мини|Печат производа „Јужнотиролска јабука — заштићена географска ознака” мини|Сорта Гала из Јужног Тирола
Јужнотиролске јабуке (, ) је назив за заштићену географску ознаку која се додељује за 13 сорти јабука које се узгајају у Јужном Тиролу према строгим производним смерницама. Сви јужнотиролски маркетиншки конзорцијуми користе ову ознаку за извозну робу, чиме се гарантује порекло и квалитет производа.
Историја Историја гајења јабука у овом региону сеже далеко у прошлост. Сматра се да су прва стабла јабука потекла из средње Азије, одакле су преко Пута свиле стигла до Грчке. Римљани су их касније донели у подручје Јужног Тирола. Током средњег века, манастири су играли кључну улогу у очувању знања о гајењу различитих сорти јабука. Локалне породице су их вековима узгајале за сопствене потребе, а вишкови су се извозили преко алпских превоја ка северу.
Значајан подстицај за извоз представљала је изградња железничке пруге преко превоја Бренер 1867. године. Између 1880. и 1890. године, регулацијом реке Еч, добијене су нове обрадиве површине, што је додатно унапредило воћарство. Крајем 19. века оснивају се и прве воћарске задруге, чиме узгој јабука у Јужном Тиролу добија на значају и организацији.
Подручје узгоја Са приближно 18.400 хектара, Јужни Тирол представља највеће затворено подручје за узгој јабука у Европској унији. Ово подручје се простире у долини реке Еч, од Салурна на југу до Малса у долини Виншгау, у дужини од око 100 километара. Мање подручје узгоја налази се и у долини Ајзак, у близини Нац-Шабса. Укупно, воћњаци јабука заузимају око 2,5% површине Јужног Тирола.
Производња је организована кроз приближно 7.000 малих породичних газдинстава, са просечном величином од 2,5 до 3 хектара. Годишња берба достиже око 950.000 тона, од чега се око половина пласира на италијанско тржиште, док је Немачка најважније извозно тржиште.
Климатски услови Климатски услови у Јужном Тиролу су изузетно повољни за узгој јабука. Подручје има готово медитеранску климу са преко 300 сунчаних дана и више од 2.000 сунчаних сати годишње, што обезбеђује добро сазревање плодова. Заштићен положај унутар Алпа умањује утицај хладних ветрова са севера. Просечна годишња количина падавина износи око 800 л/м², што је довољно за основне потребе воћњака, док се у сушним периодима користи додатно наводњавање.
Заштићене сорте Од 2005. године, 13 сорти јабука носи ознаку „заштићена географска ознака“: Голден делишес Гала Ајдаред Грени смит Фуџи Елстар Јонаголд Пинова Топаз Црвени делишес Бребурн Стејман вајнсап Моргендуфт
Контрола квалитета Строги систем контроле квалитета обезбеђује конзистентан стандард за јужнотиролске јабуке. Контролу спроводи независно тело под називом "SQK - Südtiroler Qualitätskontrolle", које је признато од стране министарства.
Процес контроле укључује: Инспекцију на терену: Годишње се врши инспекција најмање 33% свих регистрованих газдинстава. Контролу производа: Насумично се узимају узорци и проверава сваких 4.000 тона јабука како би се осигурало да задовољавају прописане стандарде. Следљивост: Целокупан процес, од узгоја до паковања, подлеже строгој контроли како би се гарантовало порекло и квалитет сваке јабуке.
Критике Иако је производња строго регулисана, постоје забринутости у вези са употребом пестицида у конвенционалном узгоју јабука у региону. Студија из 2024. године, коју је спровео Минхенски институт за животну средину, указала је на присуство остатака пестицида у узорцима сакупљеним у долини, укључујући и више надморске висине. Раније истраживање, које је 2011. године спровео Greenpeace, показало је да је 83% узорака конвенционалних јабука из различитих европских земаља, укључујући и Италију, садржало остатке пестицида, иако је већина била у оквиру законски дозвољених граница.
Референце
Спољашње везе Званични веб-сајт за јужнотиролску јабуку Званични веб-сајт на енглеском
Категорија:Јабуке Категорија:Привреда Италије