Киргиска саџа () је средње до велика птица из породице тетреба. Родно је блиско повезана са врстом тибетанска саџа (Syrrhaptes tibetanus).
Таксономија мини|Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxusЈохан Фридрих Науман Марко Поло помиње птицу звану Баргерлак (од туркменског баğırlak) у делу „Путописи Марка Пола“, објављеном око 1300. године. Постоји претпоставка да је то вероватно Syrrhaptes paradoxus (S. pallasii).
Киргиска саџа је добила име по немачком зоологу Петеру Симону Паласу, енглески назив је . Научно име потиче из старогрчког језика. Род Syrrhaptes потиче од речи "surrhaptos" „сашивен“, пернати прсти обе врсте у роду су стопљени, а специфични етитет paradoxus потиче од речи "paradoxos" „чудан“.
Опис мини|Киргиска саџаSyrrhaptes paradoxusГоби Киргиска саџа је 27-41 цм дугачка са малом главом налик голубијој глави и са малим вратом, али чврстим компактним телом. Има дугачка шиљата крила и реп, а ноге и прсти су пернати. Њехо перје је светло браон-жућкасте боје, пругасто одозго са црном мрљом на стомаку и бледим доњим крилима. Црни стомак и бледа доња крила разликују ову врсту од сродне тибетанске саџе. Мужјак киргијске саџе одликује се сивом главом и грудима, наранџастим лицем и сивом грудном траком. Женка има тамније перје и недостаје јој грудна трака, мада има више пруга на горњем делу тела у односу на мужјака.
Мала стопала немају задњи прст, а три предња прста су срасла. Горња површина прстију је перната, а доња има меснат јастучић, што јој олакшава кретање. Изглед стопала више подсећа на шапу него на птичје стопало.
Распрострањеност и станиште мини|Јаје Syrrhaptes paradoxusMHNT Киргиска саџа се гнезди широм средњих географских ширина централне Азије на сувим степама и сличним стаништима.
Делимично је мигрант, посебно из северних делова свог ареала у Казахстану и Монголији, али обим и удаљеност јужног зимског кретања зависе од количине снежних падавина.
Киргиска саџа повремено излази из свог редовног подручја гнежђења и зимовања као луталица широм Европе, све до Велике Британије, где се чак и гнездила, и Ирске на западу . Разлози за ова изузетна кретања нису у потпуности схваћени, али су постала ређа, вероватно због смањења западносибирског венца како степе постају више покривене пољопривредном производњом.
Гнежђење Гнездо киргиске саџе је удубљење у земљи у које полаже 2-3 зеленкаста јаја са криптичним ознакама.
Исхрана Због тога што се киргиска саџа углавном храни сувим семенкама, ова врста птице пије велику количину воде. Морфологија крила киргиске саџа омогућава брз лет брзином до 64 км/ч . Велика јата од неколико хиљада јединки лете до места за појило у зору и сумрак, правећи кружна путовања од чак 121 км дневно. Мужјаци квасе своје грудно перје у води док пију, дозвољавајући својим птићима да пију апсорбовану влагу са груди по повратку.
Статус Међународна унија за заштиту природе IUCN је класификује киргиску саџу као најмање угрожени таксон.
Референце
Спољашње везе
Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus eBird Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus Birds of the World Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus Avibase Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus The IUCN Red list Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus The BirdLife DataZone Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus All about birds Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus Oiseaux Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus Flickr Киргиска саџа Syrrhaptes paradoxus Xeno-canto
Категорија:Pterocliformes Категорија:Таксони које је описао Петер Симон Палас Категорија:Птице описане 1773. године Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије