десно|безоквира|258x258п Република Италија спада у велике земље Европе и представља средишњу земљу Средоземља, што да је изванредне услове за развој прометног саобраћаја. Италија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај, посебно поморски. Рим, као престоница Италије, и Милано, као њено најважније привредно средиште, представљају не само главне саобраћајне чворове у држави, већ и у овом делу Европе.

Железнички саобраћај

мини|250 п|десно|Предвиђене брзе железнице у Италији мини|250 п|десно|Брзи воз на једној од италијанских станица мини|250 п|десно|Карта Италије са системима градске железнице

У Италији постоји више железничких предузећа, од којих је највећа и најпознатија железничка компанија Трениталија. Италијанска железница је веома развијена и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Велики градови се полако међусобно повезују брзом железницом, која се интензивно изграђује.

Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Италији је 19.394 -{km}- (1998. године), од чега на железницу стандардног колосека отпада 18.071 -{km}-. Електрификовано је 11.322 -{km}- железнице. Постоје је и пруге уског колосека са укупном дужином од 1.323 -{km}-. Ова железница се данас користи више у туристичке сврхе.

Најважније железничко чвориште у земљи је Милано, где се укршатју пруге са Апенинског полуострва и из Европе. Остала важна железничка чворишта са великим железничким станицама су: Рим, Болоња, Бари, Фиренца, Ђенова, Напуљ, Палермо, Торино, Венеција.

Најважније железничке пруге у Италији су оне које примају возове великих брзина: Торино - Милано, у изградњи Милано - Верона - Венеција, у развоју Милано - Болоња - Фиренца - Рим - Напуљ, у изградњи Напуљ - Сицилијански мост - Палермо, у изградњи Милано - Ђенова, у изградњи Милано - Лион (у Француској), у развоју

У Италији постоји и веома развијена мрежа градске железнице. Велики број градова поседује трамвајски систем, а више већих градова поседује метро систем: Милано - 3 линије + 1 једна у изградњи, (погледати: Милански метро) Рим - 2 линије + 1 једна у изградњи, (погледати: Римски метро) Напуљ - 2 линије + 1 једна у изградњи, (погледати: Напуљски метро) Ђенова - 1 линија, (погледати: Ђеновски метро) Катанија - 1 линија, (погледати: Катанијски метро) Торино - 1 линија, (погледати: Торино метро) Брешија - 1 једна линија у изградњи, (погледати: Брешијски метро) Болоња - 1 једна линија у изградњи, (погледати: Болоњски метро)

Железничка веза са суседним земљама: Словенија - да Аустрија - да Швајцарска - да Француска - да Сан Марино - да Ватикан - да

Друмски саобраћај

мини|250 п|десно|Саврене ауто-путна петља у близини Ђенове мини|250 п|десно|Ауто-пут А26 - Ауто-пут тунела мини|250 п|десно|Аутопутни прстен око Рима — типичан Тангенцијале

Укупна дужина друмских путева у Италији је 654.676 -{km}-, сви са чврстом подлогом (1998. година). Дужина ауто-путева тренутно износи око 7000 -{km}-, а очекује се и изградња нових деоница. Треба нагласити да Италија, упркос врло израженом планинском крајолику у већем делу земљу, поседује веома савремену путну мрежу на свим нивоима, од државних ауто-путева до сеоских путева.

Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави, посебно са Римом и Миланом, као и престоницама и великим градовима суседних земаља. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „А+број“. Поред класичних ауто-путева постоји и кружни ауто-путеви око великих градова или „прстени“ (тзв. Тангенцијале), као и ауто-путне везе између блиских главних ауто-путева (тзв. Бретеле) и између градова без пролазних ауто-путева и њима најближих главних ауто-путева (тзв. Ракорди). мини|250 п|десно|Лука у Трсту Најважнији државни ауто-путеви су: А1 или „Ауто-пут сунца“, Милано - Болоња - Фиренца - Рим - Напуљ, укупна дужина 760 -{km}-. А3, Напуљ - Салерно - Ређо ди Калабрија, укупна дужина 495 -{km}-. А4 или „Серенисима ауто-пут“, Торино - Милано - Верона - Венеција - Трст - Словенија. А5 или „Аоста ауто-пут“, Торино - Аоста - Француска. А6 или „Вердамаре ауто-пут“, Торино - Савона. А7 или „Серавале ауто-пут“, Милано - Ђенова. А8 или „Ауто-пут језера“, Варезе - Милано. А9, Милано - Комо - Швајцарска, укупна дужина 42 -{km}-. А10 или „Ауто-пут цвећа“, Ђенова - Савона - Санремо - Француска (Аузрна обала). А11 или „Фиренца - море“, Фиренца - Пиза. А12 или „Плави ауто-пут“, Ђенова - Ла Специја - Пиза - Ћивитавекија. А13, Падова - Ферара - Болоња. А14 или „Јадрански ауто-пут“, Болоња - Римини - Анкона - Пескара - Бари - Таранто, укупна дужина 743 -{km}-. А15 или „Ауто-пут Дел Ћиза“, Парма - Ла Специја. А16 или „Ауто-пут два мора“, Напуљ - Каноза. А18, Месина - Катанија. А19, Палермо - Ена - Катанија. А20, Месина - Палермо. А21 или „Ауто-пут вина“, Торино - Алесандрија - Пјаченца - Бреша. А22 или „Ауто-пут Бренеро“, Модена - Верона - Тренто - Болцано - Аустрија. А23 или „Ауто-пут Алпи-Јадран“, Палманова - Удине - Аустрија. А24 или „Ауто-пут паркова“, Рим - Л'Аквила - Терамо, укупна дужина 114 -{km}-. А25, Пескара - Боргорозе, укупна дужина 114 -{km}-. А26 или „Ауто-пут тунела“, Ђенова - Алесандрија - Новара, укупна дужина 197 -{km}-. А27, Венеција. А28, Конељано - Портогруаро. А29, Палермо - Мазара дел Вало. А30, Казерта - салерно. А31 или „Валдаско Ауто-пут“, Тренто - Вићенца. А32 или „Фрејус ауто-пут“, Торино - Француска.

Водени саобраћај

мини|250 п|десно|Гондоле на каналу у Венецији

Италија је приморска и средоземна земља и има много великих поморских лука. Такође, под заставом Италије плови 427 трговачких бродова са више од 1000 регистарсих тона. Највећа италијанска лука је Ђенова, позната и на новоу целог света. Велике луке су: Ла Специја, Ливорно, Напуљ, Каљари, Месина, Палермо, Катанија, Бриндизи, Бари, Анкона, Венеција, Трст.

Са друге стране, копнени саобраћај, мада дужине 2400 -{km}-, је слабо развијен и није међународног значаја. Разлог овоме је што већина река мала и кратка, са плитким коритом и веома променљивог водостаја (лети неке реке и пресуше). Саобраћај по језерима такође је мањем значаја и више као саставни део туризма.

Посебан случај представља Венеција, једини светски познат град где је преовлађујућа врста градског превоза пловилима кроз многобројне канале.

Гасоводи и нафтоводи

Нафтовод: Дужина токова је 1.703 -{km}-.

Гасовод: Дужина токова је 19.400 -{km}-.

Ваздушни транспорт мини|десно|250 п|"Малпенса“ аеродром у Милану мини|десно|250 п|"Линате“ аеродром у Милану

У Италији постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија Алиталија, једна од најважнијих у целој Европи.

У држави постоји 230 званично уписаних аеродрома, од тога је са тврдом подлогом 133. У држави чак 51 аеродром има IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. Два аеродрома су међународног значаја (тзв. „хабови")и то су: Међународни аеродром „Малпенса“ у Милану - MXP Међународни аеродром „Леонардо да Винчи“ у Риму, познат и као Фијумичино - FCO

Поред њих важни аеродроми у држави су и: Међународни аеродром „Енбрико Форланини“ Линате у Милану - LIN Међународни аеродром „Марко Поло“ у Венецији - VCE Међународни аеродром „Америго Веспучи“ у Фиренци - FLR Међународни аеродром „Кристифор Колумбо“ у Ђенови - GOA Међународни аеродром „Фалконе и Борселино“ у Палерму - PMO Међународни аеродром „Сандро Пертини“ у Торину - TRN Међународни аеродром „Гуљермо Маркони“ у Болоњи - BLQ Међународни аеродром „Уго Ниута“ у Напуљу - NAP Међународни аеродром „Рончи ди Легионари“ у Трсту - TRS

У Италији је званично уписан и 5 хелиодрома.

Спољашње везе

* Категорија:Италија Италија