14. септембар (14.9.) је 257. дан у години по грегоријанском календару (258. у преступној години). До краја године има још 108 дана.
Догађаји
81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 1219 — Проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код никејског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Сава Немањић 1262 — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града. 1812 — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре. 1829 — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност. 1930 — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту. 1939 — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет. 1959 — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега. 1960 — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. На састанку представника земаља-произвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК. 1975 — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини. 1995 — Победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба. 1996 — Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи. У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997 — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку. 2001 — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.
Рођења 1486 — Хајнрих Корнелијус Агрипа, немачки теолог, астролог и алхемичар. (прем. 1535) 1580 — Франсиско де Кеведо, шпански прозни писац и песник. (прем. 1645) 1769 — Александар фон Хумболт, немачки географ и природњак. (прем. 1859) 1826 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (прем. 1895) 1852 — Симо Матавуљ, српски писац. (прем. 1908) 1886 — Јан Масарик, чехословачки политичар и министар спољних послова Чехословачке. (прем. 1948) 1889 — Марија Каповила, еквадорска суперстогодишњакиња, која је у тренутку своје смрти имала 116 година и 347 дана. (прем. 2006) 1910 — Џек Хокинс, енглески глумац. (прем. 1973) 1913 — Хакобо Арбенз, пуковник и председник Гватемале. (прем. 1971) 1930 — Звонимир Торјанац, хрватски глумац. (прем. 2014) 1936 — Волтер Кениг, амерички глумац и сценариста. 1941 — Богдан Тирнанић, српски новинар, публициста и филмски критичар. (прем. 2009) 1944 — Гинтер Нецер, немачки фудбалер. 1947 — Сем Нил, новозеландски глумац, сценариста, редитељ и продуцент. (прем. 2026) 1951 — Данкан Холдејн, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2016). 1953 — Роберт Виздом, амерички глумац. 1960 — Мелиса Лио, америчка глумица. 1960 — Калум Кит Рени,енглеско-канадски глумац. 1964 — Мирослав Крстић, професор, теоретичар управљања (аутоматичар), проректор за науку и директор истраживачког центра за контролне системе на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу. 1964 — Лоран Фурније, француски фудбалер и фудбалски тренер. 1965 — Дмитриј Медведев, руски политичар, трећи председник Русије. 1968 — Дејан Мијатовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1973 — Ендру Линкон, енглески глумац. 1973 — Нас, амерички хип хоп музичар. 1978 — Силвија Наваро, мексичка глумица. 1979 — Ивица Олић, хрватски фудбалер. 1980 — Луис Орна, перуански тенисер. 1983 — Ејми Вајнхаус, британска музичарка. (прем. 2011) 1983 — Виктор Савић, српски глумац. 1985 — Душан Каличанин, српски глумац и балетан. 1985 — Мохамед Фаје, сенегалски кошаркаш. 1987 — Гашпер Видмар, словеначки кошаркаш. 1989 — Џими Батлер, амерички кошаркаш.
Смрти 407 — Јован Златоусти, цариградски патријарх, теолог и проповедник, хришћански светац и један од четири црквена оца православне цркве. (рођ. 349) 775 — Константин V Копроним, византијски цар. (рођ. 718) 1321 — Данте Алигијери, италијански песник. (рођ. 1265) 1852 — Артур Велзли Велингтон, британски фелдмаршал. (рођ. 1769) 1860 — Милош Обреновић, српски кнез, вођа Другог српског устанка. (рођ. 1815) 1911 — Петар Аркадијевич Столипин, руски премијер. (рођ. 1862) 1927 — Изадора Данкан, америчка играчица. (рођ. 1877) 1937 — Томаш Масарик, чешки државник и филозоф. (рођ. 1850) 1974 — Мило Бошковић (песник), црногорски песник. (рођ. 1937) 1976 — Павле Карађорђевић, југословенски кнез. (рођ. 1893) 1978 — Зенон Косидовски, пољски писац, есејиста и песник. (рођ. 1898) 1982 — Грејс Кели, бивша америчка филмска глумица и кнегиња Монака. (рођ. 1929) 1982 — Бешир Џемаил, председник Либана. (рођ. 1947) 1982 — Александар Арнаутовић, српски књижевник, публициста и професор. (рођ. 1888) 1996 — Пеце Атанасовски, југословенски и македонски музичар. (рођ. 1925). 2001 — Ахмад Шах Масуд, командант авганистанске гериле у борби против Талибана. (рођ. 1953) 2001 — Олга Ивановић, српска глумица (рођ. 1921) 2009 — Патрик Свејзи, амерички глумац. (рођ. 1952).
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобни Симеон Столпник – црквена Нова година Референце