Средњи пут или средишњи пут (пали: majjhimāpaṭipadā мађхима-патипада, санскрит: madhyamāpratipad мадхјама-пратипад) је будистичко учење о избегавању крајности, како хедонизма тако и крајњег аскетизма.
Буда је своје проповедање започео идејом да постоји „средњи пут”, који избегава оба екстрема, хедонизам и самомучење, али исто тако и екстреме различитих, чврсто укорењених гледишта.
Средњи пут је један од назива које је Буда дао племенитом осмоструком путу.Budizam od A do Ž Ово наглашава баланс и умереност.
Будино учење
Аскеза као средњи пут
Буда је тврдио да је избегавајући две крајности стекао спознају „о тој средњој стази која пружа визију, која пружа сазнање и води до спокојног, нарочитог знања, пробуђења, нибане" (Dhama-Cakapavatana suta).Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
мини|Кад су струне превише затегнуте или превише лабаве, вина није наштимана ни погодна за свирање. Али кад су струне наштимане по мери, вина је спремна за свирање. Исто тако, превелик напор рађа немир, преслаб рађа лењост. Одреди праву меру свог напора, наштимај своје способности и засвирај своју мелодију!
Учење као средњи пут
Буда је своје учење такође описао као „средњи пут” између нихилизма (ucchedavāda), учења да ничег нема, и етернализма (sassatavada), учења о трајном сопству. Он као пример нихилизма наводи речи Ађите Кесакамбалија:
Између ових крајности, Буда је учио да не постоји ниједан део нас који остаје исти, али да ипак нисмо ни потпуно другачији. Увидео је да напредујемо као стално промењив ток физичких и менталних стања, но да су та стања ипак међусобно повезана, јер припадају истом низу. Ово је у вези с Будиним учењем о условљеном настанку.
Референце
Види још Школа средњег пута Будистичка терминологија Племенити осмоструки пут
Литература
Категорија:Будистички појмови Категорија:Филозофски концепти