1914. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Авио-линија Санкт Петербург–Тампа у Сједињеним Државама почиње са радом, постајући прва авио-компанија која пружа редовне комерцијалне путничке услуге. 11. јануар — Вулкан Сакураџима у Јапану почиње да еруптира, постајући ефузиван након веома великог земљотреса. Ток лаве узрокује да се острво које формира повеже са полуострвом Осуми. 29. јануар — Руски цар Николај II смењује свог четвртог премијера, Владимира Коковцова, због његовог „недостатка контроле над штампом“, а наследио га је Иван Горемикин.
Фебруар 2. фебруар — Чарли Чаплинов филмски деби у филму Making a Living
12. фебруар — Руски цар смењује премијера Владимира Коковцова, постављајући Ивана Горемикина (до 1916). 24. фебруар — Промађарски православни епископ у Дебрецену убијен пакетом-бомбом коју су бацили румунски националисти. 28. фебруар — Грци проглашавају краткотрајну Аутономну Републику Северни Епир (траје до октобра).
Март 6. март — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина 7. март — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину. 8. март — Аустроугарски батаљон је заузео црногорско упориште Сјенокос код Метаљке, са два мртва и три рањена на црногорској страни. 15. март — Краљ Никола је послао писмо краљу Петру предлажући војно, финансијско и дипломатско удружење, засновано на равноправности две државе и династије (Петар је прихватио писмом од 2. априла).
Април
4. април — 27. септембар – Инцидент у Комагата Мару: Брод СС Комагата Мару плови из Индије у Канаду. Канадски прописи, осмишљени да искључе азијске имигранте, спречавају брод да пристане у Ванкуверу и он је приморан да се врати у Калкуту са свим путницима. 9. април — Афера Тампико: Неспоразум између морнара америчке морнарице у Мексику и војника лојалних мексичком диктатору Викторијану Уерти доводи до прекида дипломатских односа између Сједињених Држава и Мексика. 20. април — Масакр у Ладлоу — Национална гарда Колорада напада шаторску колонију од 1.200 рудара у штрајку у Ладлоуу, Колорадо, убивши 21 особу. Председник Вудро Вилсон тражи од Конгреса Сједињених Држава да употреби војну силу у Мексику, као реакцију на аферу Тампико. 21. април — Окупација Веракруза од стране Сједињених Држава: 2.300 морнара и маринаца америчке морнарице из Јужноатлантске флоте искрцава се у лучком граду Веракруз, Мексико, који ће окупирати више од шест месеци. 22. април — Мексико за сада прекида дипломатске односе са Сједињеним Државама. 23. април — Африкански језик добија званично признање, када се Корнелис Јакобус Лангенховен обрати енглеском клубу Покрајинског савета Кејпа. 24–25. април — Ларн Ган Ранинг: 35.000 пушака и преко 3 милиона метака муниције од немачког трговца испоручено је у Ларну, Бангору и Донагадију у Алстеру за унионистичке Алстерске волонтере.
Мај
1. мај — 1. новембар — Међународна изложба одржана је у Лиону, Француска. 5. мај — 11. октобар — Јубиларна изложба одржана је у Кристијанији, Норвешка, поводом стогодишњице устава земље. 17. мај — Крфски протокол предвиђа да се провинцијама Корча и Ђирокастра, које чине Северни Епир, додели аутономија под номиналним суверенитетом Албаније. 25. мај — Доњи дом Уједињеног Краљевства усваја Закон о влади Ирске из 1914. године, „Закон о ирској самоуправи“. 29. мај — Океански брод „РМС Царица Ирске“ тоне у заливу Светог Лоренса након судара; 1.012 живота је изгубљено.
Јун
15. јун — Посета руске царске породице румунској краљевској породици у Констанци - дистанцирање Румуније од Централних сила. 15. јун — Англо-немачки споразум о Багдадској железници. 23. јун — Отварање проширеног Килског канала у Немачкој; британска ескадрила такође учествује у традиционалној Килској недељи, кајзер Вилхелм II посећује дреднот ХМС Краљ Џорџ V. 23. јун — Мексичка револуција: Битка код Закатекаса је кључна победа Панча Виље над снагама председника Уерте. 24. јун — Српски парламент је распуштен, избори су заказани за 1. (14.) август. 24. јун — Краљ Петар I Карађорђевић преноси власт на свог сина Александра (који тиме постаје регент). 24. јун — Конкордат између Србије и Ватикана потписан у Риму.
28. јун — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију. 29. јун — Неуспешни атентат на Распућина
Јул 4. јул — сахрана надвојводе Франца Фердинанда 14. јул — Ванредни сазив Народне скупштине за 1914. годину започео је свој рад у Нишу 14. јула 1914 и заседао до октобра 1915. године. 23. јул — Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву. 25. јул — Аустроугарске власти су почеле да хапсе и задржавају држављане Краљевине Србије који су се затекли на њеној територији не правећи разлику према полу или старости и смештају их у концентрациони логор Дрозендорф. 26. јул — Капетани, официри и посада српских речних бродова заробљени су и спроведени у новоформирани злогласни аустроугарски логор у Цегледу. 28. јул — Аустроугарска објавила рат Србији, пошто је Србија одбила Јулски ултиматум после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву.
Август 1. август — Немачка објављује рат царској Русији, Француска наређује мобилизацију, затвара се њујоршка берза 2. август — у складу са Шлифеновим планом, Немачка окупира Луксембург 2. август — Османско-немачки споразум 3. август — Немачка објављује рат Француској, Белгија одбија немачки ултиматум 4. август — Немачке трупе извршиле инвазију на Белгију; Уједињено Краљевство објавило рат Немачкој, чиме су практично целокупна Британска империја и Немачко царство ступиле у рат; Ганди допутовао у Лондон; САД проглашавају неутралност 5. август — Краљевина Црна Гора објављује рат Аустроугарској; Бомбардовањем из цепелина, почела опсада Лијежа 6. август — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој. 12.—24. август — Почиње прва аустроугарска офанзива на Србију. 15. август — Почела Церска битка; Пролазак првог брода кроз Панамски канал Прогон Срба у Босни и Херцеговини У Сарајеву је покренут кривични поступак против 637. људи, листом Срба. У првим седмицама у мостарском срезу убијено је 154, а у дувањском 19 становника осумњичених за четничке активности. У требињском срезу је обешено 78, а у борбама је страдало 30, док је у билећком срезу погубљено 12 особа. Средином августа 1914. године у Фочи је погубљено 126 српских цивила. 20. август — Немачка војска окупирала Брисел 21. — 23. август — Битка код Ардена Битка код Шарлеруа. 22. август — Битка код Монса. 23. август — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату. 23. август — Започета Опсада Мобежа (трајала до 7. септембра 1914) 24. август — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. 27. август — Опсада Цингтоа напад Јапана и Уједињеног Краљевства на немачку луку Цингтао (данас Ћингдао) у Кини. 28. август — поморска битка у Хелголандском заливу, између британске и немачке морнарице 30. август — Немци су у бици код Таненберга у Првом светском рату нанели тежак пораз Русији.
Септембар 1. септембар — Санкт Петербург променио назив у Петроград 3. септембар — Папа Бенедикт XV постао 258. папа; принц Вилхелм од Вида напустио Албанију после свега 6 месеци владавине 5. септембар — почела прва битка на Марни између енглеских и француских против немачких трупа 6. септембар — Битка на Легет пољу или Легетска битка или Битка код Чеврнтије, друга велика битка између српске и аустро-угарске војске у Првом светском рату која се одиграла недалеко Сремске Митровице, у селу Чевртнтије на локацији Поље Легет. 6—11. септембар — Под притиском савезника српска војска креће у офанзиву на Аустроугарску. Тимочка дивизија претрпела је велике губитке код Чеврнтије. 8. септембар — Почиње друга аустроугарска офанзива на Србију и битка на Дрини. 13. септембар — почела прва битка на Ени, наставак савезничке офанзиве у Француској. 17. септембар — Опсада Пшемисла 19. септембар — Почела је битка на Мачковом камену у Првом светском рату. Након четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила је Србе на повлачење. 22. септембар — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа. 28. септембар — Опсада Антверпена
Октобар 1. — 4. октобар — Битка код Араса 3. октобар — 25 000 канадских војника кренуло ка Европи 5. октобар — Аустроугарска жестоко напала Београд 9. октобар — окончана опсада Антверпена, Белгија потпала под немачку окупацију 12. октобар — Битка код Месине 19. октобар — 22. новембар — Прва ипрска битка
Новембар 2. новембар — Русија, Велика Британија и Француска су објавиле рат Турској. 5. новембар — Британија и Француска објавиле рат Турској и окупирале Кипар, где су остале до 1960. године. 5. новембар — Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. 14 новембар — Ситуација на фронту западно од Ваљева постаје крајње критична. Командант III армије морао је наредити повлачење. Због овог непријатељског продора западно од Ваљева, као и због попуштања I армије, чији је морал пао „испод сваке критике", командант I армије такође издаје у заповест за повлачење. 16. новембар — Отпочела Колубарска битка 20. новембар — У циљу подизања морала српских трупа, командант I армије наредио је да се предузму делимични напади, и то: Дунавска II да нападне извиђачки одред 42 дивизије који је још држао лево крило Баћинца, а (3-ћи) претстражарски пук Моравске II на Миловцу да нападне извиђачки одред 36 дивизије на Орловцу.
Децембар 2. децембар — аустроугарска војска окупирала Београд 3. децембар — Српска војска победом окончала Колубарску битку, наношењем жестоког пораза Аустроугарској. Војвода Живојин Мишић, који је командовао Првом армијом, унапређен у чин војводе. 7. децембар — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу. 8. децембар — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фолкландских острва. 12. децембар — након неколико месеци, поново отворена њујоршка берза 15. децембар — ослобођен Београд 18. децембар — Египат постаје британски протекторат 29. децембар — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији.
Рођења
Фебруар
14. фебруар — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој († 1967)
Март
17. март — Жикица Јовановић Шпанац, учесник шпанског грађанског рата, учесник НОР-а и народни херој. († 1942)
Април 2. април — Алек Гинис, енглески глумац. († 2000)
Мај 3. мај — Љубиша Р. Ђенић, српски хроничар и историчар († 1977) 25. мај — Слободан Принцип Сељо, синовац Гаврила Принципа, учесник НОР-а и народни херој. († 1942)
Јун
19. јун — Антоније Блум, митрополит Руске православне цркве и припадник француског покрета отпора. († 2003) 28. јун — Душан Петровић Шане, српски и југословенски политичар и народни херој († 1977).
Јул 7. јул — Милутин Морача, генерал-пуковник ЈНА и народни херој (†2003) 18. јул — Ђино Бартали, италијански бициклиста. (†2000). 31. јул — Луј де Финес, француски глумац познат по улози Жандар из Сан Тропеа († 1983)
Септембар 5. септембар — Никанор Пара, чилеански књижевник. († 2018) 11. септембар — Патријарх српски Павле, поглавар Српске православне цркве († 2009).
Октобар
11. октобар — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста († 1993) 11. октобар — Мохамед Захир, авганистански краљ. († 2007) 15. октобар — Илона Ковач, српска стогодишњакиња, ( најстарија жива особа у Србији) († 2022) 19. октобар — Архимандрит Тадеј (Штрбуловић), игуман манастира Витовница