13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару и јулијанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.
Догађаји
81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 533 — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине). 1276 — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа. 1759 — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади. 1788 — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. 1814 — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД. 1882 — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана. 1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C. 1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру. 1943 — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској. 1955 — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе. 1971 — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору. 1989 — У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту. 1991 — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану. 1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама. 1998 — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије Муслимана, Срба и Хрвата у БиХ. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996. 1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи. 2000 — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност. 2001 — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.
Рођења 1087 — Јован II Комнин, византијски цар (1118—1143). (†1143) 1819 — Клара Шуман, немачка пијанисткиња и композиторка. (†1896) 1874 — Арнолд Шенберг, аустријски композитор, теоретичар музике, педагог, писац и сликар. (†1951) 1876 — Шервуд Андерсон, амерички књижевник. (†1941) 1886 — Роберт Робинсон, енглески органски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1947). (†1975) 1887 — Лавослав Ружичка, хрватско-швајцарски научник, добитник Нобелове награде за хемију (1939). (†1976) 1903 — Клодет Колбер, француско-америчка глумица. (†1996) 1904 — Гледис Џорџ, америчка глумица. (†1954) 1916 — Роалд Дал, британски књижевник и сценариста. (†1990) 1920 — Алекса Дејовић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (†1943) 1933 — Душко Трифуновић, српски књижевник, песник и телевизијски аутор. (†2006) 1939 — Борислав Микелић, српски привредник и политичар, председник Владе Републике Српске Крајине (1994—1995). (†2018) 1944 — Жаклин Бисет, енглеска глумица. 1951 — Џин Смарт, америчка глумица. 1956 — Ђорђе Миловановић, српски фудбалер. (†2009) 1959 — Ненад Радуловић, српски музичар, најпознатији као фронтмен групе Последња игра лептира. (†1990) 1961 — Жељко Бувач, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер. 1961 — Дејв Мастејн, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{Megadeth}-. 1966 — Филип Шоваговић, хрватски глумац, редитељ и драматург. 1967 — Слободан Ковач, српски одбојкаш и одбојкашки тренер. 1967 — Тим Овенс, амерички музичар, најпознатији као певач група -{Judas Priest}- и -{Iced Earth}-. 1967 — Мајкл Џонсон, амерички атлетичар (спринтер). 1969 — Шејн Ворн, аустралијски крикеташ. (†2022) 1971 — Горан Иванишевић, хрватски тенисер и тениски тренер. 1971 — Стела Макартни, енглеска модна дизајнерка. 1973 — Фабио Канаваро, италијански фудбалер и фудбалски тренер. 1976 — Предраг Ранђеловић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1976 — Пума Свид, шведска порнографска глумица. 1977 — Фиона Епл, америчка музичарка. 1979 — Иван Миљковић, српски одбојкаш. 1982 — Миха Зупан, словеначки кошаркаш. 1982 — Нене, бразилски кошаркаш. 1983 — Марко Ломић, српски фудбалер. 1985 — Никола Микић, српски фудбалер. 1987 — Цветана Пиронкова, бугарска тенисерка. 1987 — Александра Станишић, српска новинарка и ТВ водитељка. 1989 — Томас Милер, немачки фудбалер. 1992 — Марко Гобељић, српски фудбалер. 1993 — Мирко Иванић, српско-црногорски фудбалер. 1993 — Најл Хоран, ирски музичар, најпознатији као члан групе -{One Direction}-. 1996 — Петар Поповић, црногорски кошаркаш. 1996 — Лили Рајнхарт, америчка глумица.
Смрти 531 — Кавад I, краљ Сасанидске Персије (* 449)Procopius, XXI. 1506 — Андреа Мантења, италијански сликар и гравер. 1592 — Мишел де Монтењ, француски писац и филозоф. 1598 — Филип II Хабзбуршки, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније. 1773 — Антон Јанша, словеначки сликар и дворски пчелар Марије Терезије. (* 1734) 1977 — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла. 1978 — Младен Рамљак, југословенски фудбалски репрезентативац (* 1945)* 1992 — Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара. 1996 — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (* 1971). 1999 — Предраг Милојевић, српски новинар. 1999 — Владимир Погачић, филмски редитељ. 2006 — Чава Димитријевић, југословенски фудбалер (* 1962) 2014 — Милан Галић, српски фудбалер и тренер. (* 1938)
Празници и дани сећања 1842 — Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију. 1908 — Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра. Српска православна црква прославља Свете српске новомученике јасеновачке