Бомбонџија је занатлија који се бави ручном израдом и продајом бомбона, лизалица, карамела и других слаткиша на бази шећера. Њихов рад, познат као бомбонџијски занат, представља једну од најслађих традиција која је у Србији нераскидиво повезана са лицидерским и воскарским вештинама. Бомбонџије су често у истој радњи правили и продавали све три врсте производа, а њихови шатори на вашарима били су централна тачка радости за децу.

Историјат Вештина ручне израде слаткиша стигла је у Европу са Истока преко Османског царства. У Србији се овај занат развија у градовима током 18. и 19. века, комбинујући турску традицију (нпр. израда ратлука) са средњоевропским утицајима из Аустрије и Мађарске.

Златно доба: Период између два светска рата био је врхунац заната, када је Београд, Нови Сад и Суботица имали велики број занатских радњи које су снабдевале грађанство слаткишима за празнике.

Индустријализација: Након Другог светског рата, појава великих фабрика попут „Пионира”, „Краша” и „Такова” потиснула је занатску производњу због јефтиније и масовније израде.

Процес израде и производи мини|250x250п|Шарене лизалице и бомбоне, најчешћи производи бомбонџија. Основа за већину производа је густо укуван шећерни сируп (шпиновани шећер), коме се додају боје и различите ароме попут ментола, воћних екстраката или руже.

Најпознатији производи: Свилене бомбоне: Врућа шећерна маса се ручно истеже и преклапа на великој куки на зиду како би се унео ваздух, што бомбонама даје специфичан свиленкаст сјај. Луше (лизалице): Познате и као „лулице”, ови штапићи или облици на дрвцу (петао, срце) били су заштитни знак вашара. Ратлук и карамеле: Поред тврдих бомбона, бомбонџије су мајстори за израду меканог ратлука и млечних карамела. Шећерне табле: Ручно прављене замене за чоколаду које су биле изузетно популарне у прошлости.

Бомбонџијска радња и продаја Традиционална радња била је испуњена великим стакленим теглама са шареним производима. Међутим, бомбонџије су биле познате по својој мобилности:

За време пијачних дана, вашара или сабора, мајстор би излазио из радње и своје слаткише продавао из корпе, са покретне тезге или посебних колица.

Занат данас Иако је данас ово један од најугроженијих заната, он није уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије као важно културно благо. Данас у Србији постоји тек неколико породичних радњи које чувају ове старе рецепте, служећи као живи музеји слатке историје.

Види још Лицидерски занат Воскарски занат Нематеријално културно наслеђе Србије

Референце

Спољашње везе Како се ручно праве бомбоне које имају изглед лубенице? Стари занати: Бомбонџија (АгроТВ) Традиција израде бомбона дуга 240 година у Истанбулу

Категорија:Стари занати Категорија:Српска кухиња Категорија:Занати