Југо (-{Yugo}-) је уобијачено име за аутомобил који је од 1980. до 2008. производила фабрика „Застава аутомобили“ из Крагујевца. У току израде пројекета носио је назив Застава 102, а јавности је представљен марта 1980. као Застава Југо 45. Током производње, на тржишту је био познат и као — Југо Корал (-{Yugo Koral}-), Југо Темпо (-{Yugo Tempo}-) и Застава Корал (-{Zastava Koral}-).
У току своје 28 година дуге производње, од 28. новембра 1980. до 11. новембра 2008. произведен је у 794.428 примерака. Стохиљадити примерак произведен је 1985, а петстохиљадити 1990. године. Рекордна годишња производња била је 1989, када је са монтажних трака сишло 118.237 комада. Аутомобил је више пута технички и естетски унапређиван, али је до краја производње задржао свој препознатљиви облик. Године 1988. добио је назив „Корал”, који је уз разне додатке задржао до краја производње. Производио се у варијантама са мотором од 45, 55 и 65 коњских снага, запремине 900, 1.100 и 1.300 кубика. Био је најизвоженији Заставин аутомобили и једини југословенски аутомобил који је извожен у Сједињене Америчке Државе (1985—1991). Од укупно 256.691 извезених модела, њих 141.511 су извезени у САД.
Настанак модела Након покретања производње Заставе 101, 1971. руководство Завода „Црвена застава” одлучило је да наставе добру сарадњу са „Фијатом” и крену са креирањем новога пројекта. Исте године отворен је пројекат новог путничког аутомобила, под кодираним именом „-{Y}-”, који је према замисли требао да буде позициониран између Заставе 750 и Заставе 101, са циљем да у перспективи замени тада још увек тражен модел 750. Због проблема око уходавања серијске производње Заставе 101, поготово производње мењача и мотора, нови пројекат је стављен у други план. Након испитивања тржишта, јавности је 1975. представљен пројекат новог модела који је носио назив „Застава 102”. Исте године са партнерима из Италије уговорена је комплетна техничка и логистичка подршка и одлучено да ново возило буде модерне концепције са предњим погоном и попречно постављеним мотором напред, као код модела „101”.
мини|лево|Фијат 127 који је настао 1971. на основу одбачене верзије Фијата 128 Потписивањем Уговора о техничкој и логистичкој подршци са „Фијатом” приликом конструкције новог модела, стручњаци „Заставе” добили су увид у техничку документацију Фијата 127, који се производио од 1971. године. Овај модел настао је на основи одбачене „хечбек” верзије Фијата 128 са троје врата. На основу цртежа и гипсаних модела у размери 1:5 израђених у Институту за аутомобиле у Крагујевцу, 1977. је одабран дизајн екстеријера и ентеријера новог возила, а затим се приступило и изради документације за прототип и изради појединих механичких делова, на којима се видео утицај Фијата 127 и Заставе 101. Након одабира механичких склопова и завршетка комплетне прототипне документације израђена су 1978. прва четири прототипа Заставе 102, која су представљала резултат рада стилиста и конструктора из „Заставе”. Један од ова четири прототипа поклоњен је председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, приликом његове посете Крагујевцу 2. октобра 1978, док су остала три прототипа, подвргнута тестирању у Југославији и Италији. Наредне 1979. израђено је још десет прототипова за даља испитивања, а цена једног ручно склопљеног прототипа процењена је на око 12 милиона нових динара.
Тестирање Заставе 102 почело је почетком јануара 1979. и трајало је до почетка априла. Вршено је на Црногорском приморју, где је аутомобил вожен сваког дана у четири смене и прешао 100.000 km, а настављено је на Златибору, где је пређено још 10.000 km. Возило је свакодневно праћено и прегледано да ли има промене на шкољци и осталим елементима. Након што је ауто дизајнерски био потпуно комплетан, највећа дискусија и расправа вођена је око одабира погонског агрегата. Приликом тестирања, у неке од прототипова убачен је мотор „128А” од 1.116 -{cm³}- из Заставе 101, а у поједине је уграђиван мотор „850А” запремине 848 -{cm³}- из Заставе 850. Од слабијег мотора се одустало, јер је био преслаб, а од јачег јер је би значајно дигао цену возила, па је на крају одлучено да се за потребе новог возила од „Фијата” откупи техничка документација за производњу мотора „100GL” од 903 -{cm³}- са 45 -{KS}- који је уграђиван у Фијат 127. Крајем 1979. одржана је јавни конкурс за комерцијално име новог модела, а међу 3.000 предлога одабран је назив „Југо”, односно „Југо 45”.
Прву презентацију јавности Југо 45 имао је на 19. међународном сајаму аутомобила у Београду, одржаном од 28. марта до 6. априла 1980. године. Авансне уплате почеле су да се примају на сајму, а потом и широм продајне мреже „Заставе”. Како серијска производња још није почела тада су формирани спискови са редоследом испоруке, а прве испоруке биле су планиране за децембар. До краја 1980. примљено је преко 4.000 уплата. Први купац аутомобила био је Милош Рацић, професор из Крагујевца, који је возило уплатио 29. марта, а испоручно му је 21. децембра. Серијска производња Југа 45 почела је 28. новембра 1980. уочи празника Дана републике. Почетку серијске проиводње присуствовали су председник Савезног извршног већа Веселин Ђурановић, као и група друштвено-политичких радника СР Србије — председник Скупштине СР Србије Душан Чкребић, председник Извршног већа Скупштине Иван Стамболић, потпредседник СИВ Бранислав Иконић и др. До краја 1980. проиведено је укупно 138 комада.
Развој модела 1980—1990. мини|Рани модел Југа 45 са почетка 1980-их Прве две године Југо 45 је произвођен само у основној верзији, а током 1981. произведено је 9.715, а 1982. 14.414 примерака. На Сајму аутомобила у Београду марта 1983. представљене су нове варијанте Југа — поред стандардног Југа 45 у понуди је био и Југо 55, који је имао мотор од Заставе 101 (1.116 -{ccm³}- и 55 -{KS}-). Поред основних у понуди су били модели -{45L}- и -{55L}- који су имали нешто богатију опрему — тапацири врата од велура, наслони за главу на предњим седиштима, задњи бочни прозор који се отварао, рикверц светло, итд. Исте године дошло је до промене имена из -{Jugo}- у -{Yugo}-. Нови нази био је примеренији страним тржиштима, пошто је исте године почео извоз у Уједињено Краљевство, Холандију и друге земље. Наредне 1984. испоручена су три пробна Југа у Сједињене Америчке Државе, где су маја 1984. представљена на Сајму аутомобила у Лос Анђелесу. Како ови аутомобили нису испунили америчке стандарде извршено је више од 400 измена па је на Сајму аутомобила у Београду 1985. јавности представљен нови побољшани модел -{YUGO GV}- (-{Grand Value}- или Велика вредност). Јула исте године започео је извоз Југа у САД, а до краја године испоручено је 9.889 комада. Била је ово скоро 1/4 укупно произведених аутомобила у овој години, с обзиром да је током 1985. произведено укупно 42.455 примерка.
Након почетка производње модела -{Yugo GV}- намењеног америчком тржишту, укинути су модели -{Yugo 45/55}- па су се на југословенском тржишту нашли само модели -{Yugo 45L/55L}- који су наредне 1986. променили назив у -{Yugo 45А/55А}-. Ови модели били су познати као Југо Америка, јер су садржали све техничке измене које су примењене на моделу -{Yugo GV}-. Неколико месеци касније појавили су се и модели -{Yugo 45E/55E}- (економик) који су представљали основни модел са нешто сиромашнијом опремом. Током 1986. проуведено је рекорсних 86.492 примерака, чиме је производња овог модела удвостручена у односу на претходну годину, док је на америчко тржиште пласирано 43.322 примерака, чиме је оно постало највеће за извозно тржиште „Заставе”, где је те године извезено 50% произведених возила. Како је Југо постао најтраженији „Заставин” аутомобил наредне 1987. представљени су нови модели како за америчко, тако и за домаће тржиште.
мини|лево|-{Yugo GV}- намењен америчком тржишту из 1987. У Америци су 1987. представљени следећи модели: -{Yugo GV Plus}- (-{Grand Value Plus}-: основни модел са више опреме и интегрисаним светлима за вожњу уназад у задњу светлосну групу) -{Yugo GVX}- (-{Grand Value Extreme}-: са мотором од 1.300 -{ccm³}- и 65 -{KS}-, светлима за маглу напред и позади и алуминијумским фелнама) -{Yugo GVS}- (-{Grand Value Sport}-: спортски модел са разним украсима и мотором од 1.100 -{ccm³}- и 60 -{KS}-), -{Yugo GVL}- (-{Grand Value Laxury}-: луксузнија верзија основног модела) и -{Yugo GVC}- (-{Gland Value Cabrio}-: кабриолет верзија, која је била у понуди само са најачим мотором). Ова палета је била за моделску годину 1988, а у Америци је продато рекордних 48.617 примерака.
На југословенском тржишту 1987. додати су модели — -{45АX}-, -{45EX}-, -{55AX}- и -{55EX}-, који су се од модела -{45А}-, -{45E}-, -{55A}- и -{55E}- разликовали по неким додатним опцијама, као што су наслони за главу, интегрисана рикверц светла у задњу светлосну групу и антена. У току 1987. производња Југа је први пут премашила 100.000 примерака. Године 1988, Заводи „Црвена застава” обележавала је велики јубилеј — 135. година од оснивања „Тополивнице” у Крагујевцу и 35. година од почетка производње аутомобила „1853—1953—1988”. Због велике популарности и лакоће препознатљивости назив -{Yugo}- је средином исте године, у оквиру обележавања јубилеја, проширен на сва Заставина возила — Застава 101 постала је тада „-{Yugo Skala}-”, док је Југо постао „-{Yugo Koral}-”. Октобра 1988. отпочела је производња, нешто раније јавности представљеног новог модела чији је радни назив био Застава 103, а комерцијални „-{Yugo Florida}-”. Након добијања новог имена, модели Југа су добили нове називе са суфиксом снаге мотора — Корал 45 (903 -{ccm³}- и 45 -{KS}-), Корал 55 (1.116 -{ccm³}- и 55 -{KS}-) и Корал 65 (1.299 -{ccm³}- и 65 -{KS}-). Наредне 1989. појавили су се нови модели — Корал 60 (1.116 -{ccm³}- и 60 -{KS}-), Корал -{60 EFI}- и Корал -{65 EFI}- (са мотором као на Флориди 1.3 -{EFI}-), са Бошовим електронским убризгавањем горива, типа -{Motronic MP}- 3.1). Исте године представљен је и кабриолет за европско тржиште под називом -{Yugo Cabrio}- који се продавао у две верзије -{1.3}- и -{1.3EFI}-. Исте године произведено је 118.9237 примерака, што је била рекордна годишња производња овог возила, Услед пада интересовања, продаја Југа у САД је током 1988. пала на 10.391 примерак, а завршетак овог после био је након банкрота фирме -{Yugo America INC}- у јануару 1989. године. „Застава” је током 1989. извезла свега 25 возила, а после покушаја да заједно са Генексом сачува посао извоза Југа у Америку, током 1990. и 1991. извезено је још 4.763 возила.
1990—2002.