Созерцање (од корена зрење; созерцати - сагледати) или контемплација (лат: од корена templum) је превод грчке речи теорија (гр: θεωρία - зрење, виђење, мотрење) која значи духовно сагледавање односно опажање узвишене лепоте у стварима. Према „Рјечнику страних ријечи“ Братољуба Клаића, контемплација је „разматрање, размишљање, дубоко понирање мислима у нешто, умовање, мисаоност која нема потребе за практичном реализацијом“.
У религиозном смислу, созерцање означава облик молитве или медитације. У хришћанству се најчешће повезује са мистицизмом.
Историја појма мини|Созерцавање природе
За Платона и Аристотела теорија (θεωρία) представља интелектуалну спознају, насупрот деловању (πράξις). Према Платону, путем созерцања душа може стећи знање о божанским идејама. У неоплатонистичкој филозофији еманацијским процесом из Једног произлазе друге хипостазе (ум и душа)Kontemplacija, Filozofijski rečnik (filozofija.org), Приступљено 25. 4. 2013.. Следствено томе, пут ка савршенству се замишља као кретање од сложености ка простоти, од подељености ка јединству. Плотин је тврдио да је созерцање Јединога могуће само у том случају када човек и сам постане један из мноштва. Плотин „умно созерцање“ поистовећује с виђењем светлости која се излива од прапочетка.Иларион Алфејев, Мистичко богословље , Приступљено 25. 4. 2013.
У мистицизму контемплација је стање у коме се људски ум усредоточује на духовну стварност, урањајући у њу све до заборава сваке друге стварности. За хришћанске мислиоце, особито неоплатоничког смера, контемплација је највиши степен људске духовне делатности. У теологији светих отаца созерцање значи молитвено усредсређивање душе на надумним тајнама, којима обилује човекова личност, као и суштина богоздане твари.Јустин Поповић, Гносеологија Исака Сирина, Приступљено 25. 4. 2013. Према Исаку Сирину, созерцање је осећање божанских тајни, сакривених у стварима и њиховим узроцима. „Ко созерцање ума сабира унутра у себи, созерцава Господа унутра у срцу свом." Исак Сирин сматра да људска природа постаје способна за истинско созерцање тек када се практиковањем врлина очисти од страсти.
У средњовековној филозофији се често супротставља делатни, односно уобичајени живот и контемплативни живот филозофа (Vita Activa vs. Vita Contemplativa)Paul A. Lombardo, Vita Activa versus Vita Contemplativa in Petrarch and Salutati, Приступљено 25. 4. 2013.. Од нововековних филозофа Кант подробније дефинише филозофски појам контемплације.
Контемплацију познаје и јеврејска кабала, исламски покрети попут суфизма и дервиша, а присутна је и у хиндуизму (јога) и будизму.
Референце
Категорија:Духовност Категорија:Религијске праксе Категорија:Филозофска терминологија Категорија:Црквенословенски изрази