Драгомир Брзак (Београд, 21. фебруар 1851 — Београд, 4. март 1904) био је српски књижевник.
Биографија Као поштански чиновник бавио се књижевношћу, сарађивао је у часописима и писао песме (углавном љубавне, родољубиве и винске), од којих су неке компоноване и певане.
Приповетке штампане у збирци из друштвеног живота су биле већином хумористичне, фељтонског карактера. Друговао је са Јанком Веселиновићем, н Стеваном Сремцем. Са Јанком Веселиновићем написао је позоришни комад из сеоског живота Ђидо, према којем је Петар Коњовић компоновао народну оперу Сељаци (1964). Преводио је позоришна дела. Босанска вила је писала о њему
Додељен му је турски Орден Османлија, Орден Таковског крста, бугарски Орден за грађанске заслуге, Краљевски орден Белог орла четвртог степена, црногорски Орден Данила петог степена и Орден Светог Саве трећег и четвртог степена.
Био је уредник политичког листа Слога.
Референце
Литература
Текст Уроша Џонића проф Филозофског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982. том 2 стр. 524.
Додатна литература
Р. Одавић: Олуја, шала у једном чину Драгомира Брзака, Нова Искра 1899 12. Ј. М. Продановић: Драгомир Брзак: „У комисији, свакојаке слике и прилике из мојег бележника“, Босанска вила 1902, 8, Драгомир Брзак (некролог), Дело 1904, књ. 30 св. 3 Драгомир Брзак (некролог), Бранково коло 1904, 10
Категорија:Рођени 1851. Категорија:Умрли 1904. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници