Александар Андрејевич Иванов (; Санкт Петербург, 28. јул 1806 — Санкт Петербург, 15. јул 1858) био је руски сликар који се држао опадајуће традиције неокласицизма, због чега није наишао на мало симпатија код својих савременика. Рођен је и умро у Санкт Петербургу. Називају га „мајстором једног дела” јер је требало 20 година да доврши његов магнум опус Појава Христа пред народом.

Биографија

Ране године и образовање Александар Андрејевич је рођен од професора уметности Андреја Иванова. Са 11 година уписао је Царску академију уметности и студирао на курсу свог оца заједно са Карлом Брјуловим. За своја добра достигнућа награђен је са две сребрне медаље, а 1824. године добио је златну медаљу за слику „Пријам тражи од Ахила да врати Хекторово тело“. Године 1827. одликован је Великом златном медаљом Империјалне академије уметности за „Јосиф тумачи батлерове и пекарове снове“ и унапређен је у уметника XIV реда.

Ивановљеви покровитељи одлучили су да га пошаљу у иностранство на студије уметности, али им је потребна још једна слика, тако да он ствара „Белерофона упућеног у поход на Химеру“. Године 1830. Иванов одлази у Европу, прво у Немачку, а затим у Италију.

Италијанске године мини|181x181пиксел| Иванов на совјетској поштанској маркици, 1956. Први Ивановљеви радови у Риму били су копије Стварања Адама из Сикстинске капеле и неке нацрте библијских сцена. Сањао је да створи епску слику Месије који долази људима, али је прво одлучио да се окуша на слици мањег обима. 1834-1835 завршио је Јављање Исуса Христа Марији Магдалени. Слика је имала велики успех у Риму и Санкт Петербургу. Руска царска академија уметности доделила је Иванову почасни академски степен 1836.

Већи део живота провео је у Риму где се спријатељио са Гогољем и био под утицајем Назарећана.

Појава Христоса пред народом Иванов је провео 20 година (1837–1857) у Риму, радећи на свом највећем ремек-делу „Појава Христа пред народом“.

Смрт Он умире од колере 3. јула 1858. године.

Сахрањен је у Санкт Петербургу на Новодевичјем гробљу. Године 1936. поново је сахрањен уз пренос споменика на Тихвинско гробље Александро-Невске лавре.

Утицај и критичари Критички суд о Иванову се побољшао у следећој генерацији. Неки од бројних скица које је припремио за Појаву препознати су као ремек-дела сама по себи.

Најсвеобухватнија збирка његових дела може се погледати у Државном руском музеју у Санкт Петербургу.

Галерија

Референце

Литература

Александр Андреевич Иванов. Письма и записные книжки // Мастера искусства об искусстве: в 7 т. / Под общ. ред. А. А. Губера — М.: Искусство, 1969. — Т. 6: Искусство народов СССР XIV—XIX вв. / Ред. А. А. Фёдоров-Давыдов. — 543 с.; л.ил. — С.272-320. Алленов М. М. Александр Александрович Иванов. — М., 1980. — 208 с. Алленов М. М. Александр Андреевич Иванов. Л.: Художник РСФСР, 1989. — 32 с. — (Мастера русской живописи). — 50 000 экз. — Алленов М. М. О некоторых особенностях композиционного построения картины Иванова «Явление Мессии» // Советское искусствознание’79.1. — М.: Советский художник, 1980. Алленов М. М. Александр Иванов [: Альбом]. — М.: Трилистник, 1997. — 103 с. : ил. — (Мой музей). — , Алпатов М. В. Александр Андреевич Иванов: Жизнь и творчество. Т. 1-2. — М.: Искусство, 1956. Анисов Л. М. Александр Иванов. — М.: Молодая гвардия, 2004. — 320 с. — (ЖЗЛ) — . Бакушинский А. А. Иванов и Пуссен // Искусство. — 1933. — № 5. — С.107-114. Бернштейн Б. К вопросу о формировании эстетических взглядов Александра Иванова // Искусство. — 1957. — № 2. Бернштейн Б. Александр Иванов и славянофильство // Искусство. — 1959. — № 3. Бернштейн Б. Снова об Иванове и Пуссене // Вопросы искусствознания. — 1993. — № 2-3. — С.25-40. Загянская Г. А. Пейзажи Александра Иванова. Проблема живописного метода художника. — М.: Искусство, 1976. — 119 с.,32 л.ил. Зуммер В. Система Библейских композиций А. Иванова // Искусство. — 1914. — № 7-12; Зуммер В. О вере и храме Ал. Иванова. — Киев: Издание журнала «Христианская мысль», 1918. Зуммер В. Эсхатология Ал. Иванова [: к 70-летию со дня смерти Ал. Иванова 3(15).VI.1858] // Учёные записки Научно-исследовательской кафедры истории европейской культуры, посвящ. акад. В. П. Бузескулу по случаю 70-летия со дня его рождения. — Харьков: [б. и.], 1929. — Вып. 3. — С.387-409. Зуммер В. Проблематика художественного стиля Ал. Иванова: Cтиль библейских эскизов // Известия Азербайджанского государственного университета. Серия «Общественные науки». — Баку, 1925. — Т. 2-3. — С.84-103. Кожевников В. А. Значение А. А. Иванова в религиозной живописи. — М., 1907. — 4 с. Копировский А. М. Система монументальных росписей Александра Иванова («Библейские эскизы») — богословие внутри религиоведения // Вестник РХГА. — 2014. — Т. 15. — Вып. 2. — С.65-73. Машковцев Н. Творческий путь Александра Иванова // Аполлон. — 1916. — № 6-7. — С.1-39. Мокрицкий А. Н. Явление Христа народу: Картина Иванова. — М.: Тип. И. Чуксина, 1858. — 72 с. Новицкий А. П. Опыт полной биографии Ал. Иванова. — М.: Изд. худож. фототип. К. А. Фишер, 1895. — , IV, XIV, 253 с. Поликаров В. П. Философские предпосылки творчества А. Иванова // Советское искусствознание’74. — М.: Советский художник, 1975. — С.177-199. Прокофьев П. [ Чижевский, Дмитрий. ] Религиозная утопия Ал. А. Иванова // Путь. — 1930. — № 24 (октябрь). — С.41-57. Ракова М. А. Иванов. — М.: Искусство, 1960. — 54 с. Романов Н. Александр Андреевич Иванов и значение его творчества: С портретом и пятью рисунками. — М.: Издание магазина «Сотрудник школ» А. К. Залесской; Типография Г. Лисснера и Д. Собко, 1907. — 67 с., л. ил. Романов Н. Картина Иванова «Аполлон, Кипарис и Гиацинт» // Старые годы. — 1916. — Январь-февраль. Степанова С. С. «Воскресение Христово видевше…»: Эскизы Александра Иванова для храма Христа Спасителя Степанова С. С. Русская живопись эпохи Карла Брюллова и Александра Иванова. Личность и художественный процесс. — CПб.: Искусство-СПб, 2011. — 287 с., л. цв. ил. — Философов Д. В. Иванов и Васнецов в оценке Александра Бенуа // Мир искусства. — 1901. — № 10. — С.217-233. Хомяков А. С. Картина Иванова: Письмо к редактору // Русская беседа. — 1858. — Кн. I. — С.1-22.

Спољашње везе Онлајн галерија радова Иванова Слика 'Пријам тражи од Ахилеја да врати Хекторово тело' у Државној Третјаковској галерији

Категорија:Рођени 1806. Категорија:Умрли 1858. Категорија:Санктпетербуржани Категорија:Сликари неокласицизма Категорија:Руски сликари