мини|Уморни анестезиолог у Пезаро, Италија, март 2020. мини|Пандемија је резултирала скоком анксиозности и депресије код шире јавности.
Пандемија ковида 19 утицала је на ментално здравље људи широм света. Пандемија је довела до широко распрострањених осећања анксиозности, депресије и симптома посттрауматског стресног поремећаја. Према здравственој агенцији УН, СЗО, у првој години пандемије ковида 19, учесталост уобичајених стања менталног здравља, као што су депресија и анксиозност, порасла је за више од 25 процената.
Пандемија је нарушила друштвене односе, поверење у институције и друге људе, изазвала је промене у раду и приходима, и наметнула значајан терет анксиозности и бриге становништву. Жене и млади људи суочавају се са највећим ризиком од депресије и анксиозности.
Према студији Центара за контролу и превенцију болести о менталном здрављу, употреби супстанци и суицидним мислима током пандемије ковида 19, „63 процента младих људи пријавило је значајне симптоме анксиозности и депресије.“
Ковид 19 је изазвао проблеме узроковане поремећаји употребе супстанци. Пандемија несразмерно погађа људе са поремећајима употребе супстанци. Здравствене последице поремећаја употребе супстанци (на пример, кардиоваскуларне болести, респираторне болести, дијабетес тип 2, имуносупресија и депресија централног нервног система, као и психијатријски поремећаји), и повезани еколошки изазови (као што су нестабилност становања, незапосленост и умешаност у кривични правосудни систем), повезани су са повећаним ризиком од заразе ковидом 19.
Правила карантина, заједно са незапосленошћу и мерама штедње спроведеним током и након периода пандемије, могу значајно утицати на тржиште илегалних дрога и променити обрасце употребе дрога међу потрошачима.
Мере ублажавања (тј. физичко дистанцирање, карантин и изолација) могу погоршати усамљеност, симптоме менталног здравља, симптоме одвикавања и психолошку трауму.
Хронологија догађаја Децембар 2019: Вухан, Кина, пријављује прве случајеве упале плућа нејасног узрока. Људи постају анксиозни и уплашени због почетног недостатка знања о инфекцији.
30. јануара 2020, пандемија ковида 19 је проглашена за јавноздравствену ванредну ситуацију од међународног значаја од стране Светске здравствене организације (СЗО). Јавност и здравствени радници доживљавају виши ниво анксиозности као резултат повећаног светског знања. СЗО формално проглашава ковид 19 пандемијом 11. марта 2020. Извештаји о анксиозности и тузи расту као резултат широко распрострањене панике и терора.
Март 2020: У неколико земаља се примењују мере закључавања и социјалног дистанцирања. Социјална изолација погоршава постојеће проблеме менталног здравља и доприноси осећању усамљености.
Април 2020: Истраживања указују на нагли пораст проблема менталног здравља, укључујући значајан пораст осећаја анксиозности и туге на глобалном нивоу. Како све више појединаца тражи помоћ, потреба за услугама менталног здравља расте.
Према ЦДЦ-у, 40% америчких грађана пати од злоупотребе супстанци или проблема менталног здравља од маја 2020.
Јун 2020: Како епидемија узима маха, у неколико области се одржавају демонстрације против расне неправде. За многе људе, комбиновани притисци друштвених превирања и ковида 19 појачавају трауму и анксиозност.
Новембар 2020: Према прелиминарним подацима, посттрауматски стресни поремећај, анксиозност и депресија су чешћи међу здравственим радницима. Више служби за подршку се заговара када се признају трошкови менталног здравља радника на првим линијама.
Глобални напори за вакцинацију почињу у јануару 2021. Иако кампање вакцинације нуде оптимизам, неки људи доживљавају оклевање према вакцинама и повезан стрес као резултат тога.
Јун 2021: Многи људи доживљавају „постпандемијски“ стрес, према извештајима, а проблеми менталног здравља настављају се и након завршетка карантина. Дугорочна нега менталног здравља и технике рехабилитације постају главни фокус.
2022. и даље: Истраживања дугорочних психолошких утицаја пандемије, као што су „дуги ковид“ и његови ефекти на ментално здравље, још увек су у току. Константна истраживања наглашавају потребу за дугорочном негом менталног здравља и стратегијама превенције.
Предиктори и потенцијални узроци симптома менталног здравља мини|Натпис у теретани у Ирској који обесхрабрује лежерни друштвени контакт због ризика од инфекције. Губитак оваквих интеракција имао је утицај на многе људе током пандемије. Познати узроци проблема менталног здравља током пандемије укључивали су страх од инфекције, стигму повезану са инфекцијом, изолацију (наметнуту појединцима који се сами изолују или у складу са закључавањем) и маске. Милијарде људи прешло је на рад на даљину, привремену незапосленост, школовање код куће или учење на даљину, и недостатак физичког контакта са члановима породице, пријатељима и колегама.
Неке социодемографске карактеристике такође су идентификоване као фактори ризика, као што су старост, женски пол, нижи ниво образовања, нижи приходи, или већ постојећи проблеми менталног здравља, већ постојеће друге хроничне болести (коморбидитети) и живот сам или са децом.
Непознанице На почетку пандемије, ризици су били неизвесни. Како су се болесни људи сливали у болнице и званични савети су се развијали, недостатак информација повећавао је стрес и анксиозност. Многе неизвесности окруживале су почетак пандемије, укључујући процену ризика од инфекције, преклапање симптома између ковида 19 и других здравствених проблема. Ковид 19 је такође проузроковао многе проблеме менталног здравља. Пацијенти су доживели неповољне психолошке ефекте као што су симптоми посттрауматског стреса, дезоријентација и бес када су били изложени ковиду 19.
Недостатак припремљености Током првог таласа епидемије, критичне залихе су брзо исцрпљене. Најистакнутије ставке биле су лична заштитна опрема (ЛЗО) за болничке раднике и вентилатори за лечење. На почетку пандемије почетком 2020. године, национално истраживање показало је да многим медицинским установама понестају залихе ЛЗО, укључујући једну трећину анкетираних медицинских установа које су пријавиле недостатак заштитних маски и четвртину које су пријавиле недостатак или скоро недостатак заштитних одела. Друга студија је известила да се 63,3% медицинских сестара сложило са изјавом: „Забринут(а) сам због неадекватне личне заштитне опреме за здравствено особље (ЛЗО)“.
Стигма Када је пандемија почела, свако ко је био у контакту са зараженим људима морао је да се суочи са могућношћу да је и сам заражен и да стога може представљати непознат ризик за своју породицу и друге. У неким случајевима, они су у почетку били стигматизовани.
Изолација Многи старачки домови подвргли су своје становнике принудној изолацији. Били су закључани у својим собама по цео дан, укључујући и време оброка када су им оброци достављани до врата. Посетиоци нису били дозвољени, нити било какво дружење међу становницима.
Немоћ Медицинске сестре су радиле дуже сате током пандемије, што је код многих повећало анксиозност. Многи пацијенти су брзо напредовали, једном у болници, до интензивне неге и на крају, смрти. Недостатак одобрених терапија значио је да су палијативна нега (додатни кисеоник, вентилатори и екстракорпорална мембранска оксигенација) биле једине опције. У неким случајевима, ово је изазвало фрустрацију и осећај немоћи.
Поремећај Они који су неговали пацијенте са ковидом 19 били су подвргнути строгим мерама биосигурности, принуђени да на послу носе заштитна одела, неудобне маске и визире. По повратку кући, многи су се пресвлачили пре уласка и изоловали се, у покушају да заштите своје породице. Њихови послови захтевали су сталну свест и будност, смањивали њихову аутономију, смањивали приступ социјалној подршци, смањивали самонегу, неизвесност о ефектима дуготрајне изложености пацијентима са ковидом 19 и страх од заразе других.
У неким јурисдикцијама, школе су биле затворене током првих месеци пандемије. Таква затварања су повећала анксиозност, усамљеност, стрес, тугу, фрустрацију, недисциплину и хиперактивност међу децом.
Превенција и управљање мини|Инфографика о суочавању са биполарним поремећајем и другим проблемима менталног здравља током ковида 19
Смернице о менталном здрављу и психосоцијалној подршци Међуагенцијског сталног одбора Уједињених нација препоручују да подршка менталном здрављу током ванредне ситуације „не наноси штету, промовише људска права и једнакост, користи партиципативне приступе, гради на постојећим ресурсима и капацитетима, усваја вишеслојне интервенције и ради са интегрисаним системима подршке“.
Један аутор је предложио имплементацију навика које делују као „психолошка ЛЗО“. Ове навике укључују здраву исхрану, здраве механизме суочавања и вежбање техника свесности и опуштања.
Други метод који су многе компаније примениле за своје запослене је пружање специфичних програма за побољшање менталног здравља како би се подигао морал запослених и побољшало њихово ментално здравље.
Смернице Светске здравствене организације и Центара за контролу болести СЗО и ЦДЦ издали су смернице за минимизирање проблема менталног здравља током пандемије. Сумиране смернице су:
За општу популацију Будите емпатични према погођеним појединцима. Користите језик који ставља особу на прво место приликом описивања заражених појединаца. (На пример, уместо „шизофреничар“, реците „особа са шизофренијом“). Смањите гледање вести да бисте смањили анксиозност. Информације тражите само из поузданих извора, пожељно једном или два пута дневно. Заштитите себе и пружите подршку другима. Појачајте позитивне приче о локално зараженим људима. Поштујте здравствене раднике који се брину о онима са ковидом 19. Примените позитивно размишљање. Бавите се хобијима. Избегавајте негативне стратегије суочавања, као што су избегавање гужве и покривање вести о пандемији.
За здравствене раднике
Шта доживљавају здравствени радници? Осећај притиска је нормалан у кризи. Ментално здравље је једнако важно као и физичко здравље. Медицинске сестре се суочавају са вишим стопама умора, проблема са спавањем, депресивних поремећаја, посттрауматског стресног поремећаја и анксиозности. Недостатак личне заштитне опреме оставља медицинске сестре да се осећају несигурно. Здравствени радници на првој линији доживљавају виши ниво стреса. Медицинске сестре су изразиле повишен стрес. Директна нега пацијената повећала је перцепцију ризика. Вакцинисане медицинске сестре биле су мање уморне од других. Медицинске сестре које раде са зараженим пацијентима суочавале су се са више анксиозности, депресије и стреса. Медицинске сестре које нису биле на првој линији показале су мање депресије. Које радње могу предузети здравствени радници? Усвојите стратегије суочавања, довољно се одмарајте, једите здраву храну, будите физички активни и избегавајте дуван, алкохол и дроге. Останите повезани са вољеним особама, укључујући дигитално. Користите разумљиве начине за дељење порука са особама са инвалидитетом. Знајте како да повежете људе са доступним ресурсима. Онлајн саветовање може смањити ризик од несанице, анксиозности и депресије/изгорелости.
За вође тимова у здравственим установама Фокусирајте се на дугорочни професионални капацитет, а не на краткорочне резултате. Осигурајте квалитетну комуникацију и тачне информације. Осигурајте да особље буде свесно ресурса за ментално здравље. Обучите особље како да пружи прву психолошку помоћ погођенима. Осигурајте да се хитне ситуације менталног здравља управљају у здравственим установама. Осигурајте доступност есенцијалних психијатријских лекова на свим нивоима здравствене заштите. Смањите осећај анксиозности и депресије уз снажно вођство и јасну, искрену и отворену комуникацију. Користите широко распрострањен скрининг за идентификацију радника којима је потребна подршка менталног здравља. Пружите организациону подршку. Олакшајте вршњачку подршку. Ротирајте радне распореде да бисте ублажили стрес.