right|thumb|Епизода из драгонада (Жил Жирарде, 1886) right|thumb|Француска протестантска политичка карикатура која исмева драгонаде у Француској Драгонаде () биле су политика коју је Луј XIV спроводио од 1681. године како би приморао француске протестанте, познате као хугеноти, да пређу у католицизам. Она је подразумевала билетирање драгуна Француске краљевске војске у домаћинства хугенота, при чему су војници прећутно добијали дозволу да малтретирају становнике и оштећују или краду њихову имовину. Војници ангажовани у спровођењу ове политике подругљиво су називани мисионарским драгунима.
Позадина
Нантским едиктом из 1598. године, Анри IV окончао је француске верске ратове тако што је француским протестантима (познатим као хугеноти) гарантовао релативно висок степен верске толеранције, као и политичке и војне повластице. Ове потоње су укинуте 1629. године Алеским миром, након хугенотских побуна, али су одредбе Нантског едикта којима је била гарантована верска толеранција у великој мери очуване током владавине кардинала Ришељеа и кардинала Мазарена.
Луј XIV, међутим, настојао је да у свом краљевству успостави верско јединство. У почетку је хугенотима нудио финансијске подстицаје да пређу у католицизам, али је то имало ограниченог успеха. Крајем 1670-их одлучио се за оштрију политику. Почео је да наређује рушење хугенотских цркава и затварање хугенотских школа.
Спровођење
Луј XIV је законски прогон комбиновао са политиком застрашивања непопустљивих хугенота који су одбијали да пређу у католицизам, тако што је у њихове домове смештао и драгуне и обичне пешадијске војнике. Војницима је било наложено да узнемиравају и застрашују укућане како би их убедили да пређу у државну веру или да се иселе. Као покретна коњичка пешадија, 14 пукова драгуна у тадашњој француској војсци повремено је коришћено за задатке који би се данас називали задацима унутрашње безбедности, а представљали су делотворно средство за прогон хугенота.Rene Chartrand, "Louis XIV's Army",
Примену селективног и принудног смештаја војске започео је интендант у Поатуу 1681. године. Уз дозволу државног секретара за рат Франсоа-Мишела ле Телијеа, маркиза од Лувоа, Маријак је систематски смештао војнике код протестаната, очекујући да ће постојећи закони, који су домаћинства недавно преобраћена у католицизам изузимали од ове обавезе, подстаћи преласке у католицизам. Смештање војника убрзо је измакло контроли, па је, након низа укорних писама, маркиз од Лувоа био принуђен да опозове Маријака из Поатуа.Ова епизода описана је у: L. L. Bernard, Foucault, Louvois, and the Revocation of the Edict of Nantes, Church History 25.1 (март 1956): 27–40, стр. 32 и даље, а поменута је и у Католичкој енциклопедији, одредница Louis XIV: Louis XIV and Protestants; Musée virtuel du protestantisme français, Les dragonnades. Сам маркиз је касније сматран одговорним за увођење драгонада, али су истраживања показала да су за њих били одговорнији нижи службеници, попут де Маријака, који су настојали да стекну краљеву наклоност. Лувоа се није противио овој политици, али је био забринут због њеног негативног утицаја на дисциплину ангажованих војника.Encyclopaedia Britannica, 15. издање, том 11, стр. 130.
Последице
Прогон протестаната изазвао је огорчење у Енглеској и довео до појаве великог броја текстова у којима се протестовало против нехуманог поступања према хугенотима, од којих су хиљаде побегле у Енглеску тражећи уточиште. Драгонаде су подстакле протестанте да напусте Француску још пре Фонтенблоског едикта из 1685. године, којим су им укинута верска права гарантована Нантским едиктом. Већина хугенотских избеглица потражила је уточиште у Старој Швајцарској конфедерацији, Холандској Републици (одакле су се неки касније преселили у Кејпску колонију), Енглеској и Светом римском царству, нарочито у Бранденбург-Пруској. Мањи број избеглица побегао је у Нову Француску, енглеску Северну Америку или Скандинавију. Хугеноти су избегли и у колонијални Бразил, где су основали град Сен Луј де Марањан (данашњи Сао Луис у савезној држави Маранјао), који је једина бразилска престоница коју су основали франкофони досељеници. Данас се међу остацима француске хугенотске колонизације у граду налази музеј посвећен хугенотима, док је место на којем су хугеноти подигли утврђење постало градска већница, али је задржало свој првобитни назив Ла Равардијер.
Дана 17. јануара 1686. године, Луј XIV је тврдио да је његова политика довела до смањења броја протестаната у Француској са 800.000–900.000 на 1.000–1.500. Иако је тај број знатно преувеличао, број протестаната се заиста значајно смањио. Према Хансу Ј. Хилербранду, стручњаку за протестантизам, број хугенота се непрекидно смањивао још од Вартоломејског покоља 1572. године. Кампања је на крају имала негативне последице по француску привреду, јер су многи хугеноти припадали тек формираној градској буржоазији, док су други поседовали вештине попут ткања свиле, израде сатова, златарства и оптометрије.
Видети још Француски верски ратови
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Musée Virtuel du Protestantisme Français: Les dragonnades (1681–1685)
Категорија:Историја Француске Категорија:Француска у 17. веку