Битка код Цушиме је била последња и одлучујућа поморска битка Руско-јапанског рата. Вођена је током 27. и 28. маја 1905. (14. и 15. маја по Јулијанском календару тада коришћеном у Русији) у мореузу Цушима. У овој бици јапанска флота под командом адмирала Хејхачира Тога је уништила две трећине руске флоте којом је командовао адмирал Зиновиј Роженственски. Ово је билa највећа битка пре ере ратних бродова категорије дреднот.

Обостране припреме

Након побигије адмирала Макарова, 13. априла 1904. године, руска команда је по први пут озбиљније почела да разматра питање слања појачања флоти на Далеком истоку. Иако се радило о веома хитном задатку, коначна одлука о слању снага из Балтичког мора била је донета тек крајем августа 1904. године. Припреме тих снага биле су, пак, завршене тек у септембру када је и службено била формирана Друга тихоокеанска ескадра. Њен задатак је био да отплови у Жуто море и са Првом ескадром превагне однос поморских снага у корист Русије. Друга тихоокеанска ескадра под командом вицеадмирала Зиновјева Рожденственског напустила је Либаву (Лијепаја у данашњој Летонији) на Балтичком мору 16. октобра 1904. године, и кренула на марш дуг преко 29.000 km. Ова флота се састојала од бродова дотадашње Балтичке флоте и знатног броја бродова који су на почетку непријатељстава били још у изградњи, а у међувремену су били завршени и стављени у службу. У свом саставу је имала поред модерних бојних бродова – тзв. француског типа – и три обалне оклопњаче старе преко 20 година.

Пловидба од Либаве до Гибралтара је протекла веома мучно, јер су британски ратни бродови стално пратили ескадру и бродовима секли курс да би их што дуже задржали на путу. Пловећи Северним морем руски бродови су грешком отворили ватру на британске рибарске бродове мислећи да су ратни; сукоб са британском владом добио је међународни карактер и постао је познат као „Халски инцидент“. У Тангеру се ескадра поделила на два дела: лакши бродови су наставили пут кроз Средоземно море и Суецки канал, а главнина дуж западних обала Африке и око Рта добре наде. Крајем децембра ескдара се поново сјединила у заливу Носи-Бе у подручју острва Мадагаскар. Политичка и војна ситуација по Русију је из дана у дан постајала све тежа и замршенија за вођење рата. У Русији је почетком 1905. године избила револуција. У јануару је пао Порт Артур, а крајем фебруара руска Манџуријска армија је прeтрпела одлучан пораз у бици код Мукдена. Након скоро тромесечног задржавања на Мадагаскару вицеадмирал Рожденственски је половином марта наставио пут. Добио је задатак да се пробије за Владивосток и настави борбу за превласт на мору, коју је отпочела Прва тихоокеанска ескадра. Праћен бродовима с угљем, које је уступила једна немачка компанија, пребродио је најтежи део пута, преко Индијског океана. Његови бродови су се 14. априла 1905. године усидрили у заливу Кан Ранг на источној обали тадашње Француске Индокине (данашњи Вијетнам), где се Другој ескдари прикључила Трећа тихоокеанска ескдара под командом вицеадмирала Николаја Небогатова састављена од старих бродова. Сједињене снаге од осам бојних бродова – четири модерна, три обалне оклопњаче, три стара оклопна крсташа, две велике и четири мале крстарице, једне помоћне крстарице, девет разарача, шест помоћних и два болничка брода као и седам бродова за превоз угља, напустле су Француску Индокину 14. маја.

Након уништења руске Прве тихоокеанске екадре у бици у Жутом мору 10. августа 1904. године, Јапанци су ремонтовали своје бродове, исхабане топове су заменили новим и интензивно вежбали флоту, који су сачињавали хомогени типови бродова: 4 бојна брода и 8 оклопних крсташа – главнина флоте подељена у две дивизије, 14 крстарица, један стари бојни брод и један оклопни крсташ (4 дивизије), 21 разарач, око 40 торпедних чамаца, 3 топовњаче и 16 помоћних крстарица. Прилазе Владивостоку су минирали, а мореузе Цугару и Ла Перуз (Соја) контролисали. Крајем фебруара и почетком марта крстарицама и помоћним крстарицама непрекидно су извиђали воде Тајвана, Холандске Индије и Малајски пролаз. По целој Југоисточној Азији Јапанци су организовали обавештајну службу ради јављања о покретима руске флоте. Командант флоте, те уједно и команднант Прве дивизије главнине снага, адмирал Хејхачиро Того сконцентрисао је од априла 1905. године све јапанске снаге у заливима и лукама Корејских врата, највише у Масампоу (Масану). На прилазима корејским вратима, око 300 km од Масампоа – између острва Чеиџу и архипелага Гото помоћне крстарице су биле образовале једну, а у самим вратима крстарице другу патролну линију. Ове крстарице су биле распоређене на таквим међусобним растојањима да су морале и ноћу опазити противничку ескадру ако би хтела да се пробије. Сви разарачи и скоро сви торпедни чамци били су прикупљени у јапанским и корејским лукама, Корејским вратима и на острву Цушима. Таквим распоредом адмирал Того је успео да обезбеди маневар снага и по унутрашњим оперативним правцима, ако би руске снаге покушале да се пробију ка Владивостоку око јапанских острва. Посаде су после низа великих вежби препуштене потпуном одмору.

Главнина руских снага, коју су сада сачињавали бојни бродови, три обалне оклопњаче и један оклопни крсташ, била је подељена у три дивизије којима су командовали вицеадмирал Рожденственски – уједно и командант флоте, контраадмирал Фелкерсам (који је 25. маја умро што је било затајено од посаде) и контраадмирал Небогатов. На челу састава крстарица био је контраадмирал Енквист. По ватреној моћи руска флота је била знатно слабија од јапанске – 49 према 61 оруђа тешке и 174 према 379 оруђа средње артиљерије. И остале предности биле су на страни јапанске флоте, која је у кампањи против Прве тихоокеанске ескадре стекла богато борбено искуство, за разлику од руске Балтичке флоте која је под веома неповољним условима први пут ступала у борбу. Флотне потребе, које је контраадмирал Рожденственски водио због недовољне снабдевености Владивостока, кочио је покрете флоте састављене од бродова најхетерогенијих типова. Укључивањем застарелих јединица са дотрајалим котловима и непоузданим машинама као и услед обраслог дна дуготрајним маршом и задржавањем у тропским пределима брзина флотног састава била је само десет чворова, док је истовремено брзина јапанске флоте била 16 чворова. Тиме је јапанска флота имала могућност да наметне своју тактику у бици која ће уследити и да без потешкоћа парира сваком маневру који би предузели Руси.

Вицеадмирал Рожденственски, који је познавао слабости и безнадежну ситуацију руске флоте, тражио је да буде смењен, али му је оставка била одбијена. Руска флота била је не само измешана са застарелим јединицама, но су и њени официри и посаде били без ратног искуства и слабо извежбани, а поред свега тога су бродови у близини борбеног подручја били на отвореном мору претоварени угљем, тако да су имали газ и до два метра већи од нормалног. На тај начин су руски ратни бродови, који су и иначе били у не баш најбољем стању, изгубили на стабилности. Услед тога је борбена моћ руске флоте била још слабија но што је по њеном борбеном саставу изгледало.

Битка

Сукоб са јапанском извидницом Након што је 25. маја код архипелага Чусан отпустила део транспортних бродова у Шангај, а две помоћне крстарице упутила у крстарички рат, руска флота је узела курс према Корејским вратима. Обавештен 26. маја о доласку руских транспортних бродова у Шангај, адмирал Того је наредио приправност флоте и сутрадан испловио, након што је примио извештај од помоћне крстарице „Шинано Мару“ из патролне линије, која је руску флоту открила 27. маја око 02:00 часова. У зору, око 05:00 часова је руска флота ушла у Цушимски мореуз. Ова јапанска помоћна крстарица је стално следила руску флоту јављајући преко радија њен положај, брзина и курс адмиралу Тогу. Руска флота није предузимала никакве мере извиђања и није знала где се налази јапанска флота. Видљивост је била слаба, с повременом маглом, дувао је јак југозападни ветар, а бродови су јако посртали на таласима.

До 10:15 часова руска флота је пловила у маршевском, а потом је приступила образовању борбеног поретка. Руске три дивизије пловиле су у поретку бразде, транспортни бродови позади, непосредно осигурани бродовима крстаричке дивизије, претходнице и 2. дивизиона разарача. Нешто после 11:00 часова руска флота је већ пловила у дугачкој формацији бразде приближавајући се најужем месту теснаца између острва Цушиме и Јапана када се на видику појавило неколико јапанских крстарица. У 11:20 часова руска флота је отворила краткотрајну ватру на јапанске крстарице, које су је следиле, након што су у 07:00 часова успоставиле с њом додир. Убрзо након тога појавили су се и јапански разарачи испред руске флоте. Вицеадмирал Рожденственски је очекивао појаву главнине јапанске флоте одмах иза опажених извиђачких јединица и бојао се напада у најнепововољнијем тренутку, тј. на најужем месту залива. Овде је противник могао све своје снаге концентрисати против чела руске флоте и тако уништити предње јединице, јер други руски бодови не би успели да им благовремено притекну у помоћ. Због тога је вицеадмирал Рожденственски хтео да на време појача чело свог састава. То је намеравао да изведе престројавањем 1. дивизије у врсту, намеравајући тако да протера Јапанце прамчаном ватром својих најјачих бродова.

Престројавање руске флоте Нешто после 13:00 часова наредио је развијање сигнала заставицама да прва дивизија повећа брзину и окрене се у брзди за 90 степени надесно. Овај маневар је успео и сва четири бојна брода прве дивизије су возила у окомитом курсу од правца којим је пловио остатак флоте. Када је први брод на челу те флоте – био је то бојни брод „Осљабја“ (рус. Ослсьаьбя) – стигао до места на коме је прва дивизија скренула, тј. када се нашао у продуженој бразди прве дивизије, вицеадмирал Рожденственски је наредио да се подигне сигнал да све јединице 1. дивизије изврше истовремени заокрет за 90 степени налево. Овим маневром би се комплетна прва дивизија бојних бродова нашла у фронталној формацији заједно са „Осљабјом“ и на челу руске линије возило би пет најјачих бродова. Али овај маневар није успео. Други брод у бразди прве дивизије био је „Император Александар III“. Он је возио иза адмиралског брода вицеадмирла Рожденственског, „Књаз Суворов“ (рус. Кньаз Суворор) који је био на челу формације и није тачно прочитао сигнал, те је уместо да окрене једновремено са челним бродом за 90 степени налево он следио „Кнеза Суворова“ у бразди. мини|лево|220п|Јапанска флота напредује ка Балтичкој флоти ујутро 27. маја Командант трећег бојног брода у формацији, „Бородино“, тачно је прочитао сигнал и хтео је да се окрене, али када је видео да други брод следи први у бразди мислио је да је он погрешно прочитао сиганал те се вратио у бразду. На потпуно исти начин био је збуњен и командант четвртог брода „Орао“, па је и он продужио у бразди, тако да је 25 минута након првог сигнала комплетна 1. дивизија возила у паралелној бразди са другом и трећом дивизијом уместо у формацији фронта. И поред погрешно изведног маневра руске флоте Јапанци су се повукли. Треба истаћи да због узбурканог мора јапанске торпедне јединице су по наређењу адмирала Тога биле у једном од залива на острву Цушима.

Сусрет руске и јапанске главнине Након јапанског одступања, вицеадмирал Рожденственски је наредио поновно образовање колоне главнине снага, тј. да 1. дивизија опет заузме своја пређашња места у поретку. Међутим, и овај руски маневар је био изведен веома траљаво и изазвао је знатан неред на челу руске формације, баш у тренутку, у 13:15 часова, када се на 12 km испред Руса – из источног правца – појавила главнина јапанских снага са још три дивизије крстарица. Збрка на руској страни је била толика да су неки бродови морали машине да пребаце на вожњу унтраг да би избегли сударе са другим бродовима.

300п|мини|