Додир зла () је амерички филм ноар из 1958. године, режисера и сценаристе Орсона Велса, који такође глуми у филму. Сценарио је лабаво заснован на роману Вита Мастерсона Значка зла (1956). Главне улоге тумаче Чарлтон Хестон, Џенет Ли, Орсон Велс, Џозеф Калеја, Аким Тамиров, Марлен Дитрих и Жа Жа Габор.
Године 1956. студио -{Universal-International}- наручио је филмску адаптацију мистериозне новеле Значка зла. Алберт Загсмит је изабран за продуцента, који је потом ангажовао телевизијског писца Пола Монаша да напише сценарио. Неколико месеци касније, Чарлтон Хестон је добио главну улогу, и затражио је да Орсон Велс режира пројекат. У јануару 1957. Велс је ангажован да режира и глуми у филму, као и да поново напише сценарио. Снимање је почело у фебруару 1957. и завршено је у априлу. Током постпродукције филма, појавиле су се креативне разлике између Велса и директора студија, због чега је Велс био приморан да напусти филм. Након тога, студио је ревидирао стил монтаже филма како би био конвенционалнији, и наредио је поновно снимање у новембру 1957. године. Као одговор на нову верзију, Велс је написао белешку од 58 страница у којој је детаљно изложио своју креативну визију за филм.
Иако је по објављивању критикован, филм је наишао на популарност међу европском публиком и освојио је главне награде на Светском филмском фестивалу у Бриселу 1958. године. Током 1970-их, филмска репутација је обновљена и данас се сматра једним од најбољих Велсових филмова и једним од најбољих ноар филмова класичне ере. Године 1998. Додир зла је реедитован у складу са Велсовом оригиналном визијом, као што је наведено у допису.
Године 1993, Конгресна библиотека је одабрала филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културолошког, историјског или естетског значаја”.
Радња thumb|Орсон Велс (Квинлан), Виктор Милан (Санчез), Џозеф Калеја (Мензис) и Чарлтон Хестон (Варгас)
Дуж границе између САД и Мексика, темпирана бомба постављена у возило експлодира, убивши Рудија Линекара и његову девојку стриптизету Зиту. На меденом месецу са својом америчком супругом Сузи, мексички специјални тужилац Мигел Варгас се заинтересује за истрагу. Локалне власти стижу на лице места, а прате их капетан полиције Хенк Квинлан и његов дугогодишњи помоћник Пит Мензис. Квинлан и Мензис наводе Санчеза, младог Мексиканца који је тајно ожењен ћерком жртве, Маршом, као главног осумњиченог. Током испитивања у Санчезовом стану, Мензис лоцира два штапића динамита у истој кутији за ципеле коју је Варгас пронашао празну само неколико минута раније. Варгас оптужује Квинлана за подметање доказа и почиње да сумња да је то можда чинио годинама да би помогао у изрицању пресуда. Квинлан одбацује Варгасову тврдњу, рекавши да је само пристрасан у корист колега Мексиканаца.
Стрес ових оптужби, заједно са притиском „ујака” Џоа Грандија, брата човека кога Варгас истражује, да склопи договор да би дискредитовао Варгаса, доводи до повратка Квинлана — који је био трезан већ 12 година. Уз помоћ помоћника окружног тужиоца Ала Шварца, Варгас проучава јавну евиденцију о Квинлановим случајевима, откривајући своје налазе Гулду и Адеру. Квинлан стиже на време да чује њихову дискусију и љутито прети да ће поднети оставку.
thumb|Џенет Ли и Чарлтон Хестон
У међувремену, Варгас шаље своју супругу у удаљени мотел да је уклони од нежељене пажње Грандија. Иако он то не зна, мотел је у власништву Грандија, а чланови Грандијеве породице тероришу Сузи. Варгас постаје забринут када су блокирани његови покушаји да телефонира својој жени у мотелу. Према договору, Гранди организује да Сузи изгледа као да се онесвестила од предозирања дрогом у мотелу у центру града, остављеном тамо да је Квинлан „открије”. Уместо тога, Квинлан тамо задави Грандија и остави његов леш са Сузи. Када се пробуди, она вришти у помоћ, али је уместо тога ухапшена због сумње да га је убила.
thumb|upright=0.5|Орсон Велс као Хенк Квинлан
Варгас се суочава са Мензисом о Квинлановој историји „откривања” инкриминишућих доказа у његовим случајевима. Он одлази у Сузин мотел, али не може да је пронађе, откривајући да је мотел у власништву Грандија и да му је пиштољ украден. Жури назад у град и улази у бар, где се суочава са члановима банде који су напали његову жену. Када одбијају да одговоре на његова питања, Варгас их напада, али је надбројан.
Шварц обавештава Варгаса да је Сузи ухапшена због убиства. Мензис открива Варгасу да је открио Квинланов штап на месту убиства, што сугерише да је умешан. Мензис пристаје да носи скривени микрофон како би прибавио доказе против Квинлана. Квинлан одлази у јавну кућу бивше љубавнице Тање преко границе. Гласан клавир спречава снимање, па Мензис намами Квинлана. Док шетају Варгас их прати, снимајући њихов разговор.
Квинлан признаје Мензису да је подметао доказе осумњиченима, али само оним „кривима”. Квинлан чује ехо Варгасовог уређаја за праћење и сумњичи Мензиса за издају. Квинлан захтева да се Варгас покаже, а затим пуца у Мензиса. Баш када се Квинлан спреман да пуца у ненаоружаног Варгаса, тврдећи да ће се рећи да га је убио из самоодбране, Мензис пуца у Квинлана, а затим умире. Шварц долази на место догађаја и говори Варгасу да је Санчез признао злочин. Варгас се поново среће са Сузи. Тања стиже и жали због Квинланове смрти.
Улоге
| Чарлтон Хестон || Рамон Мигел Варгас |- | Џенет Ли || Сузан Варгас |- | Орсон Велс || Хенк Квинлан |- | Џозеф Калеја || Пит Мензис |- | Аким Тамиров || „ујак” Џо Гранди |- | Џоана Мур || Марша Линекар |- | Реј Колинс || окружни тужилац Адер |- | Денис Вивер || ноћни менаџер |- | Вал де Варгас || Панчо |- | Морт Милс || Ал Шварц |- | Виктор Милан || Маноло Санчез |- | Лало Риос || Ристо |- | Фил Харви || Блејн |- | Џои Лансинг || Зита |- | Хари Шенон || Пит Гулд |- | Расти Вескот || Кејси |- | Марлен Дитрих || Тања |- | Жа Жа Габор || власница стриптиз-клуба |- | Мерседес Макејмбриџ || вођа банде |- | Џозеф Котен || иследник
Продукција Развој У марту 1956. године, мистериозни роман Значка зла издат је са углавном позитивним критикама и релативно успешном продајом, са два штампана издања у тврдом повезу. Едвард Мул, шеф продукције студија -{Universal-International}-, веровао је да роман има потенцијал за филм и договорио се да откупи филмска права преко књижевне агенције -{Curtis Brown}-. До априла 1956. Los Angeles Times је известио да су права на филм стечена и да је Алберт Загсмит (познат као „Краљ Б продукције”) изабран за продуцента. Загсмит је тада доделио телевизијском писцу Полу Монашу да напише адаптацију сценарија у року од четири недеље. Загсмит је затим прочитао Монашов сценарио, али није му се свидео и привремено је зауставио сваки даљи развој пројекта. До децембра 1956. Загсмит је примио допис од извршног директора студија Мела Такера у којем се распитивао о развоју Значке зла и предложио могућност да Чарлтон Хестон добије главну улогу.
До јануара 1957, пошто је управо завршио промоцију Десет заповести (1956), Хестон је добио сценарио и сматрао га је довољно добрим. Глумац је контактирао студио да би питао кога су разматрали за режисера. Рекли су му да не знају, али да је Орсон Велс добио улогу Хенка Квинлана. Хестон је тада одговорио: „Зашто он не би и режирао. Он је прилично добар”, на шта је студио одговорио: „Јавићемо вам се.” Извршни директори студија Ернест Нимс и Џим Прат — обојица су радили са Велсом на филму Странац (1946) — лобирали су да Велс режира филм. На основу Пратовог предлога, студио је понудио Велсу 125.000 долара за глуму, режију и на основу његовог избора, да поново напише сценарио. Дана 11. јануара је званично објављено да је Велс потписао да ће глумити и режирати Значку зла.
Велс је раније глумио у филму Човек у сенци (1957). Према Загсмитовим речима, последњег дана снимања, Велс, који је био импресиониран Загсмитовим способностима писања, изразио је интересовање да режира филм за њега. Загсмит је Велсу понудио гомилу сценарија, од којих је тражио најгори. Велс је тада добио Монашов сценарио за Значку зла на шта је упитао: „Могу ли да добијем две недеље да га напишем?” Загсмит је одговорио: „Можете их добити.”
Сценарио
За свој нацрт сценарија, Велс је направио бројне промене заједно са мањим изменама како би боље пооштрио сценарио. Његова два главна доприноса су се бавила његовим тематским елементом америчког расизма и његовом одлуком да промени наративне тачке гледишта. Померио је поставку локације из Сан Дијега на границу између Мексика и Сједињених Држава. Велс је променио име протагонисте из Мич Холт у Мигел Варгас, наводећи да је лик направио Мексиканцем „из политичких разлога. Желео сам да покажем како су Тихуана и погранични градови корумпирани свим врстама мешавине, мање-више публицитета о америчким односима”. Велсов сценарио је завршен до 5. фебруара 1958. године. Хестон је изјавио да је Велс преправио сценарио за десет дана.
Кастинг Велс је одабрао Џенет Ли за улогу Сузан Варгас. Пре него што ју је њен агент обавестио о кастингу, Велс је контактирао Лијеву преко телеграма наводећи колико је одушевљен што ће радити са њом на Значки зла. Она је контактирала свог агента и прихватила улогу. Денис Вивер је замољен да се појави на аудицији за улогу ноћног менаџера након што га је Велс видео у улози Честера Гуда у серији Мирис барута. Добио је инструкције да импровизује. У међувремену, Загсмит је на једној забави упознао Џоану Кук Мур и био је одлучан да је она права за улогу Марше Линекар.Schallert, Edwin (February 9, 1955). "Newcomers Win Capital Film Breaks; Robinson to Enact Mad Bomber". Los Angeles Times. Part III, p. 3 – via Newspapers.com. Велс је заокружио споредну глумачку екипу са Акимом Тамировом, кога је претходно глумио у филму Господин Аркадин (1955), док су Џозеф Котен, Реј Колинс, Марлен Дитрих и Кинан Вин пристали да се појаве у филму за синдикалне плате и непотписани. Загсмит је такође инсистирао да његовој пријатељици Жа Жа Габор дају камео улогу у филму. На крају, сви глумци су плаћени преко синдикалне скале и потписани су на филму.
Пошто је познавао Мерседес Макејмбриџ од њеног боравка у Меркјури театру, Велс ју је назвао и затражио да дође на сет. Лијева и глумци обучени као „масне хуље” стајали су около и чекали да Велс почне да снима. Макејмбриџовој је ошишана коса и нанет јој је црни лак за ципеле преко њене тек подрезане косе и обрва. Према њеним мемоарима: „Однекуд су донели црну кожну јакну, а ја сам била ’спремна’. Орсон је рекао да жели тежак, груби мексички нагласак. Рекла сам, 'Имаш га!'”
Снимање Филм је сниман у Венису у Лос Анђелесу од 18. фебруара до 2. априла 1957. године. Олдус Хаксли је предложио ову локацију Велсу и обавестио га је да је тај крај значајно пропао. Велс, сниматељ Расел Мети и уметнички директори су се довезли тамо, а након што је погледао градски Мост уздаха, Велс је одлучио да ревидира крај филма како би га укључио.
Као и када је радио са сниматељем Грегом Толандом, Велс и Мети су осмислили препознатљив визуелни стил за Додир зла — укључујући дубок фокус, неуобичајене снимке и снимке под ниским углом (да би се нагласила величина Квинлана) и друге стилске додире који су унапредили визуелни стил филма ноар. Најзначајнији међу стилским снимцима у филму је почетни снимак са крана који траје скоро три и по минута, што су филмски стручњаци често коментарисали.
Постпродукција