thumb|upright|Невине жртве, меморијал Дајани и њеном партнеру Додију Постоје разне теорије завере око смрти Дајане, принцезе од Велса 1997. године. Званичне истраге у Британији и Француској откриле су да је Дајана умрла на начин који је у складу са медијским извештајима након фаталне саобраћајне несреће у Паризу 31. августа 1997. Године 1999. француска истрага је закључила да је Дајана умрла од последица судара. Француски истражитељ, судија Ерве Стефан, закључио је да су папараци били удаљени од Мерцедеса С280 када се несрећа догодила и да нису одговорни за то. Након што је саслушала доказе у британској истрази, порота је 2008. године вратила пресуду о „противправном убиству“ од стране возача Хенрија Пола и папараца који су јурили аутомобил. У пресуди пороте се такође наводи: „Поред тога, смрти покојнице је проузроковала или допринела чињеница да преминули нису били везани појасом и чињеница да је Мерцедес ударио у стуб у тунелу Алма.“

Активни у оспоравању званичне верзије догађаја били су британски таблоид Дејли Експрес и египатски бизнисмен Мохамед Ал Фајед, чији је син Доди у то време био Дајанин партнер и такође је погинуо у несрећи. Године 2003, Дајанин батлер Пол Барел објавио је белешку за коју је тврдио да ју је Дајана написала у октобру 1993, у којој се наводе наводи да је њен муж „планирао 'несрећу' у Дајанином аутомобилу, отказивање кочница и озбиљну повреду главе” да би се поново оженио. Наводно је изразила сличну забринутост у октобру 1995. лорду Мишкону, свом адвокату, да су јој „поуздани извори“ рекли „да ће она и Камила бити остављене по страни“ да би се Чарлс оженио са Тиги Лег-Бурк. Специјални истражни тим Метрополитан полиције основан је 2004. године, Операција Пеџет, на челу са комесаром Џоном Стивенсом да истражи различите теорије завере које су довеле до британске истраге. Ова истрага је испитала 175 тврдњи о завери које је изнео Фајед. Краљ Чарлс је 2005. године, као сведок, рекао Стивенсу да не зна за белешку своје бивше супруге из 1995. године и да не може да разуме зашто је имала та осећања. Фајед је упорно износио оно што је у истрази утврђено као теорије завере и више пута је тврдио да верује да је његов син убијен као и Дајана.

Хенри Пол Теоретичари тврде да је возач Мерцедес-Бенз В140, Хенри Пол, био плаћен у служби националне безбедности, иако различите верзије навода називају земљу службе безбедности наизменично као Британија, Француска или Сједињене Државе. Докази за које се тврди да ово поткрепљују потичу углавном из новца који је поседовао у време његове смрти и његовог личног богатства. Ови наводи су обухваћени у четвртом поглављу извештаја о кривичној истрази операције Пеџет. Мохамед Ал-Фајед тврди да је Анри Пол радио за МИ6 и да су му они наместили. Истрага није пронашла никакве доказе да је Хенри Пол био агент било које службе безбедности.

Друга тврдња се односи на поузданост извршених тестова крви, који су указивали да је Пол пио пре него што је преузео контролу над аутомобилом. Закључак француских истражитеља да је Пол био пијан донесен је на основу анализе узорака крви за које је речено да садрже ниво алкохола који је (према Џејевом извештају из септембра 1997. године) био три пута већи од француске законске границе. Ову почетну анализу оспорио је британски патолог којег је унајмио Ал-Фајед. Као одговор, француске власти су спровеле трећи тест, овог пута користећи медицински поуздану стакласту течност из ока, који је потврдио ниво алкохола измерен у крви и такође показао да је Пол узимао антидепресиве.

Тврдило се да ниво алкохола за који се наводи да је пронађен у Половој крви није био у складу са његовим трезвеним понашањем. Професор Роберт Форест, форензички патолог, рекао је да ће алкохоличар попут Пола, са већом толеранцијом на алкохол, бити у стању да изгледа трезвенији него што је заправо био. Породице Додија Фаједа и Хенрија Пола нису прихватиле налазе француске истраге.

Откривено је 2006. да се лорд Стивенс састао са Половим старијим родитељима који су им рекли да њихов син није пијан. Током унакрсног испитивања у британској истрази 2008. године, Стивенс је негирао да је "намерно довео у заблуду" Полове родитеље и рекао да се стање шофера у време несреће не поклапа са полицијском дефиницијом да је пијан, за коју је рекао да се ослања на нечије физичке реакције. Стивенс је рекао да доступни докази сугеришу да је Пол попио само два алкохолна пића, али то није нужно све што је Пол попио, и да је заиста био „под утицајем“ алкохола у време несреће. Експерт који се цитира у извештају проценио је да је Пол попио еквивалент од пет мера Рикарда, његовог омиљеног француског аперитива са укусом сладића, пре вожње.

У два француска ТОКСЛАБ теста, утврђено је да Пол има засићеност хемоглобином угљен-моноксидом од 12,8%, што се дешава када се пигмент који носи гвожђе у крви (хемоглобин) везује за угљен-моноксид (уместо кисеоника). Пушачи обично имају око 10% хемоглобина везаног за угљен моноксид, тако да резултати у његовом случају нису били неуобичајени. Пол је пушио мале Цигарило цигаре у сатима пре несреће. Други тест, подржан од стране противника званичних налаза, показао је да је Пол имао засићеност хемоглобином угљен-моноксидом од 20,7% у време своје смрти; тај резултат, ако је тачан, у комбинацији са брзином дисперзије угљен-моноксида из крвотока, значио би да је Павлова крв имала 40% засићења неколико сати раније, и да он једва да би уопште могао да функционише.

Године 2009. објављено је да узорци ДНК потврђују да су узорци крви са високим нивоом алкохола заиста били од Пола. Ово је утврђено поређењем са узорцима које су дали његови родитељи, показујући да је тестирана крв била Полова и да је имао три пута више од француске законске границе алкохола у крви.

МИ6 Ричард Томлинсон, бивши официр МИ6 који је отпуштен из обавештајних служби и касније одлежао пет месеци затвора због кршења Закона о службеним тајнама из 1989. године, тврдио је у изјави под заклетвом француској истрази маја 1999. да је британски МИ6 био умешан у несрећи, што сугерише да служба безбедности има документацију која би помогла судији Стефану у његовој истрази. Би-Би-Си је претходног августа пријавио да је тврдио да Пол ради за безбедносне службе и да је један од Дајаниних телохранитеља, или Тревор Рис-Џонс (сада познат као Тревор Рис) или Кес Вингфилд, био контакт за британску интелигенцију. Томлинсон је тврдио да је МИ6 надгледао Дајану пре њене смрти, рекао је Мохамеду Ал Фаједу да је Пол био агент МИ6 и да њена смрт одражава планове које је видео 1992. за убиство тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, користећи стробоскопа да заслепи свог шофера.

Томлинсон је 13. фебруара 2008. у истрази рекао да се можда погрешно сетио и да нема доказа да је Пол био агент МИ6 али је на судском заседању претходног дана рекао да је Пол достављао информације МИ6. Говорећи видео-линком из Француске, Томлинсон је признао да се, после интервала од 16 или 17 година, „не може тачно сетити“ да ли је документ који је видео током 1992. заправо предложио употребу стробоскопа за изазивање саобраћаја. судар као средство за убиство Милошевића, иако је коришћење светла у ту сврху било обухваћено његовом обуком МИ6. Операцији Paget је дат приступ без преседана канцеларијама и МИ5 и МИ6 како би се истражиле Томлинсонове тврдње. Касније је откривено да је поменути меморандум био предлог написан у марту 1993. да се изврши атентат на другу српску личност која је одговорна за геноцид, ако дође на власт а не на Милошевића. Штавише, план није укључивао ништа о употреби батеријских лампи.

Додатни докази који дискредитују Томлинсонове тврдње пронађени су у нацртима књиге коју је писао о свом времену проведеном у МИ6 пре него што је затворен 1998. због кршења Закона о службеним тајнама. Нацрт, који датира из 1996. године, позивао се на меморандум и није садржао ниједан детаљ о инсценираној саобраћајној несрећи са батеријским лампама у тунелу.

У истрази је касније рекао анонимни менаџер МИ6 (који се током поступка називао "госпођица X") да МИ6 не води никакав досије ни о принцези ни о Додију, и да није постојао никакав план који би укључивао њих. Истрага је завршена одбацивањем Томлинсонових тврдњи као улепшавања. Даље је коментарисало да је ово улепшавање у великој мери одговорно за стварање теорија да је Дајана убијена.

Томлинсона су ухапсиле француске власти у јулу 2006. у оквиру истраге о Дајаниној смрти. Француска полиција је такође запленила компјутерске фајлове и личне папире из његове куће у Кану.

Доди Фајед thumb|Меморијал Дајане и Додија Један од главних мотива који се наводи за наводно убиство укључује сугестије да је Дајана била трудна са дететом Мохамеда "Додија" Фаједа и да је пар требало да се вери. Наводна несклоност идеји нехришћана унутар британске краљевске породице значила је да се такав однос између мајке будућег краља и египатског муслимана неће толерисати. По мишљењу Мохамеда Ал-Фаједа, које је поновио на суду у истрази у фебруару 2008. године, принц Филип, Чарлс III, Дајанина сестра леди Сара Мекоркодејл и бројни други били су умешани у заверу за убиство принцезе и његовог сина. Џефри Стајнберг такође је изнео теорије да су принцезу од Велса убиле безбедносне службе по инструкцијама принца Филипа. Чланак у Дејли Телеграфу из 1998. у којем се извештава о теоријама завере наводне су раније везе између часописа Executive Intelligence Review и Ал-Фаједа, док је Францис Вин наредне године известио да је Ал-Фаједов портпарол саветовао новинаре да контактирају Стајнберга.

Ал-Фајед је у телевизијским интервјуима изнео тврдњу да је пар требао објавити веридбу у понедељак након несреће, 1. септембра 1997. Операција Paget је коментарисала да би најава такве величине од принцезе од Велса била значајан медијски догађај од светског интереса и захтевала би значајну припрему. Нису пронађени докази да је таква припрема направљена.

Докази надзорне камере приказани на истрази показују да је Доди 30. августа напустио јувелирницу Репоси само са каталогом. Ал-Фајед је рекао да је пар изабрао прстен у Монте Карлу, а Доди га је покупио у Паризу дан пре него што је умро након што је промењен. Ова изјава Ал-Фаједа била је у супротности са изјавама Клода Рулеа, продавача у продавници, и снимцима камере. Снимак показао је да је прстен одабрао званичник хотела Риц. Купио га је Мохамед Ал-Фајед након смрти пара.

Неколико сати пре несреће, поподне 30. августа, Дајанин пријатељ новинар Ричард Кеј примио је позив на свој мобилни телефон од Дајане у којем је питала шта ће се вероватно појавити у недељним новинама следећег дана о њој. Током овог позива, она није споменула било какву најаву коју је намеравала да објави.

Још више открива изјава Дајанине најстарије сестре, леди Саре Мекоркодејл, која је сведочила да је у телефонском разговору са Дајаном у петак 29. августа, Дајана говорила о Додију Фаједу на начин који је њеној сестри дао утисак да је веза на „каменом тлу „. Изјаве других пријатеља и поверљивих лица са којима је Дајана разговарала недељу дана пре смрти, укључујући њеног батлера Пола Барела, њену пријатељицу леди Анабел Голдсмит и њену духовну саветницу Риту Роџерс, биле су једногласне да је одлучна у томе да не жели да се вери или уда за било ко у том тренутку њеног живота. Недељу дана пре него што је умрла, принцеза је рекла Голдсмиту: „Потребан ми је брак као осип на лицу.“

Дајанин бивши приватни секретар, Патрик Џефсон, рекао је за Би-Би-Си реагујући на објављивање извештаја о операцији у децембру 2006. да је њен израз лица на снимку у хотелу Риц на последњој вечери са Додијем Фаједом био онај који би носити када је била незадовољна ситуацијом. Међутим, видео снимци објављени 6. октобра, снимљени су само неколико минута пре њихове смрти, приказују опуштене Дајану и Додија како се држе за руке.