Мирослав Алексић (Врбас, 9. јануар 1960) српски је песник и културни посленик.
Биографија Основну школу „Петар Петровић Његош” и гимназију „Жарко Зрењанин” завршио је у родном граду. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Био је секретар Фестивала југословенске поезије младих и управник Народне библиотеке „Данило Киш” у Врбасу. Са песником Благојем Баковићем основао је и водио Издавачку кућу „Слово” и лист за децу „Растимо”. Са песником Ђорђом Сладојем покренуо је часопис за књижевност, уметност и културу „Траг”.
Три године је обављао послове програмског директора Међународног сајма књига у Новом Саду. Уредник је трибине „Савремени човек и савремени свет” у Матици српској и председник Надзорног одбора Српског народног позоришта.
Обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске.
Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и један је од оснивача Друштва новосадских књижевника. Био је учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.
Прве песме објавио је у гимназијском листу „Млади дани” 1977. године у Врбасу.
Био је члан жирија за доделу награда Фестивала југословенске поезије младих, Друштва књижевника Војводине и Награде „Јелена Балшић”. Сада је члан жирија Награде „Карољ Сирмаи”. Члан је редакције Библиотеке „Прва књига Матице српске” и редакције часописа „Траг”.
Учесник је скоро свих значајнијих песничких манифестација у Србији, Републици Српској, Црној Гори. Као песник гостовао је и у Русији, Мађарској, Румунији, Хрватској и Македонији.
Са Мином Алексић преводио је са руског поезију Јекатерине Пољанске. Са др Јулијаном Рамачом превео је са русинског језика спев Гаврила Костелника Идилски венац, прво дело написано на русинском књижевном језику.
У браку је са Магдаленом Алексић. Има двоје деце, сина Марка Алексића и ћерку Мину Алексић.
Рад мини|Мирослав Алексић (песник) говори на књижевном догађају: Десете Његошеве вечери поезије, Матица српска, Нови Сад, 2022 Поезија му је превођена на руски, енглески, словачки, румунски, мађарски, бугарски, македонски, русински, италијански, француски, пољски, турски и персијски језик.
У Москви, у издању издавачке куће „Гаракс” 2017. године објављена му је књига изабраних песама: Лабиринт / Лавиринт, (двојезично руски и српски) у избору и преводу Андреја Базилевског.
У издању Словачког издавачког центра у Бачком Петровцу и Удружења словачких писаца у Братислави 2021. године је објављена књига Алексићевих изабраних песама под насловом „Chudorĺavý čas a iné básne” (Оскудно време и друге песме). Књигу је приредила и заједно са Аном Вршком песме превела на словачки Зденка Валент Белић.
Поезију, прозу и књижевну критику објављује у листовима и часописима у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
Песме су му заступљене у десетинама антологија и избора поезије у Србији и иностранству.
Савез Срба у Темишвару објавио је 2023. године књигу његових изабраних песама на румунском језику под насловом "Frunzele amitirilor ofilite“ (Лишће увелих сећања). Избор је сачинио и песме на румунски превео Иво Мунћан.
Издавачка кућа Феникс у Скопљу објавила је 2024. године Алексићеве изабране песме на македонском језику под насловом "Змејот и царевиот син" (Аждаја и царев син) у избору Христа Петреског.
У едицији "Меридијани" на Међународном песничком фестивалу Смедеревска песничка јесен објављена је књига његових изабраних песама двојезично - српски и енглески, под насловом: Поглед на луку / View of the port. Преводиоци на енглески су Дејан Ацовић и Марко Алексић.
У издању париског издавача L Harmattan објављена је 2026. године његова књига изабраних песама на француском језику под насловом (Дивљи магарци) у преводу Јасне Шамић.
Награде
Друга награда Фестивала југословенске поезије младих, 1985. Дневникова откупна награда за новинску причу, 1985. Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, 1994. Награда „Ленкин прстен”, 2017. Вишњићева награда, Шид, 2020. Награда „Алексије Везилић”, 2021. Змајева награда Матице српске, 2022. Међународна награда фестивала „Капија поезије”, Решица, Румунија, 2022. Награда „Драинац”, 2022. Награда општине Врбас, 2022. Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и на свесрпском културном простору, 2023. Грачаничка повеља, 2025. Велика базјашка повеља, 2025. Гајков пјеснички шешир, 2026.
Дела Зигурат, Народна библиотека „25. мај”, Титов Врбас, 1986. COBISS.SR-ID - 26587399 Попик или чуг, Универзитетска ријеч, Никшић и Књижевне новине, Београд, 1990. COBISS.SR-ID - 4610567 Нема вода, Матица српска, Нови Сад, 1994. COBISS.SR-ID - 64625159 Оскудно време, Прометеј, Нови Сад, 2016. COBISS.SR-ID - 309000711 Непоновљиви код, Архипелаг, Београд, 2018. COBISS.SR-ID - 268038924 Арапски капричо, Архипелаг, Београд, 2020. COBISS.SR-ID - 14749961 Кафкино матурско одело, Православна реч, Нови Сад, 2021. COBISS.SR-ID - 53080585 Траварев наследник, Књижевна заједница Шид и Архив Војводине, Нови Сад, 2021. COBISS.SR-ID - 52237321 Бдење пингвина, УК Кораци Крагујевац, 2024.
Галерија
Референце
Спољашње везе Miroslav Aleksić – pesme Veče poezije sa Miroslavom Aleksićem Miroslav Aleksić: Poezija za pesnike često i smisao postojanja Intervju Miroslav Aleksić: Novi vek je namenio poeziji bedno mesto
Категорија:Рођени 1960. Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Књижевници из Врбаса Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Чланови Друштва књижевника Војводине Категорија:Добитници награде Драинац