4. септембар (4.9.) је 247. дан у години по грегоријанском календару (248. у преступној години). До краја године има још 118 дана.

Догађаји

476 — Одоакар је срушио Западно римско царство и постао први варварски краљ Италије свргавањем цара Ромула Аугустула. 929 — Саксонска војска је после битке код Ленцена убила или заробила све Словене који су бранили тврђаву Ленцен. 1479 — Католички краљеви Кастиље и Арагона су потписали споразум из Алкасове са португалским краљем Алфонсом V и његовим сином, принцом Жоаом чиме је окончан Рат за кастиљанско наслеђе. 1669 — Млетачка република је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Ираклион, који је био под турском опсадом од 1648. 1843 — Тереза Кристина од Обеју Сицилија се ударала за Педра II од Бразила на државној церемонији. 1870 — Француска је постала република, чиме је окончано Друго француско царство Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату. 1886 — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу. 1912 — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. 1929 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника. 1944 — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен. 1970 — У Чилеу је Салвадор Аљенде као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије. 1972 — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Спиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади. 1974 — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком. 1975 — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву. 1992 — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова. 1995 — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа. 1997 — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи. 1998 — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанду на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994. 1998 — Лари Пејџ и Сергеј Брин су у Менло Парку основали Гугл да промовишу свој аглоритам за претрагу интернета који су развили као студенти на Стенфорду. 1999 — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5% становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21% подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили. 2001 — Махендра Чадри, први етнички Индијац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу. 2020 — Србија и Приштина су потписали економску изјаву о намерама у Сједињеним Државама која је водила ка свеопштој нормализацији односа који је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи оцени као „историјски”. Последица те изјаве је израелско признавање Приштине и српско признавање Јерусалима као главнога града Израела.

Рођења 1768 — Франсоа Рене де Шатобријан, француски књижевник, политичар и дипломата. (прем. 1848) 1824 — Антон Брукнер, аустријски композитор и музички теоретичар. (прем. 1896) 1852 — Јанко Керсник, словеначки писац и политичар. (прем. 1897) 1887 — Радоје Љутовац, српски артиљерац који је топом оборио непријатељски авион 1915. године. (прем. 1968) 1888 — Оскар Шлемер, немачки сликар, вајар, дизајнер и кореограф. (прем. 1943) 1892 — Даријус Мијо, француски композитор. (прем. 1974) 1896 — Антонен Арто, француски драматург, глумац, редитељ, песник и есејиста. (прем. 1948) 1913 — Кенсо Танге, јапански архитекта. (прем. 2005) 1931 — Мици Гејнор, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2024) 1934 — Едуард Хиљ, руски певач. (прем. 2012) 1937 — Дон Фрејзер, аустралијска пливачица. 1943 — Љубомир Михајловић, српски фудбалер. 1948 — Мајкл Бериман, амерички глумац. 1949 — Дадо Топић, хрватски музичар. 1950 — Александар Берчек, српски глумац. 1950 — Радмило Иванчевић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер. 1956 — Бранко Вукојевић, српски сценариста и музички критичар. (прем. 2003) 1960 — Дејмон Вејанс, амерички стендап комичар, глумац, сценариста и продуцент. 1970 — Игор Кавалера, бразилски музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Sepultura}-. 1972 — Данијел Нестор, канадски тенисер. 1972 — Карлос Понсе, порторикански глумац и музичар. 1973 — Миодраг Пантелић, српски фудбалер. 1973 — Холи Сампсон, америчка порнографска глумица. 1977 — Ненад Миросављевић, српски фудбалер. 1978 — Вес Бентли, амерички глумац. 1978 — Данијел Љубоја, српски фудбалер. 1979 — Кристина Крепела, хрватска глумица. 1981 — Бијонсе, америчка музичарка, глумица и плесачица. 1983 — Гај Пнини, израелски кошаркаш 1984 — Камила Бордонаба, аргентинска глумица, музичарка, плесачица и редитељка. 1984 — Деметрис Николс, амерички кошаркаш. 1985 — Раул Албиол, шпански фудбалер. 1989 — Рикардињо, бразилски фудбалер. 1991 — Александар Атанасијевић, српски одбојкаш. 1991 — Петар Бојић, српски фудбалер. 1993 — Аслан Карацев, руски тенисер.

Смрти 1588 — Роберт Дадли, енглески државник и племић. (рођ. 1532) 1899 — Јован Ристић, српски државник. (рођ. 1831) 1907 — Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. (рођ. 1843) 1951 — Луј Адамич, амерички књижевник словеначког порекла. (рођ. 1898) 1963 — Робер Шуман, француски државник и финансијски стручњак. (рођ. 1810) 1965 — Алберт Швајцер, алзашки лекар, филозоф, теолог, музичар и хуманиста, добитник Нобелове награде за мир 1952. (рођ. 1875). 1989 — Жорж Сименон, француски писац. (рођ. 1903) 1999 — Љубо Шкиљевић, југословенски и српски глумац. (рођ. 1941) 2006 — Стив Ервин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ (рођ. 1962). 2006 — Петар Банићевић, српски глумац. (рођ. 1930) 2016 — Зоран Шами, српски политичар. (рођ. 1948) 2024 - Борисав Бора Ђорђевић, фронтмен групе "Рибља чорба" и песник. (рођ. 1952) 2024 - Рада Ђуричин, српска глумица. (рођ. 1934)

Празници и дани сећања 1781 — Шпански насељеници су основали „Град наше госпе краљице анђела“, данашњи Лос Анђелес.