Црквина у Тутину је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево. С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије.
Историја Остаци манастирског комплекса се налазе један километар јужно од Тутина изнад леве обале потока Видрењака. У народу је очувано веровање да су цркву подигли краљеви Драгутин и Милутин. Комплекс је истраживан у периоду од 1979. до 1982. у Археолошком институту Београд. Црква смештена на источној страни локалитета је једнобродна грађевина са апсидом на истоку. Припрата је нешто ужа од цркве и накнадно дозидана. На основу сличности са црквама рашке градитељске школе претпоставља се да је подигнута у другој половини 13. или првим деценијама 14. века. Монашки објекти су смештени на западној страни локалитета, а јужно и западно од цркве су откривени остаци зида који је затварао простор манастирског комплекса. Око манастирске цркве се од 13. до 15. века развијала некропола. Манастир је страдао у пожару крајем 17. века током аустријско-турских ратова. У централни регистар је уписан 15. јануара 1999. под бројем АН 127, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 20. фебруара 1998. под бројем АН 25.
Види још
Тутин Завод за заштиту споменика културе Краљево
Референце
Литература
М. Поповић, Црквина у Тутину, Новопазарски зборник 3 (Нови Пазар 1979), 13—22. М. Поповић, Остаци манастирског комплекса у Митрови код Тутина, Новопазарски зборник 6 (Нови Пазар 1982), 23—30. M. Поповић, Остаци манастира на локалитету Црквина у Тутину, Рашка баштина 3 (Краљево 1988), 119—136. М. Алексић Чеврљаковић, Црквина Видрењак у Тутину, Поглед кроз наслеђе 1965—2015, Краљево 2016, 78.
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Тутина