мини|Хоганвишки камен постављен на првобитним темељима (август 2010.). Хоганвишки камен (Hogganviksteinen) је рунски камен пронађен на фарми Хоганвик у општини Мандал. Садржи други најдужи рунски запис у Скандинавији са чак 61 руном. Камен је откривен у септембру 2009. године у области Сонум-Лундевик, када га је, радећи у башти, пронашао брачни пар Хенриксен. Сачињен је од локалне стене — аугенског гнајса, висине 145 цм, ширине 152 цм и дебљине 23-25 цм. Процењује се да је камен тежак негде између 500 и 800 кг. Рунски натпис, који датира из око 400. године нове ере, написан је на норенском језику, старијим футарком, и чита се здесна налево. мини|Рунски натпис на Хоганвишком камену Рунски натпис је подељен у 4 реда:
A: kelbaÞewas stainaR aasrpkf B: aarpaa inana naloR/(nawoR) C: ek naudigastiR D: ek erafaR
Што се може превести као:
A: Келба-Тхеваров камен - Епитаф који именује особу којој је подигнут споменик. B: aasrpkf aarpaa (магијске речи) C: Ја (писац руна) (се зовем) NaudigastiR („Изненадни гост”) - Највероватније име онога ко је подигао споменик, или име руноресца. D: Ја (се зовем) Jerven (Ждеравац)
мини|Рунски натпис изблиза.
Откриће камена Камен је откривен 26. септембра 2009. године у Хоганвику, западно од Мандала, када су Арнфин и Хенрик Хенриксен покушали да помере камен у свом дворишту. Лежао је окренут лицем надоле, што га је заштитило од зуба времена и одржало руне читљивима, указујући на то да није прошло много времена од тренутка када је камен подигнут до онога када је оборен. Породица која је открила камен рано је ступила у контакт са окружним конзерватором Франс-Арнеом Стилегаром, који је надаље руководио. мини
Тумачење натписа Хоганвишки камен (Hogganviksteinen) има четири реда руна, а рад на читању и тумачењу натписа предводио је рунолог Џејмс Книрк (James Knirk), уз помоћ рунолога Јyнаса Нордбија (Jonas Nordby) и Терјеа Спурклaнда (Terje Spurkland), као и професора германске филологије Харалда Бјyрванда (Harald Bjorvand). Тумачењу овог натписа допринео је и Михаил Шулте (Michael Schulte). Први део натписа је помен особе која се зове Келбатевар (KelbaþewaR), отуда „Келбатеваров камен”. Камен из Хоганвика подигнут је као спомен мртвима — вероватно поглавару или особи високог друштвеног ранга, у овом случају појединцу под именом (или титулом) Келбатеваз (Kelbaþewaz).”
Следећи део се састоји од неколико слова „а” и појединих сугласника, што сугерише да је реч о употреби магијских речи (магија писма); Унутар/из чворишта/чвора (или игле). Завршетак натписа говори „Ја, Наудигастир” (NaudigastiR), име које се може превести као „Изненадни гост”. Остаје нејасно да ли је реч о резбару руна или о самом наручиоцу. Такође пише да он себе назива Jerv (Ждеравац). Ова животиња, као симбол снаге, имала је важно место у нордијској традицији.
Надгробни споменик Након ископавања у мају 2010. године, камен је испитао геолог. Тада је утврђено да је површина са натписом на камену више еродирала него доњи делови камена, што указује на то да је камен био подигнут као надгробни споменик , уобичајено за већину рунског камења. Међутим, очигледно је да није дуго стајао усправно пре него што је пао натписом окренутим надоле, и тако лежао све до проналаска 2009. године.
Током наредног археолошког истраживања пронађено је велико камење постављено у квадрат, а размак између њих указивао је на то да је Хоганвишки рунски камен ту стајао. Дакле, није померан. Током ископавања у мају 2010. године испоставило се такође да се испод камена налази већа гробница из гвозденог доба, која није отварана. И надгробни споменик (рунски камен) и гробница су јединствени у нордијском археолошком контексту.
Камен је регистрован у норвешком Заводу за заштиту споменика (Riksantikvaren) под ИД бројем 129840.
Референце
Литература
Schulte, Michael (2011). The Hogganvik Rune Stone: A Unique Find from Southern Norway. Centre for Nordic Studies.
Категорија:Норвешка култура Категорија:Руне