Милан Гулић

Милан Гулић (Задар, 26. фебруар 1985) српски је историчар.

Образовање и каријера Похађао је основне школе „Ћирило и Методије” у Бенковцу (1991—1995) и „Карађорђе” у Тополи (1995—1999), а затим Гимназију „Милош Савковић” у Аранђеловцу, истурено одјељење у Тополи (1999—2003). Студирао је на Одјељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду (2003—2008), а дипломски рад на тему Моша Пијаде и уставно уређење југословенске државе 1945—1946. одбранио је 29. септембра 2008. године и стекао звање дипломираног историчара. На Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду уписао је докторске академске студије у школској 2008/2009. години. Као стипендиста Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије сарађивао је на научном пројекту Балканолошког института САНУ (2009—2012). Докторску дисертацију Дунав у југословенској политици према Совјетском Савезу (1944—1953) одбранио је 28. новембра 2012. године и стекао звање доктора историјских наука. Од 1. марта 2013. ради у Институту за савремену историју у Београду, најприје као истраживач-приправник, а од новембра исте године као научни сарадник.

Звање вишег научног сарадника добио је у јуну 2018. године. Члан је Управног одбора и замјеник предсједника Научног вијећа Института за савремену историју, члан Стручног савјета Музеја жртава геноцида и члан-сарадник Матице српске. У центру његових научних интересовања налазе се српско-хрватски односи у 20. вијеку, као и положај Срба у хрватској држави, што у раздобљима када је била самостална, што у периодима када је представљала саставни дио неког већег државног организма (аустроугарског или југословенског). У проучавању тог проблема нарочито је фокусиран на распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Грађански рат у Хрватској 1991—1995. године. Осим тога, значајну пажњу је посветио и дунавском проблему, којег прати у дужем временском периоду — од друге половине 19. вијека, па до почетка 21. вијека. Стални је сарадник на изради Српске енциклопедије и Српског биографског речника. Своје истраживачке резултате презентовао је на научним конференцијама и скуповима у земљи и иностранству, а чланке и расправе објављује у домаћим и иностраним часописима, као и у зборницима радова међународног и националног значаја.

Дјела

Књиге Краљевина Југославија и Дунав. Дунавска политика југословенске краљевине 1918—1944, Београд: Институт за савремену историју, 2014. Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату, Херцег Нови: Српско просвјетно-културно друштво Просвјета, 2015. Од Батине до Галца. Дунав у југословенској политици према Совјетском Савезу 1944—1953, Београд: Институт за савремену историју, 2015. Страдања мостарских Срба у Независној Држави Хрватској 1941—1945, Београд: Свет књиге, 2018.

Чланци и поглавља Команда речне пловидбе — управа ријечним саобраћајем у завршној фази Другог свјетског рата (1944—1945), Војноисторијски гласник, 2/2011, 180—190. Југословенске дипломате и службеници на Дунаву у вријеме сукоба Југославије са Информбироом, у: Југословенска дипломатија 1945—1961, Зборник радова (ур. Слободан Селинић), Београд: Институт за новију историју Србије, 2012, 159—173. Стварање Ђердапске речне управе 1953. године као један од првих знакова промјене у односима Југославије и совјетског блока, Архив, 1—2/2012, 142—157. Важност Дунава и Ђердапа у ратним операцијама на подручју Југославије 1941—1944, Историја 20. века, 3/2012, 39—62. Завршетак Другог свјетског рата и питање повраћаја југословенског ријечног бродовља, Војноисторијски гласник, 2/2012, 88—109. Војска Крајине лист Главног штаба Српске војске Крајине, у: Грађански рат у Хрватској 1991—1995, IX, Зборник радова (ур. Милојко Будимир), Београд: Удружење Срба из Хрватске; Српско културно друштво Зора, 2013, 257—279. Београдска дунавска конференција 1948. године, Токови историје, 1/2013, 173—202. Синиша Станковић и Други свјетски рат, у: Интелектуалци и рат 1939.—1947. Зборник радова с међународног скупа Десничини сусрети 2012., I, (ур. Драго Роксандић, Ивана Цвијовић Јаворина), Загреб: Центар за компаративнохисторијске и интеркултурне студије, Филозофски факултет, Свеучилиште у Загребу, 2013, 251—264. Тридесет година часописа Историја 20. века 1983—2013, Историја 20. века, 2/2013, 219—231. Одјек балканских ратова у Далмацији, у: Балкански ратови 1912/1913: нова виђења и тумачења, Зборник радова са међународног научног скупа (ур. Срђан Рудић, Миљан Милкић), Београд: Историјски институт; Институт за стратегијска истраживања, 2013, 353—377. Мјешовита југословенско-совјетска друштва случај ЈУСТЕ, Историја 20. века, 1/2014, 143—163. Штампа политичких странака у вријеме распада Југославије. Примјер Српских новина из Книна, у: Грађански рат у Хрватској 1991—1995, X, Зборник радова (ур. Милојко Будимир), Београд: Удружење Срба из Хрватске; Српско културно друштво Зора, 2014, 225—243. Др Урош Круљ: љекар и политичар, у: Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, IV, Зборник радова са научно-стручног скупа (ур. Надежда Педовић), Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина, 2014, 61—72. Дунав као Берлински зид истока: репресија, пропаганда и пријетња на обалама ријеке током сукоба Југославије са земљама Информбироа, ин: Полска и Југосłаwиа w стосункацх миęдзyнародоwyцх по II wојние śwиатоwеј: релацје wиелостронне и wиелопозиомоwе (под редакцјą Момчило Павловициа, Андрзеја Заћмиńскиего), Бyдгосзцз: Инстyтут Хистории и Стосункów Миęдзyнародоwyцх Униwерсyтету Казимиерза Wиелкиего; Институт за савремену историју 2014, 28—46. Питање Ђердапа између два свјетска рата, Токови историје, 1/2014, 175—199. Формирање здравственог система Републике Српске Крајине, у: Историја медицине, ветерине, фармације и народна здравствена култура, V, Зборник радова са научно-стручног скупа (ур. Надежда Педовић), Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина, 2014, 167—182. Ријека Сава у југословенским плановима о проширењу мреже унутрашњих пловних путева, у: Ријека Сава у повијести, Зборник радова знанственог скупа одржаног у Славонском Броду 18—19. листопада 2013. (ур. Бранко Остајмер), Славонски Брод; Хрватски институт за повијест — Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање, 2015, 479—503. Односи између Краљевине СХС/Југославије и Републике Пољске (1919—1939). Поглед из Београда, у: Југословенско-пољски односи у XX веку, Зборник радова (ур. Момчило Павловић, Андрзеј Заћмиńски, Драгомир Бонџић), Београд: Институт за савремену историју, Институт за историју и међународне односе, 2015, 55—73. Милан Симоновић Ћаба. Политичка биографија, Жупски зборник, 9/2014, 51—75. Бока и Бокељи у Првом свјетском рату 1914—1918., у: Срби и Први светски рат 1914—1918, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 13—15. јуна 2014. (ур. Драгољуб Р. Живојиновић), Београд: Српска академија наука и уметности, 2015, 523—539. Далмација у освит Великог рата, у: Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе, Зборник радова са међународног научног скупа (ур. Срђан Рудић, Миљан Милкић), Београд: Историјски институт; Институт за стратегијска истраживања 2015, 427—452. Др Јован Рашковић — научни и стручни допринос, у: Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура, VI, Зборник радова са научно-стручног скупа (ур. Надежда Педовић), Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина, 2015, 125—135. (коауторски рад са Небојшом Гулићем) Од Косова до Косова: Видовданске прославе на далматинском Косову као спона између Срба у Далмацији и Косова и Метохије, у: Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава, II, Тематски зборник од водећег националног значаја (ур. Срђан Словић), Приштина/Лепосавић: Институт за српску културу, 2016, 65—93. Далматинска јавност и сарајевски атентат, Историја 20. века, 1/2016, 31—54.

Yugoslav authorities and construction of the Iron Gates hydroelectric power plants, Tibiscum, 5/2015, 511—528. Jugosłowiańska emigracja kominformowska w Polsce, in: Polska i Jugosławia po II wojnie światowej (pod redakcją Momčilo Pavlovicia, Nebojšy Stamboliji, Andrzeja Zaćmińskiego), Bydgoszcz: Instytut Historii i Stosunków Międzynarodowych Uniwersytetu Kazimierza Wielkiego; Institut za savremenu istoriju, 2016, 154—168, 443, 457—458. Далматинска јавност и слом Краљевине Србије, у: Век српске голготе 1915—2015., Тематски зборник међународног значаја (ур. Урош Шуваковић), I, Историја (ур. Далибор Елезовић), Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2016, 215—235. Кнежевина/Краљевина Србија и питање уређења Ђердапа, Историјски часопис, LXV/2016, 249—276. Југословенско-совјетска мјешовита друштва — од наде до разочарања, у: Србија и Русија 1814—1914—2014, Зборник радова са међународног научног скупа (ур. Михаило Војводић), Београд: Српска академија наука и уметности, 2016, 307—329. Ослобођење Смедерева и околине 1918. године, Војноисторијски гласник, 2/2016, 49—65. Сенат Краљевине Југославије 1932—1941, у: Сенатори Краљевине Југославије. Биографски лексикон (ур. Момчило Павловић, Небојша Стамболија, Милан Гулић), Београд: Институт за савремену историју; Хрватски институт за повијест; Друштво историчара Србије Стојан Новаковић, 2016, 5—36. (коауторски рад са Момчилом Павловићем и Небојшом Стамболијом) Краљевина Југославија у Међународној дунавској комисији 1920—1940., у: Краљевина Југославија у Међународној дунавској комисији 1920—1940, Каталог изложбе (аут. Јелена Ђуришић), Београд: Архив Југославије, 2016, 5—10. Краљ Александар у Далмацији 1925. и 1929., у: Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, Тематски зборник радова (ур. Коста Николић, Југослав Тодоровић, Предраг Георгијев), Београд/Велика Плана: Центар за културу Масука; Дом културе Влада Марјановић; Институт за савремену историју, 2017, 201—225. Југословенске краљевске дипломате у Пољској 1919—1939., у: Југославија и Пољска у XX веку, Међународни тематски зборник радова са конференције Југословенско-пољски односи у XX веку (ур. Момчило Павловић, Андрзеј Заћмиńски, Паwеł Wаwрyсзук), Београд: Институт за савремену историју; Институт за историју и међународне односе; Друштво историчара Србије Стојан Новаковић 2017, 53—74.

Dalmatia in 1915, in: The Great War in 1915, (ed. Dalibor Denda, Mario Christian Ortner), Belgrade: Heeresgeschichtliches Museum/Militärhistorisches Institut; Strategic Research Institute, 2017, 190—209. Кристо Доминковић: Дубровчанин у вртлогу Великог рата, у: Елите у Великом рату, Зборник радова са међународног саветовања (ур. Мирослав Јаћимовић, Владимир Иванишевић, Ивана Петровић), Нови Сад: Архив Војводине, 2017, 123—143.

Yugoslav seamen during World War II, in: Allied seafarers in the Second World War (ed. Bjørn Tore Rosendahl), Oslo: Cappelen Damm Akademisk, 2018, 199—226. Лујо Ловрић као симбол страдања добровољаца у Великом рату, у: Добровољци у Великом рату 1914—1918, Зборник радова (ур. Срђан Рудић, Далибор Денда, Ђорђе Ђурић), Београд: Историјски институт; Институт за стратегијска истраживања; Матица српска, 2018, 279—303. Земјотресот во Скопје 1963: првите реакции на југословенското државно и партиско раководство, у: Врските меѓу Р. Македонија и Р. Србија низ вековите и денес, Зборник на трудови од меѓународна научна конференција, одржана на 19 и 20 мај 2017 г. во Битола, Битола: Конзулат на Република Србија во Република Македонија 2018, 375—391. Polski Batalion UNPROFOR w postrzeganiu lokalnej ludności w Republice Serbskiej Krajiny 1992—1995, in: Polska i Jugosławia w XX wieku. Polityka — społeczeństwo — kultura (pod redakcją Momčilo Pavlovicia, Pawła Wawryszuka, Andrzeja Zaćmińskiegao), Bydgoszcz: Instytut Historii i Stosunków Międzynarodowych Uniwersytetu Kazimierza Wielkiego; Institut za savremenu istoriju, 2018, 106—125, 461—462, 481—482.