thumb|Сиријске избеглице у смештајном центру Онџупинар Турска мигрантска криза, понекад називана и избегличком кризом у Турској, била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године. У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.

Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе. Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске. У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра. Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ..

Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити, успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле.

Велики токови избеглица Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers. Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)" Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште.

Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, , Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.

Прилив из иранско-ирачког рата Највећа група избеглица били су Иранци, све до сиријског грађанског рата. Први прилив били су Иранци који су бежали од Иранске револуције 1980. године; иранско-ирачки рат је почео 22. септембра исте године. И револуција и рат су довели укупно 1,5 милиона Иранаца у Турску између 1980. и 1991. године.Latif, D. (2002). “Refugee Policy of the Turkish Republic”, The Turkish Year Book, Vol. Xxxiii, Pp. 12. Ове избеглице нису биле признате као тражиоци азила према одредбама Женевске конвенције, јер су улазиле и боравиле као туристи; што их је чинило иранском дијаспором. Бахаи вера је имала око 350.000 верника у Ирану. Према речима специјалног представника УН, од 1979. године, многи Бахаји су илегално напустили Иран због прогона који је санкционисала држава. Често одлазе у Турску и покушавају да наставе на Запад.Latif, D. (2002). “Refugee Policy of the Turkish Republic”, The Turkish Year Book, Vol. Xxxiii, Pp. 12.

Током истог периода, 51.542 Ирачана (Ирачана у Турској) постали су избеглице у Турској.Kaynak, M. et al. (1992). Iraklı Sığınmacılar ve Türkiye (1988–1991), Ankara: Tanmak. page 25 Иранско-ирачки рат и курдска побуна 1983. године изазвали су први велики прилив избеглица из региона.

Amnesty International и UNHCR тврдили су да Турска не поштује људска права иранских избеглица и вршили су притисак на Турску да то учини.

Прилив из Заливског рата Око 450.000 Курда живело је на граници Ирака и Турске када је усвојена Резолуција 688 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за операцију „Северна стража“, наследницу операције „Обезбеди удобност“. Била је то Комбинована оперативна група задужена за спровођење сопствене зоне забране лета изнад 36. паралеле у Ираку, након прилива избеглица у Турску.

Током Заливског рата, најмање милион људи (скоро 30% становништва) побегло је у Иран, Турску и Пакистан.Human Rights Watch. GENOCIDE IN IRAQ: The Anfal Campaign Against the Kurds, A Middle East Watch Report. New York City: Human Rights Watch, 1993.

Прилив из рата у Авганистану

Број избеглица се значајно повећао у наредним годинама рата у Авганистану, посебно када је реч о Авганистанцима и Ирачанима. Од јануара 2010. године, у земљи је остало 25.580 избеглица и тражилаца азила. Од њих, 5090 Иранаца, 8940 Ирачана, 3850 Авганистанаца и 2700 „осталих“ (укључујући Сомалијце, Узбеке, Палестинце и друге). Од јануара 2011. године, 8710 Иранаца, 9560 Авганистанаца, 7860 осталих. Од јануара 2012. године, 7890 (Иранаца, Авганистанаца и осталих).

Прилив из сиријског грађанског рата Избеглице сиријског грађанског рата у Турској су сиријске избеглице које беже од сиријског грађанског рата. Турска је домаћин преко 3,6 милиона (број из 2019. године) регистрованих избеглица и пружа помоћ избеглицама која достиже 30 милијарди долара (укупно између 2011. и 2018. године).

Прилив из руско-украјинског рата Дана 24. фебруара 2022. године, Русија је извршила инвазију на Украјину. До 3. марта, Турска је објавила да је 20.000 украјинских избеглица ушло у Турску од почетка инвазије. Министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу рекао је да је Турска срећна што их може дочекати. До 8. марта, званични подаци су проценили број украјинских избеглица у земљи на 20.550, од ​​којих је 551 кримскотатарског или мескхетинског турског порекла. Украјинска победница Песме Евровизије 2016. године, Џамала, која је кримскотатарског порекла, такође је потражила уточиште у Турској. До 23. марта, број украјинских избеглица је порастао на преко 58.000. Инвазија је такође довела до тога да се најмање 142.488 Руса преселило у Турску, закључно са 30. јуном 2023. године, како је објављено у часопису The Nordic Monitor.

Услови Турска није основала „класичне“ избегличке кампове и није их тако именовала све до 2018. године. Њима је управљало Председништво за управљање катастрофама и ванредним ситуацијама (организација типа ФЕМА) дуж својих граница. Турска је такође основала „центре за привремени смештај“, као што је смештајни центар Онџупинар. Сиријци који живе ван привремених смештајних центара живе поред турских заједница, што ствара краткорочне и средњорочне могућности за хармонизацију и формирање економских доприноса. Влада Турске им даје дозволу да се населе у Адани, Афјонкарахисару, Агри, Аксарају, Амасији, Билечику, Бурдуру, Чанкирију, Ћоруму, Ескишехиру, Газиантепу, Хаккари, Хатају, Испарти, Кахраманмарамону, Каиркамону, Каискари, Каискару. Киршехир, Коња, Кутахја, Мерсин, Невшехир, Нигде, Сивас, Ширнак, Токат, Ван и Јозгат као и Истанбул. Избеглице из Сомалије су се населиле у Коњи; Иранци у Кајсерију, Коњи, Испарти и Вану; избеглице из Ирака у Истанбулу, Цоруму, Амасији, Сивасу; и избеглице из Авганистана у Ван и Агри. Праћење присуства миграната Генерални директорат за управљање миграцијама (DGMM) фокусира се на трендове мобилности, профиле миграната и хитне потребе миграната. Генерисани подаци омогућавају организацијама и влади да планирају своје краткорочне и дугорочне програме и политике везане за миграције.

Утицај на земљу домаћина У поређењу са међународним режимом за избеглице (видети Закон о избеглицама), Турска има другачији приступ, назван „приступ оријентисан на морал“, уместо приступа усмереног на безбедност према сиријским избеглицама.Aras, N. E. G., & Mencutek, Z. S. (2015). The international migration and foreign policy nexus: the case of Syrian refugee crisis and Turkey. Migration Letters, 12(3), 193. Турска има високе трошкове везане за бригу о избеглицама (смештај, запошљавање, образовање и здравство), укључујући медицинске трошкове, уз минималну подршку других земаља.Kirişci, K. (2014). Syrian refugees and Turkey's challenges: Going beyond hospitality: Brookings Washington, DC.

Избеглице узрокују повећање цена хране и цена некретнина/кирије. Избеглице са ниским плаћама такође повећавају стопу незапослености у јужној Турској.

Цене су порасле у критичним областима као што су храна и превоз, што је погодило и избеглице и разне заједнице са турским грађанима широм Турске. Многе породице широм Турске морале су да смање потрошњу хране или су се морале одлучити за горе животне услове него што су раније имале.“Türkiye.” European Civil Protection and Humanitarian Aid Operations, 2 Feb. 2024, civil-protection-humanitarian-aid.ec.europa.eu/where/europe/turkiye_en. Accessed 15 Nov. 2024

Утицај на безбедност Како се мигрантска криза развијала на најсложенијој геостратешкој позицији на свету, ситуација је обухватала текуће активне, посредничке или хлађење ратова, јер је Турска делила границе са Ираком (инвазија предвођена САД 2003. године, рат у Ираку (2003–2011) и ирачка побуна (2003–2011)), Ираном (посреднички сукоб између Ирана и Израела), Сиријом (сиријски грађански рат), Грузијом (руско-грузијски рат), Азербејџаном (сукоб у Нагорно-Карабаху), Грчком и Бугарском. У складу са ескалацијом нестабилности у региону, Турска се директно придружила борби против Исламске државе Ирак и Левант (сукоб Турске и ИСИЛ-а) у августу 2016. године. Динамика сиријског грађанског рата прелила се на турску територију (ракетни напади ИСИЛ-а на Турску (2016)). ИСИС је извршио низ (бомбардовање у Рејханлију 2013. године, бомбардовање у Суручу 2015. године, бомбардовање у Истанбулу у марту 2016. године) напада на турске цивиле користећи бомбаше самоубице. Најсмртоноснији тероризам у турској историји, од 2019. године, напад ИСИС-а (бомбардовани напади у Анкари 2015. године) на мировни скуп.

Сиријско-турска и иранско-турска баријера thumb|Турско-сиријска баријера Граница између Сиријске Арапске Републике и Републике Турске дугачка је око 822 километра., International Boundary Study No. 163, The Geographer, Office of the Geographer, Bureau of Intelligence and Research, US Department of State (7 March 1978). Сиријско-турска баријера је гранични зид и ограда у изградњи дуж сиријско-турске границе са циљем спречавања илегалних прелазака и кријумчарења.

Иранско-турска баријера, завршена у пролеће 2019. године, на турско-иранској граници има за циљ спречавање илегалних прелазака и кријумчарења преко границе. Покриваће 144 километра веома високе планинске границе од 499 километара са природним баријерама.

Кријумчарење миграната У региону Црног мора, земље су и извори и одредишта за избеглице. За одредиште Турску, Молдавија, Украјина, Руска Федерација, Киргистан и Узбекистан су мете трговине људима (миграција бродовима, оператери бродова су кријумчари). Пет највећих земаља одредишта у региону између 2000. и 2007. године биле су Русија (1.860), Турска (1.157), Молдавија (696), Албанија (348) и Србија (233).

Репресивне мере турске полиције довеле су до укидања мреже која је углавном помагала држављанима Авганистана, Ирака и Сирије да пређу у европске земље.

Избеглице и преливање