31. август

31. август (31.08.) је 243. дан у години по грегоријанском календару (244. у преступној години). До краја године има још 122 дана.

Догађаји

1056 — Након изненадне болести пар дана раније, византијска царица Теодора је умрла без наследника, чиме је изумрла Македонска династија. 1290 — Краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске. 1876 — Дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II. 1887 — Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1888 — У Лондону је пронађено тело Мери Ен „Поли“ Николс прве жртве Џека Трбосека. 1897 — У Базелу почиње Први светски ционистички конгрес. Посланици које је сазвао аустријски новинар Теодор Херцл захтевали су успостављање јеврејске државе у Палестини. Двадесет година касније почели су преговори циониста и Велике Британије о поседу у Палестини у оквиру британског мандата. 1902 — Почеле Антисрпске демонстрације у Загребу. 1907 — У Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету. 1920 — Прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену. 1939 — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи. 1941 — Четници су после једнодневне борбе са Немцима ослободили Лозницу. 1944 — Совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили. 1949 — Повлачењем Демократске армије Грчке у Албанију после њеног пораза на планини Грамос окончан је Грчки грађански рат. 1977 — Председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини. 1980 — Пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката „Солидарност“, а Пољска је постала прва земља совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независног синдиката. 1983 — У Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986 — Совјетски путнички брод Адмирал Нахимов је потонуо у Црном мору после судара са теретним бродом Пјотр Васев, при чему су погинуле 423 особе. 1994 — Трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол. 1997 — У саобраћајној несрећи у Паризу погинула принцеза Дајана и њен пратилац Доди ел Фајед. 2001 — У пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. 2003 — Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 2005 — У стампеду на мосту ал Алјман у Багдаду погинуло је 1.199 особа.

Рођења 1811 — Теофил Готје, француски књижевник. († 1872) 1870 — Марија Монтесори, италијанска лекарка и педагошкиња. († 1952) 1880 — Вилхелмина од Холандије, холандска краљица (1890—1948). († 1962) 1897 — Фредрик Марч, амерички глумац. († 1975) 1898 — Душан Матић, српски песник, писац, мислилац, есејиста и преводилац. († 1980) 1907 — Алтијеро Спинели, италијански политичар и политички теоретичар, заговорник европског федерализма. († 1986) 1908 — Вилијам Саројан, амерички књижевник и драматург. († 1981) 1910 — Петар Трифуновић, српско-хрватски шахиста. († 1980) 1914 — Ричард Бејсхарт, амерички глумац. († 1984) 1928 — Џејмс Коберн, амерички глумац. († 2002) 1932 — Дубравка Нешовић, српска певачица. († 2019) 1935 — Росенда Монтерос, мексичка глумица. († 2018) 1945 — Ван Морисон, ирски музичар и музички продуцент. 1949 — Ричард Гир, амерички глумац. 1949 — Хју Дејвид Полицер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2004). 1955 — Сеад Липовача, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као фронтмен и гитариста групе Дивље јагоде. 1966 — Љубослав Пенев, бугарски фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Никола Груевски, македонски политичар, 6. премијер Македоније. 1970 — Ранија ел Абдулах, јорданска краљица, супруга краља Абдулахa II од Јордана. 1971 — Крис Такер, амерички глумац. 1974 — Андреј Медведев, руски тенисер. 1979 — Питер Лучак, аустралијски тенисер. 1982 — Пепе Рејна, шпански фудбалски голман. 1983 — Милан Бишевац, српски фудбалер. 1984 — Марко Банић, хрватски кошаркаш. 1986 — Едуардо де Фиори Мендес Каду, бразилски фудбалер. 1988 — Зека, грчки фудбалер. 1991 — Седрик Соарес, португалски фудбалер. 1999 — Миомир Кецмановић, српски тенисер. 2001 — Аманда Анисимова, америчка тенисерка.

Смрти 1422 — Хенри V, енглески краљ. (рођ. 1387) 1795 — Франсоа-Андре Филидор, француски композитор и шахиста. (рођ. 1726). 1867 — Шарл Бодлер, француски песник. (рођ. 1821). 1920 — Вилхелм Вунт, немачки психолог, филозоф и лингвиста. (рођ. 1832). 1930 — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник и политичар. (рођ. 1844). 1948 — Андреј Жданов, совјетски политичар. (рођ. 1896) 1963 — Жорж Брак, француски сликар. (рођ. 1882) 1969 — Роки Марчано, амерички боксер. (рођ. 1923) 1973 — Џон Форд, амерички филмски режисер. (рођ. 1894). 1986 — Урхо Кеконен, фински политичар. 1986 — Хенри Мур, енглески вајар. (рођ. 1898) 1997 — Принцеза Дајана је погинула у саобраћајној несрећи. (рођ. 1961). 2012 — Бакир Тановић, филмски режисер и продуцент. 2021 — Горан Обрадовић, српски фудбалер. (рођ. 1986)

Празници и дани сећања 1957 — Малаја (Малезија) је стекла независност. 1962 — Тринидад и Тобаго су постали независна држава у оквиру Британског Комонвелта. 1991 — Узбекистан и Киргистан прогласили су независност од СССР, чиме се број република које су изашле из Совјетског Савеза попео на десет. Српска православна црква данас прославља: Флор и Лавр Преподобни Јован Рилски