Прва књига Мојсијева 1, 4 (скраћено: 1 Мој 1, 4) или Постање 1, 4 је четврти стих приповести о стварању света која се налази у Старом завету Светога писма (за хришћане) или у Тори Танаха (за Јевреје). Овај стих гласи „И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.” и представља одговор на Божју заповест у претходном стиху: „Нек буде светлост”. Стих наводи да је светлост добра, и да је Бог раставио светлост од таме.
Тумачења Позивање на доброту у овом стиху одражава чињеницу да хебрејска мисао није имала места за веровање да је материјални свет сам по себи зао.Mathews, Kenneth A., Genesis 1-11:26, Volume 1A, B&H Publishing Group, 1996, , p. 146. Раздвајање светлости и таме у овом стиху тумачено је и буквално и метафорички.
Раздвајање светла и таме Џералд Шредер, у својој књизи Наука о Богу: Сусрет научне и библијске мудрости, тврди да овај стих описује буквалне појаве у физичкој космологији, упоређујући га са инфлацијом (брзим ширењем свемира).Schroeder, Gerald L., The Science of God: The Convergence of Scientific and Biblical Wisdom, Simon and Schuster, 2009, , p. 71.
Тумач Пол Кислинг пише да први део стиха указује на то да је материјални свет добар, а не зао; неперсоналан, а не персоналан,Kissling, Paul J., Genesis, Volume 1, College Press, 2004, , pp. 100–101. и да други део одражава уређену природу физичког универзума.
Франц Делич и други сматрају да овај стих најављује смењивање светлости и таме,Delitzsch, Franz, A New Commentary on Genesis, 1888, p. 83.Berkhof, Louis, Systematic Theology, Eerdmans, 1996, , p. 155. или чак стварање самог времена.McKenzie, Steven L. and Graham, Matt Patrick, The Hebrew Bible Today: An Introduction to Critical Issues, Westminster John Knox Press, 1998, , p. 39.Rudavsky, Tamar, Time Matters: Time, Creation, and Cosmology in Medieval Jewish Philosophy, SUNY Press, 2000, , p. 7.
Раздвајање метафоричке светлости Августин Хипонски, у свом делу Град Божји, тумачи овај стих као опис раздвајања светих анђела и нечистих анђела,Augustine, City of God, Book XI, Chapter 19. указујући на то да постојање сунца, месеца и звезда подразумева поделу између физичке светлости и таме, али и „... између оне светлости, која је свето друштво анђела духовно обасјано светлошћу истине, и оне супротне таме, која је смрадна поквареност духовног стања оних анђела који су се одвратили од светлости праведности — само је Бог могао да раздвоји.” Августин затим сугерише да израз „И виде Бог светлост да је добра” означава моралну доброту анђела.Augustine, City of God, Book XI, Chapter 20.
Зохар садржи више тумачења овог стиха, укључујући и оно које каже да израз „И виде Бог светлост да је добра” значи да је „свет постао обасјан и прожет божанским животом који га чува ради заједничког добра и среће створених и живих бића.”Zohar, Bereshith to Lekh Lekha: Or, Book of Light, Forgotten Books, , p. 89.
Раши даје агадашко тумачење овог стиха, указујући да је светлост сачувана за праведнике у Будућем свету.Bonchek, Avigdor, What's Bothering Rashi?: Bereishis, Feldheim Publishers, 1997, , p. 13.
Књижевно тумачење Књижевно тумачење види раздвајање светлости од таме као део књижевне структуре, паралелне каснијем раздвајању мора од неба и копна од мора.Gooder, Paula, The Pentateuch: A Story of Beginnings, Continuum , 2005, , p. 27.Allison, Gregg, Historical Theology: An Introduction to Christian Doctrine, Zondervan, 2011, , p. 272.
Референце
Спољашње везе „Постање 1, 4“. Интернет паралелна Библија.
Категорија:Књиге Старог завета