije. GICHD brzo reaguje bez obzira na hitnu situaciju, rekonstrukciju, izgradnju mira i razvoj. Čineći to, prepoznaje prioritet država pogođenih minama u protuminskom delovanju i podstiče te iste države da učestvuju u lokalnim aktivnostima, kao i da grade svoje kapacitete. Glavni partneri Centra su vlade, međunarodne i regionalne organizacije, lokalne i međunarodne nevladine organizacije,

GICHD radi na eliminaciji protivpešadijskih mina, kasetne municije i na smanjenju humanitarnog uticaja drugih mina i eksplozivnih ostataka rata. GICHD je posvećen humanitarnim principima humanosti, nepristrasnosti, neutralnosti i nezavisnosti.

Oblasti nadležnosti Centra obuhvataju protivpešadijske mine, sve druge vrste mina i eksplozivne ostatke rata (ERV) u širem smislu tog pojma, zatim neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) uključujući kasetnu municiju, i napuštena ubojna sredstva (AKSO). GICHD odgovara na čitav spektar hitnih situacija, rekonstrukcije, održavanja mira, razoružanja, rekonstrukcije i razvoja. To čini poštujući primarnu odgovornost pogođenih država za protivminske akcije, i stavljajući naglasak na lokalno vlasništvo i izgradnju kapaciteta.

GICHD je razvio jedan sveobuhvatan geografski informacioni sistem IMSMA, zajedno sa moćnom relacionom bazom podataka, što ga čini alatom za upravljanje informacijama lakim za korišćenje i održavanje. Dizajniran za deminere i stručnjake za NUS, sistem im pomaže da donose odluke, koordiniraju operacije i upravljaju informacijama na terenu. Nudi jednostavan korisnički interfejs sa kartografskom funkcionalnošću, kao i navigacioni sistem koji omogućava lak pristup unosu podataka. Sa IMSMA, administratori i praktičari za deminiranje imaju čitav niz inovativnih funkcija za upravljanje informacijama koje se mogu lako prilagoditi potrebama korisnika na terenu. Sistem obezbeđuje alate za sledeće aktivnosti: planiranje, izveštavanje i mapiranje za uklanjanje mina, ERV i kasetne municije; podizanje svesti o minama i upozoravanje na mine; informacije o žrtvama i socio-ekonomski aspekti protivminske akcije. IMSMA pomaže administratorima da prate njihov napredak i da operacije deminiranja učine sigurnijim, bržim i efikasnijim. Sistem koristi standardnu računarsku tehnologiju i lako se može prilagoditi potrebama korisnika na terenu.

Danska grupa za razminiranje (DDG)

мини|десно|Logo Danske grupe za razminiranje

Danska grupa za razminiranje (DDG) osnovana je 1997. godine i danas funkcioniše kao jedinica za humanitarno uklanjanje mina u okviru Danskog saveta za izbeglice (DRC), stoga ima koristi od sinergije u saradnji. Od avgusta 2012. Misija DDG-a je da ponovo stvori bezbedno okruženje u kome ljudi mogu da žive bez opasnosti od mina, neeksplodiranih ubojnih sredstava i malokalibarskog i lakog oružja. DDG posluje sa tri strateška cilja koji definišu osnovne i specifične ciljeve operacija:

Povećati ljudsku bezbednost uklanjanjem mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava, smanjiti pretnju od malokalibarskog i lakog naoružanja i pružanjem obrazovanja o riziku i podizanjem svesti Obezbedite orijentisana na uticaj, isplativa i inovativna rešenja u bliskoj saradnji sa relevantnim akterima kao što su lokalne zajednice, vladine institucije i međunarodni partneri za saradnju Podržati lokalne strukture i institucije u pronalaženju održivih rješenja zaostale probleme na način koji omogućava ekonomski i društveni razvoj. [ potrebno pojašnjenje ]

DDG radi na tome da omogući postkonfliktnim zajednicama da (ponovno) dobiju pristup svojoj imovini i podrže napore vlada i organizacija za pružanje pomoći i razvoja da omoguće oporavak i tranziciju zajednice ka društvenom i ekonomskom razvoju.

DDG trenutno vodi programe protivminskog delovanja u Avganistanu, Iraku, Libiji, Mjanmaru, Somaliji (uključujući Somalilend), Južnom Sudanu, Šri Lanki i Vijetnamu, i programima za smanjenje oružanog nasilja u Obali Slonovače, Keniji, Libiji, Somaliji (Somalija). i Puntland), Južni Sudan, Uganda i Jemen. U Liberiji DDG je bio uključen u razvoj zakonodavstva o malokalibarskom i lakom naoružanju u saradnji sa lokalnim vlastima.

DDG je jedan od osnivača Globalne alijanse za borbu protiv oružanog nasilja (GAAV).

Sve radove koje obavlja DDG se odvijaju prema najvišim tehničkim standardima, uz poštovanje bezbednosnih razmatranja i uz dužno poštovanje prioriteta zajednice. Operacije DDG-a su akreditovane u skladu sa Međunarodnim standardima za protivminsko delovanje (IMAS) i, gde su dostupni prema nacionalnim tehničkim standardima (NTSG). DDG koristi širok spektar pristupa za oslobađanje bezbednog zemljišta, uključujući ručno i mehaničko deminiranje. Primer DDG pristupa je čišćenje od sela do sela koje integriše vezu sa zajednicom, obrazovanje i čišćenje i uspešno se primenjuje u nekoliko zemalja u kojima organizacija radi.

Kao deo misije DDG-a da obezbedi da efikasnost protivminskih akcija rezultira efektivnošću uticaja, DDG je razvio priručnik za praćenje uticaja protivminskog delovanja koji je dostupan svim zainteresovanima.

APOPO

мини|десно|Jedan od APOPO-ovih „HeroRAT-a“ džinovskih pacova na treningu u Kambodži мини|десно|200п|Dresirani pacov (HeroRAT) pronalazi minu

APOPO obučava džinovske pacove iz istočne Afrike da otkriju nagazne mine. APOPO - Trening džinovskih pacova u pronalaženju nagaznih mina putem mirisa Ovu neobičnu ideju razvila je u konkurentnu tehnologiju grupa belgijskih i tanzanijskih istraživača i trenera životinja. APOPO je neprofitna organizacija koja je u partnerstvu sa belgijskom vladom, Ženevskim međunarodnim centrom za humanitarno deminiranje (GICHD), Evropskom unijom (EU), pokrajinom Antverpen (Belgija), Flamanskom zajednicom, vojskom SAD i privatni donatori. Dalje su sarađivali u razminiranju sa Norveškom narodnom pomoći (NPA), Programom ubrzanog razminiranja (ADP), Handicap International-om (HI) i Mozambikanska kompanija za razminiranje (EMD).